Zakon Republike Srbije definišući pojam javnog interesa između ostalog kao jednu od njegovih funkcija izdvaja proizvodnju medijskih sadržaja u cilju unapređivanja slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih.
Foto: Pexels (Andrea Piacquadio)
Da to u našoj državi baš i nije u potpunosti ispoštovano potvrđuje i to da je televizija dobila nacionalnu frekvenciju na konto toga što je dečija televizija, a danas se njen program skoro u potpunosti bazira na rijaliti šou emisijama.
Novinar Željko Brković smatra da su studenti generalno, a i sami studenti novinarstva sve manje zainteresovani za pisanje.
"Studenti su nedovoljno zainteresovani da se sami angažuju, čak i kad pokažu inicijativu da sami nešto napišu, teme su najčešće iz oblasti kulture. Malo je njih koji se bave društvenim i političkim temama", poručuje Željko.
Urednica omladinskog lista Jelena Prlainović kaže da je njeno iskustvo pozitvnije, barem kada je reč o interesovanju koje mladi pokazuju.
"Našu redakciju čini 30 novinara koji su svi sa fakulteta i oni su zainteresovani za pisanje, gajenje novinarskog stila, istraživanje i prezentovanje svojim kolegama nekih informacija koje su bitne kako za studiranje i život u velikom gradu, ali i zanimljivosti iz kulture, nauke i drugih rubrika koje pokriva naš magazin. Većinu studenata čine oni sa smera novinarstva, ali imamo i dosta njih koji su sa nekih drugih društvenih, ali i one sa prirodnih i tehnoloških smerova", navodi naša sagovornica.
Jedan od problema jeste što se program za decu i mlade obično posmatra kao zajedničko pitanje, pa se pretežno sve svodi na program za decu. Mladi, pogotovo oni u studentskom dobu često nemaju dovoljno kvalitetan sadržaj koji im je potreban, a i ukoliko mogu da ga nađu to je uglavnom na javnim servisima.
Da su sve vrste omladinskih medijskih sadržaja od izuzetnog značaja, tvrdi i Prlainović.
"Ličnog sam stava da je sve što je omladinsko od velike važnosti, zato što su to budući profesionalci u oblastima za koje se školuju te je vrlo važno da svoje veštine vežbaju već od svojih 18-ih, 20-ih godina. Mi pokušavamo da održimo i gajimo novinarski stil pisanja, iako imamo studente sa drugih smerova kojima je sam stil pisanja malo drugačiji, trudimo se da ih usmerimo na pravi način i da razmenjujemo neka zajednička iskustva i savete", dodaje ona.
Pojedine kompanije mlade koriste za razvijanje svojih biznis modela i to je prilično pametan poslovni potez. Većina medija u Srbiji ne pridaje dovoljno značaja mladima, a ovu informaciju je potvrdilo i nekoliko istraživanja, među kojima i istraživanje Ministarstva omladine.
U Srbiji je poznato ko je dovoljno preduzimljiv čovek da svoju publiku počne da stvara i među onim najmlađima. Naravno reč je o vlasniku i kreatoru "ružičaste imperije", Željku Mitroviću.
Tako je ovaj medijski biznismen odlučio da popuni "rupu" u sadržaju, te je odlučio da osnuje "crvenu" televiziju, namenjenu upravo mladima. Sadržaj koji se emituje na ovoj televiziji predstavljaju emisije u kojima se mladi izlažu širokom auditorijumu. Osim muzičkih takmičenja i ostalih emisija gde se akcenat baš i ne stavlja na edukativni sadržaj, neretko se na ovom kanalu emituju i vesti iz rijaliti programa koji se emituju na drugim kanalima u vlasništvu Mitrovića. Tako je on, upravo u želji da proširi i održi gledanost sadržaja koji proizvode njegove televizije našao način da i mlađim naraštajima nametne taj, svakako ne naročito edukativan program.
Da su mladi ignorisani od strane mejnstrim medija, smatra i Brković.
"Stvarno mislim da za mlade nema mesta u današnjim medijima, nekako mi se čini da mlade mejnstrim mediji retko i uzimaju za sagovornike jer smatraju da oni nemaju dovoljno iskustva i da ne mogu da imaju izgrađeno mišljenje potkrepljeno činjenicama, što je svakako besmisleno", poručuje Željko.
Jedan od zaključaka istraživanja koje je sproveo Rojtersov institut pokazao je da su mladi kao oktopodi i da svoje "pipke" imaju na različitim društvenim mrežama i da se informišu zahvaljujući njihovim algoritmima. To znači da za mlađe od 35 godina već ustanovljeni medijski brendovi ne igraju značajnu ulogu. Ovo istraživanje je značajno jer i mladi u Srbiji prate te trendove pa možemo da vidimo kako bi moglo da se razvija medijsko tržište u narednom periodu.
Konzumiranje informacija pre svega putem društvenih mreža ukazuje na mogućnost da bi mladi mogli da potpadnu pod uticaj upravo onih medija koji se ne vode profesionalnim standardima. Baš iz ovih razloga Brković kaže da mladi moraju da uzmu stvari u svoje ruke, odnosno da kreiraju sadržaj koji je njima blizak na način koji je njima prijemčiv.
"Mladi, internet i društvene mreže, ova 3 pojma danas predstavljaju neraskidivu vezu. Mladi su se pronašli na internetu i društvenim mrežama, oni mogu da gledaju sadržaj koji žele i to onda kada žele, ne zavise od programskih šema. Sve više mladih pokazuje interesovanje da proizvodi svoj sadržaj baš koristeći društvene mreže i internet. Oni prave sadržaje koje plasiraju na internet, razne blogove, vlogove ili you tube kanale prilikom čije izrade imaju priliku da pričaju o onome što je njima interesantno. Na ovaj način mladi ostaju svoji, prave sadržaje koji su njima lično interesantni, a takav sadržaj odlično prolazi u široj populaciji mladih".
Projekat "Dekodiranje" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
