Iako je ideja o uvođenju medijske pismenosti kao obaveznog predmeta u škole povremeno bila tema rasprava, čini se da je ostala na nivou deklarativnih namera.
Medijska pismenost nije samo veština čitanja između redova - ona je ključ za prepoznavanje manipulacija i zaštitu osnovnih prava svakog građanina.
Da je napredak društva donekle uslovljen samim nivoom medijske pismenosti građana smatra profesorka Smiljana Milinkov sa katedre za žurnalistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
"Medijska pismenost podrazumeva kritičko razumevanje kako medijskog sadržaja tako i načina na koji sami mediji funkcionišu. U demokratksom društvu potrebno je da odluke donose isključivo funkcionalno pismeni ljudi jer to dalje dovodi do progresa zajednice u kojoj tek pod takvim okolnostima može postati jasno zašto je bitno postojanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava".
U moderno doba sa razvojem i digitalizacijom, pojavilo se mnoštvo različitih medija, konzumenti informacija istima mogu da pristupe odakle god žele, a često se na tom putu susreću i sa informacijama koje su potpuno neproverene, pa je samim tim veoma bitno da medijska pismenost prati razvoj medija i prilagođava se istima.
Zbog pojave sve zastupljenijih internetskih medija i društvenih mreža kao izvora informisanja, logično bi bilo da je ta diferencijacija sadržaja uticala na bolje razumevanje medija, ali to nije slučaj, kaže novinarka Dragana Prica Kovačević.
"Ogromnu količinu informacija ljudi danas dobijaju, pa je samim tim teško odrediti šta je to što je važno kao i izdvojiti ono što je tačno. Najbolji primer toga koliko je bitno selektivno pristupati informacijama jeste upravo velika pandemija u kojoj se društvo i svet danas nalazi, a kada netačne i lažne informacije mogu biti štetne i po naše zdravlje. Takođe je bitno da mladi koji se uključuju u politički život i stiču pravo na glas, budu na najbolji mogući način osposobljeni za kritičko tumačenje informacija kako bi po sticanju prava na glas mogli da odaberu opciju koja je dobra za njih, kao i za društvo u celini", navodi Prica Kovačević.
Iako je medijska pismenost prepoznata i u Srbiji te su učinjeni neki koraci kako bi se ona uključila i u formalno obrazovanje učenika Smiljana Milinkov ima utisak da je sve urađeno na dobrovoljnoj osnovi, te i da sprovođenje ove vrste nastave u mnogome zavisi od spremnosti nastavnika da posveti pažnju.
"U našoj državi medijska pismenost jeste deo mnogih strateških dokumenata i mnogih zakona, provode se različitite akcije i propisani su određeni brojevi časova na ovu temu i u osnovnoj i u srednjoj školi, a na fakultetima su uvedeni izborni predmeti. Bez obzira na sve, ovoj temi se još uvek pristupa nedovoljno ozbiljno te je moj utisak je da u našem društvu danas ne postoji prava inicijativa i istinska želja i volje da se uopšte bavimo medijskom pismenošću", dodaje Milinkov.
Istraživanje Biroa za društena istraživanja među srednjoškolcima pokazalo je da se oni najčešće informišu putem interneta i društvenih mreža. Takođe ovo istraživanje je pokazalo da su učenici u gimnazijama mnogo više kritički nastrojeni nego učenici u tehničkim školama, a da svaki deseti nastavnik nije bio upoznat sa značenjem pojma medijske pismenosti. Međutim, istraživanje je staro sedam godina i danas bi rezultati najverovatnije pokazali da srednjoškolci još više koriste digitalne medije u odnosu na tradicionalne.
Smiljana Milinkov smatra da se svi ovi koraci preduzimaju zato što je to poželjno a ne zato što jasno razumevanje potrebe zaista i postoji.
"Imam utisak da sve ovo što se radi, a u vezi je sa medijskim opismenjavanjem, da se radi upravo zato što je to poželjno u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Razumevanje donosioca odluka o tome koliko je i zbog čega bitna medijska pismenost nažalost ne postoji. Kada na tako visokom nivou ne postoji dovoljna svest o važnosti ove teme, jasno je da ni građanima u najširem smislu takođe ona neće biti od velike važnosti. Čak i nastavnici koji idu na različite seminare i događaje na ovu temu to pohađaju samo kako bi prikupili potrebne bodove i ispunili normu", kaže ova profesorka.
Dragana Prica Kovačević takođe misli da se na medijskom opismenjavanju učenika nedovoljno radi čak i na tom već malom predodređenom fondu časova na ovu temu.
"Čak se ni na časovima građanskog vaspitanja nedovoljno radi na medijskoj pismenosti kako bi se mladi osposobili za učešće u političkom i društvenom životu, a da u njega uđu sa nekim predznanjem, informisanošću i sa kritičkim razmišljanjem koje će im svakako biti od koristi u današnjem svetu kada se sve više suočavamo sa lažnim vestima i dezinformacijama samo zato što iste nekom idu u korist", dodaje naša sagovornica.
Sigurno je da postoji više razloga zbog kojih se ne radi više na razvijanju medijske, digitalne ali i funkcionalne pismenosti građana. Može biti da je to neprepoznavanje potrebe za građanima koji aktivno učestvuju u životu zajednice, a može biti da je ipak razlog tome to što građani koji kritički razmišljaju nisu toliko podložni različitim vrstama manipulacija pa bi samim tim manje stvari koje bi vlast uradila moglo da prođe.
Smiljana Milinkov kaže da društvo može da ide napred samo ako se svest građana podigne da dovoljno visok nivo, a jedan od načina je upravo i medijskio i funkcionalno opismenjavanje.
"Potpuno razumem zašto se suštinski ne radi na tome da se građani edukuju u ovim poljima i razlozi su vrlo prosti, medijski i funkcionalno pismeni građani imaju vrlo razvijenu kritičko mišljenje, a onda nešto kao što je populizam i propaganda ne može baš da prođe, a očito da je da se neki sistemi zasnivaju baš na tome", zaključuje Milinkov.
Projekat "Dekodiranje" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
