Lažne vesti: Nećemo doći u trenutak da kažemo da je istina pobedila

Lažne vesti postoje dugo, primere obmana u medijima pronalazimo svakodnevno.
Lažne vesti: Nećemo doći u trenutak da kažemo da je istina pobedila
Foto: Pexels (Connor Danylenko)

Protiv lažnih vesti kod nas se bore portali kao što su Raskrikavanje, Fakenews Tragač i Istinomer.

Tako npr. FakeNews Tragač istraži svake godine na desetine manipulativnih sadržaja pa ne čudi da se širenje dezinformacija primeti kod više desetina medija.

Novinar i fektčeker FakeNews tragača Milovan Nikolić, smatra da lažnim vestima smatramo sve vrste lažnih informacija koje su namerno ili nenamerno plasirane u medijima.
 
"U našu analizu ulaze sve lažne vesti bez obzira na to koji je motiv i da li uopšte postoji ikakva namera da se objavi lažna vest, bez obzira da li se takva vest objavljuje iz finansijskih, političkih, marketinških ili samo dokoličarskih razloga", navodi on.
 
Novinarka KRIK-a i fektčekerka Marija Vučić, kaže da se svakodnevno suočava sa mnoštvom različitih dezinformacija koje naši mediji objavljuju.
 
"U dosadašnjem radu sam se susrela sa svim mogućim vrstama lažnih vesti. U našim medijima ima mnogo nenamernih lažnih vesti, ali nažalost ima i mnogo onih koji su planski izmišljeni događaji ili izjave, a sve u cilju propagande. Od svih mogućih lažnih vesti kod nas još nisam naišla samo na deepfake vesti. Jako je bitno gde građani čitaju vest kako bi izbegli izlaganje manipulaciji. Ako na društvenim mrežama vide neku informaciju bitno je da se vidi da li je sajt koji je istu objavio legitiman u medijskom svetu, pre nego što poveruju u istu. Lažne vesti se najčešće kriju u senzacionalističkim naslovima, u 99 posto slučajeva sam tekst ne potkrepljuje ono što stoji u naslovu", kaže Vučić.
 
Kroz proveru informacija novinari Raskrikavanja i FakeNews Tragača došli su do dokaza da su najveći generatori lažnih uvek oni mediji koji dobijaju i najveću finansijsku podršku države. 
 
Marija Vučić ima utisak da država mnogo više pomaže nekvalitetno novinarstvo. "Potpuno je jasno da država ne potpomaže kvalitetno novinarstvo, zato što im ono nije u interesu jer će da kontroliše vlast."
 
Kaže se da laž obiđe svet dok istina tek "navlači čizme". Iz tog razloga postavlja se pitanje utiču li lažne vesti na svest ljudi više nego one koje dekonstruišu laž?
 
 
Milovan Nikolić smatra da pravovremene i tačne informacije imaju za cilj pravovremeno i istinito informisanje građana dok lažne vesti imaju neki pozadinski motiv.
 
"Pozadinski motivi koje lažne vesti mogu imati su razni. Motivi mogu biti promena mišljenja kod neke grupe ljudi, motivacija da se kupi neki proizvod ili nešto treće, ali skoro po pravilu neki motiv za lažnu vest postoji. Primetno je i da tokom pandemije korona virusa lažne vesti imaju važnu, ali i opasnu ulogu. Bili smo svedoci nekih vesti koji za cilj imaju da ljudima daju lažnu nadu preporučujući neke medikamente za borbu protiv korona virusa", navodi Nikolić.
 
Upravo u krizi javnog zdravlja kada je svet zahvatio koron virus, do izražaja dolaze lažne vesti iz zdravstvenih oblasti. Jedan od pravih primera jeste onaj iz Amerike kada je posle teksta o tome da sredstvo za čišćenje akvarijuma prevenira korona virus jedan bračni par isto i popio. Muškarac je umro, a žena je završila u bolnici. 
 
Marija Vučić kaže da su lažne vesti u domenu zdravlja izuzetno opasne jer potencijalno mogu da ugroze život.
 
 
"Ljudi kad se boje, njima je smanjena moć rasuđivanja. Mediji u takkvim momentima imaju ogromnu odgovornost, svako ko radi u medijima mora biti jako odgovoran jer svojom neprofesionalšću može direktno da utiče na živote ljudi. Lažne vesti su i inače vrlo opasne, ali u takvim situacijama su one još mnogo puta opasnije i samim tim je odgovornost medija i novinara veća", smatra Marija Vučić.
 
Milovan Nikolić kaže da "lek" protiv lažnih vesti postoji i on ga deli u dve kategorije.
 
"Prva kategorija jeste ta da prilikom samog prenošenja vesti iz drugih medija novinari moraju da budu vrlo obazrivi, moraju da proveravaju tačnost informacija bez obzira na to da li prenose vest objavljenu u nekom kredibilnom mediju ili ne. Druga kategorija je bolje obrazovanje građana kada se radi o razumevanju informacija koje konzumiraju iz medija, kao i njihovo kritičko razmišljanje o samim vestima. Ako dođemo u stadijum gde građani mogu jasno da razdvoje laž od istine samim tim će i broj lažnih vesti početi da se smanjuje", dodaje Nikolić..
 
Vučić dodaje da je danas borba protiv lažnih vesti postala sve interesantnija kako medijima, tako i organizacijama koje su spremne da daju finansijsku i svaku drugu vrstu podrške kako bi se profesionalci bavili lažnim vestima.
 
"Oduvek je bilo lažnih vesti i propagande u medijima, ali je izuzetan značaj borbe protiv njih. Ne mislim da će ikada doći dan kada ćemo reći da je istina pobedila i da više nemamo lažnih vesti u javnom prostoru, ali je poenta u borbi za slobodu i istinu. Borba za slobodne medije i za istinite informacije postoji dugo koliko i samo novinarstvo i smatram da će ona trajati dokle god postoji ova profesija".
 
Projekat "Dekodiranje" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Ostalo iz kategorije Projekti - Dekodiranje

Omladinski mediji: Ko te ima taj te nema

Zakon Republike Srbije definišući pojam javnog interesa između ostalog kao jednu od njegovih funkcija izdvaja proizvodnju medijskih sadržaja u cilju unapređivanja slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih.