Afera Agrokor: Tržište ne veruje u plan Vlade Hrvatske

Piše: Živan Lazić

Posle pola godine prisilnog stopiranja prometa, u petak su akcije "Leda", "Jamnice", "Zvijezde", "Belja" vraćene na berzansko tržište. Promet je bio sasvim solidan, a akcije perjanica hrvatskog agrokompleksa su potonule na dno; za samo nekoliko sati trgovanja, svedene su na deset odsto startne cene.

Dramatičan pad akcija

Tako su hrvatski privatni penzijski fondovi ponudili relativno velik snop akcija "Leda", a kupci, pretežno inostrani hedž fondovi, kupili su za oko šest miliona kuna, cirka 900.000 evra. Cena akcije je sa 3.450 očas spala na 603 kune.

Sa milion kuna hedž fondovi su otkupili portfelj "Jamnice", plaćajući 5.999 kune po akciji, mada je 15. maja, kada su hartije od vrednosti svih preduzeća koncerna "Agrokor" povučene sa berze, cena iznosila preko 54.350 kuna.
Dramatičan pad vrednosti doživele su hartije "Zvijezde", "Belja" i ostalih lučonoša iz donedavnog carstva vodećeg balkanskog tajkuna Ivice Todorića.

To nam govori da tržište ne veruje u plan za sređivanje prilika u "Agrokoru". Investitori su pokazali nepoverenje prema nakani izvanrednog opunomoćenika Vlade Hrvatske Mladena Ramljaka da pomoću takozvanog roll-ap kredita vrednog 480 miliona evra obezbedi likvidnost petnaestak meseci, tokom kojih bi se tekuće poslovanje povratilo u zonu profitabilnosti.

Otpisi potraživanja

Problem je što plan počiva na zamišljenom velikom otpisu nagomilanih potraživanja. Finansijeri, pre svih Sberbanka, pak, imaju rezervu spram celog plana za revitalizaciju vodećeg trgovačkjog lanca na Balkanu, naročito na takozvani roll-up kredit.

Podsetimo, kriza u "Agrokoru" je kulminirala tokom aprila, kada je izbilo na videlo da su obaveze oko 7,2 milijarde evra, za 1,7 milijardi iznad vrednosti preduzeća. Posle kraćeg pregovaranja, vlasnik, dobavljači i finansijeri su se okvirno dogovorili o načinu izlaska iz krize, te imenovali poznatog kriznog menadžera Antonia Altareza na čelnu upravljačku funkciju.

Oklagijom po Altarezu

No, pozivajući se na procenu da se kriza nelikvidnosti može preneti na celu nacionalnu privredu, Vlada Hrvatske donosi takozvani "Leks Agrokor" kojim prisvaja sva upravljačka prava nad koncernom, ali ne i obaveze. Imenuje Mladena Ramljaka za izvanrednog opunomoćenika sa enormnim ovlašćenjima u pogledu transformacije i vođenja sistema.

Takoreći oklagijom teraju Altareza, koji je već prvih dana izneo procene o neophodnosti otpisivanja određenih potraživanja i banaka i dobavljača, te ublažavanja kamata u preinačenim kreditinim ugovorima. Novoimenovani opunomoćenik shvata da ga je država imenovala pred lokalne i županijske izbore (održane u maju), pritiskom na domaće banke obezbeđuje kratkotrajnu likvidnost koncernu.

HDZ na izborima prolazi iznad očekivanja, a opunomoćenik kreće dalje.

Pravna osnovanost "Leksa Agrokora"

Pokušava da važenje "Leks Agrokor" obezbedi i u drugim državama u kojima posluje "Agrokor", ali Srbija, BiH, Crna Gora i Slovenija odbijaju, dok sud u Londonu tek treba da odluči o pravnoj snazi ovog zakona na britanskom tlu. Odluka suda biće od značaja naročito stoga što se u Londonu odvija i nekoliko sporova između "Sberbanke" i "Agrokora", a sve u vezi sa spornim "Leks Agrokorom".

Naravno da je početni potez obezbeđenje kredita kojim bi se obezbedila likividnost za godinu dana, na koliko je oročeno važenje vanrednog zakona, odnosno mandat opunomoćenika. Sporan je način kojim je obezbeđeno 480 miliona evra kredita u takozvanom roll-ap kreditu.

