Sa druge strane, Evropljani plaćaju karticom više od 150 puta godišnje, pokazuje studija konsultantske kuće A.T. Kerni.
Studija A.T.Kernija "Kako izvući korist od bezgotovinske trgovine" predviđa da će evropsko tržište za platni promet putem digitalnih kanala porasti za 40 odsto između 2015-2025. godine na nivo do 111 milijardi evra, i da će u istom periodu ubrzati smanjenje korišćenja gotovine.
"Ovo će biti jedna od retkih oblasti finansijskih usluga koja će ostvariti rast... No, ukoliko banke ne uspeju da obnove postojeću ponudu platnih usluga, većina rasta će ići specijalizovanim pružaocima usluga, pogotovo u oblasti trgovine i alternativnih metoda plaćanja", navodi se u saopštenju Kernija.
Napominjući da gotovinsko plaćanje i dalje dominira na srpskom tržištu i da su kartice i dalje u ranoj fazi razvoja, u studiji se dodaje da građani Srbije koriste platne kartice manje od 20 puta godišnje, znatno manje od Francuza i Skandinavaca, koji koriste platne kartice preko 150 puta godišnje, odnosno Norvežana - više od 400 puta godišnje.
Broj godišnjih transakcija na bankomatima u Srbiji po osobi je, dodaje se dalje, porastao sa sedam na 10 između 2008. i 2015. godine. U istom periodu, broj godišnjih transakcija na POS terminalima po osobi je skoro dupliran sa devet na 16 transakcija po osobi. S druge strane, razvijena zapadna tržišta, koja su već prestigla prag od 100 POS transakcija godišnje po osobi, najčešće prati pad u broju transakcija na bankomatima.
"Uz dalji razvoj infrastrukture i bolju prihvaćenost od strane korisnika, očekuje se da će Srbija pratiti isti trend, i migrirati ka bezgotovinskom plaćanju", dodaju iz Kernija.
Na osnovu ankete sprovedene među gotovo 60 evropskih stručnjaka iz raznih banaka, specijalizovanih pružalaca usluga platnog prometa i trgovaca, A.T.Kerni je ustanovio, kako kaže Domen Zadravec, direktor u Kerniju, da bezgotovinski platni promet u Evropi raste po stopi od šest odsto iz godine u godinu od 2010, znatno brže od rasta BDP-a.
Dok Evropljani i dalje plaćaju gotovinom u 75 odsto slučajeva, ovaj odnos će se smanjiti na 50 do 2025. "U 2015. godini, bilo je 128 milijardi bezgotovinskih transakcija u Evropi (EU, države EFTA, Švajcarska, Turska i Rusija). Očekujemo da će se broj transakcija duplirati do 238 milijardi u 2025. godini", dodaje Zadravec.
Inače, podaci iz avgusta prošle godine pokazali su da građani Srbije sve manje koriste kreditne kartice, jer su kamate paprene. Tako, banke i dalje naplaćuju kamatu od 22 do 30 odsto godišnje, zavisno da li je u pitanju "dina" ili "viza" i "masterkard". Inače, svako korišćenje kreditne kartice podrazumeva godišnje održavanje koje iznosi od 1.500 do 3.000 dinara.
Bankari ponavljaju staru priču za visoke kamate na kreditne kartice, kao i za dozvoljeni minus "da su im veliki troškovi, a mala sigurnost naplate". Narodna banka Srbije je još pre dve godine najavila, a nedavno ponovila da će uticati na banke da koriguju kamate na kreditne kartice, kao što je učinila sa cenom dozvoljenog minusa.
Komentari 5
Preduzetnik
Dragan
Ne pada mi napamet da uzimam kreditnu, kada sam otisao na razgovor da se raspitam o uslovima za revolving master karticu, sve je bilo fino sto su mi napricali, a kada sam trazio da mi kazu ako sada nesto kupim za 500 eur na 12 meseci koliko ce to na kraju da me sveukupno kosta nisu mogli da mi daju ni pribliznu projekciju.
Dakle debitna kartica i čekovi da, kredtina kartica ne!
VM
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar