Deca u sve češćem problemu sa govorom usled razvoja novih tehnologija

Danas sve češće deca, zbog upotrebe mobilnih telefona, računara, laptopova i tableta od najranijeg doba imaju govorne poteškoće.

O razvoju pravilnog govora kod mališana za 021.rs govori logoped u Savetovalištu razvojne pedijatrije Doma zdravlja "Novi Sad" Divna Vukašinović.

Naša sagovornica daje korisne savete i informacije koje bi naročito budući i sadašnji roditelji trebalo da znaju pre nego što do bilo kakvih problema u govoru dođe.

"Kada novorođenče ugleda svet, kad udahne vazduh i ostvari prvi krik, tada započinje prva verbalna komunikacija. Dakle novorođene bebe komuniciraju tokom plača i tako saopštavaju svojim roditeljima da su gladne, žedne, da im je neudobno, da im se spava, da je vreme za menjanje pelena i zapravo rođenjem dete počinje da komunicira. Interesantno je - a ne znam da li mnogi znaju, da su istraživanja pokazala da beba u poslednja tri meseca boravka kod mame u stomaku čuje i reaguje na majčin glas i na otkucaje majčinog srca. Zato ne čudi da četvrtog, petog dana od rođenja beba prepoznaje glas majke i razlikuje ga od glasa tate jer ga je slušala dok je još bila u stomaku. Beba onda prelazi u fazu gukanja, pa u fazu brbljanja, pa u slogovnu fazu i u pripremu za pojavu prve funkcionalne reči, što je roditeljima jako bitno", kaže dr Divna Vukašinović.

Ona navodi da bi prva reč rebalo da se, po pravilu, javi između 12. i 15. meseca života, a to znači da, na primer, beba reč mama poveže sa pojavom mame.

To je razlika u odnosu na odvajanje slogova ba-ba, ta-ta, a zapravo i stručnjacima je jako bitna ta pojava prve funkcionalne reči jer im govori da je do tada razvoj proticao kako bi trebalo.

"Već negde u drugom i trećem mesecu beba počinje da reaguje na pojavu poznatog lica, najčešće roditelja i da se osmehuje. To zovemo prvi socijalni osmeh i vid neverbalne komunikacije. Osim toga, ta neka prva ili rana komunikacija zasniva se na govoru tela i zato je bitno da majka uvek ostvaruje kontakt pogledom s bebom i da komunicira nekim izrazima lica, mimikom i da kad, na primer, beba posegne za nekim predmetom, majka ili otac dodaju taj predmet bebi. To je neverbalna komunikacija", kaže za 021 dr Vukašinović.

Ona napominje da bi roditelji trebalo da prate bebu i (kasnije) dete u tim prvim mesecima života.

"Prethodno smo govorili o fazama govora, to su zapravo prelingvalne faze koje se javljaju pre progovaranja i roditelji bi trebalo da obrate pažnju da li se beba uopšte oglašava, da li se osmehuje kad se roditelji pojave u njenom vidnom polju, da li uopšte reaguju na izvor zvuka? To je jako bitno, a ukoliko roditelji primete da beba nema nikakvu rekciju, treba ipak da potraže savet stručnog lica. Uglavnom se prvo obrate pedijatrima, a i sami pedijatri primećuju da nešto nije u redu i dalje upućuju roditelje. Hajde da vam kažem i o kasnijim fazama govora - već kod progovaranja ili prve funkcionalne reči treba obratiti pažnju da li dete reaguje na naloge. Ako mu kažete: daj, uzmi, donesi nešto, da li reaguje i da li može da izvrši nalog. Druga stvar je ako ga pitate gde je tata ili mama, da li se okrene, potraži pogledom, da li se uopšte odaziva na svoje ime i da li usmerava kontakt pogledom kad pokušavate nešto da kažete. Inače, po nekim ustaljenim normama, dete koje ima tri godine treba da se služi sa oko 1.000 reči".

Govor deteta u trećoj godini treba da liči na govor jedne odrasle osobe, što znači da u tom dobu roditelji sa detetom mogu da uspostave normalnu komunikaciju, da postave pitanje na koje će ono odgovoriti, da ono njima postavi ptianje, da ispriča nešto... Dakle, već na tom uzrastu dete treba da usvoji jedninu, množinu, rodove, padeže, veznike da koristi u govoru, da razlikuje i koristi predloge.

"Ako primetite da nešto tu odstupa od normi, javite se stručnjacima pa da pokušamo da utvrdimo da li postoji problem. Na to treba da obrate pažnju roditelji kod kojih je postojao neki rizični faktor tokom trudnoće, ili je u porodici neko ko je bio kasnije progovorio. Uglavnom će pedijatar uputiti roditelje s detetom u Razvojno savetovalište kod psihologa, logopeda ili defektologa. Mislim da mi svi zajedno treba da funkcionišemo kao jedan tim i da međusobno sarađujemo - pedijatri s roditeljima i oni s nama stručnjacima, pa i vaspitači u vrtiću s roditeljima. Neretko vaspitačice upute roditelje kod logopeda ili učiteljice pozovu školskog psihologa, a tu se onda uključimo i mi. Kad se reaguje na vreme, svaki problem najčešće uspemo da rešimo", kaže naša sagovornica.

Neke procene govore da oko dve trećine dece ima neki poremećaj u govoru. To je vrlo upečatljiv porast govornojezičkih problema.

Neosporno je i ne možemo negirati da živimo u dobu sa tehnološkim napretkom koji ide ubrzano.

"Naravno da svakodnevna upotreba kompjutera, tableta i telefona utiče na osiromašen rečnik, pojačanu impulsivnost i slabiju pažnju kod dece. Osim toga, deca kasnije odlaze na spavanje i glave su im pune nebitnih informacija, a roditelji nažalost sve više vremena provode na poslu, dolaze kasno, umorni su, preopterećeni obavezama i problemima. Zbog toga osećaju grižu savesti i to žele da nadomeste ispunjavanjem previše želja. Nema postavljanja zdravih granica, što kasnije čak može da ima veliki uticaj nakon polaska u školu, kad se dete suočava sa problemima sa autoritetom", ocenjuje Vukašinović.

Kako kaže, u svakodnevnoj praksi u domu zdravlja vidljivo je da se roditelji mnogo trude i pokušavaju da reše probleme.

"Savetujem im da dosta pričaju sa svojom decom, da im čitaju, da pevaju sa njima - ali ne i da im tepaju i da se maze kroz govor. Treba polako i jasno da izgovaraju reči i ja obavezno insistiram na kontaktu očima. Deca mogu da se uključe i u neke svakodnevne poslove s roditeljima i da im pomažu, recimo da pomažu kod pravljenja kolača jer i na taj način razvijaju motoriku i manje vremena provode ispred ekrana. Budite što je više moguće u prirodi, crtajte na papiru olovkama i bojama, a manje koristite tablete i telefone", zaključuje logoped u Savetovalištu razvojne pedijatrije Doma zdravlja "Novi Sad" Divna Vukašinović.

Projekat "Dete mora biti zdravo" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

Pročitaj još

Zašto je vakcinacija važna

Sportske aktivnosti važne za pravilan razvoj dece

Karijes kod dece velik problem, strah od odlaska kod stomatologa nanosi samo još veću štetu