Zapravo, izvršena je selekcija kreditora, na nove i stare, a novi imaju prioritet u naplati, takozvani senior status. Praktično, na svaki evro novoodobrenog kredita stiču pravo da im država vrati i evro starog kredita.

Kako zarađuje "strvinarski" fond

Nosilac aranžmana je "Knighthead", u svetskoj štampi simbol "strvinarskog" fonda. Tu je još nekoliko njegovih stalnijih pratilaca i hrvatskih banaka sa stranim osnivačkim kapitalom.

Dugo se nisu detaljnije znali uslovi odobravanja zajma. Tek pre mesec dana ispostavilo se da su kreditori na račun "Agrokora" uplatili 960 miliona evra, dok je koncern odmah od kreditora otkupio svoje hartije od vrednosti. I to po nominalnoj, a ne po tržišnoj vrednosti. Na američki fond otpada cirka četvrtina ukupnog pozajmljenog novca i ishodeća prava.

Ovakvim postupkom, "Knighthead" i ostali kreditori su odmah naplatili stari dug u vrednosti 480 miliona evra, a na preostalih 480 miliona i kamatu od četiri odsto će čekati godinu dana. Koliko veruju u oporavak vidi se iz kreditnih uslova po kojima imaju prioritet u naplati ako se bude prodavala imovina. Kao obezbeđenje su tražili, i dobili, monopol na korišćenje mineralnih voda sa dva izvorišta u Hrvatskoj, što je izuzetno pouzdano obezbeđenje.

Valja reći da "Knighthead" ranije nije u "Agrokor" uložio niti kunu. Do koncernovih akcija je došao kupovinom na berzi, za približno 30 odsto nominalne vrednosti.

Tako je portfelj vredan 150, platio 45 miliona evra, a kroz mesec dana, zahvaljujući Ramljakovom roll-ap kreditu, preprodao po nominalnoj vrednosti, i tako sam zaradio 105, sa pratiocima 246 miliona evra.

Ko je pisao zakon

Ceo aranžman je postao još sumnjiviji kada se ispostavilo da je Ramljak i pre donošenja "Leks Agrokora" komunicirao sa ovim fondom, štaviše pomogao mu da uđe u vlasnički udeo šibenske tvornice aluminjumske prerade TLM, dok je Tine Dolički, svojevremeno zastupnik ovog fonda, pisao tekst spornog zakona, očito oblikovanog prema namerama "strvinara".

Što se tiče budućnosti "Agrokora", Ramljak ide onim što je najavio Altarez. Predočio je da je neophodan velik otpis potraživanja, ali insistira da praktično ceo teret podnesu finansijeri, dok bi otpis dobavljača bio simboličan.

Zapravo, otpisali bi samo 15, finansijeri i do 80 odsto potraživanja. Ovakvim stavom opunomoćenik kupuje političku podršku, ali ne uspeva da dobije naklonost banaka, posebno ne najvećeg investitora "Sberbanke".

Izostao pristanak finansijera

Kako plan, za razliku od Altarezovog, nema pristanak sve tri strane, vlasnika, dobavljača i finansijera, nije jasno može li imati pravno dejstvo.

Slovenačlki profesor ekonomije Maks Tajneher zamera opunomoćeniku na izostanku razgovora sa bankarima, te previše eksponiranim razgovorima sa političarima, policijacima i novinarima. Procenjuje da nema vidljivije revitalizacije koncerna, te da će po osnovu primene "Leks Agrokora" biti na hiljade raznih sporova.

Odabran politički trenutak

Nije baš jasno zašto su se akcije koncerna u petak našle na berzi. Nema naznake stabilizacije situacije i svako je mogao proceniti da će cene drastično pasti. Kada se postigne i minimalan dogovor, cene će se umnogostručiti, a hedž fondovi će ponovo ekstra zaraditi. Opet zahvaljujući potezu od države postavljenog izvanrednog opunomoćenika.

Donošenjem "Leks Agrokora", država Hrvatska je budućnost koncerna preuzela na sebe. To znači da će stvar voditi u pravcu koji najviše odgovara stranci na vlasti, dakle ne obavezno i koncernu, njegovim dobavljačima, kooperantima i zaposlenima.

Za negiranje prava finansijerima odabrala je politički trenutak u kome su evropski političari na svetlosnu milju od ruske političke scene. Hoće li se ovakva mrzovolja preneti i na pravni sistem, videćemo uskoro po evropskim sudnicama gde će se rešavati budućnost najvećeg trgovačkog lanca na Balkanu.