Prostran: Mnogo toga netransparentno kod dolaska Tenisa u Srbiju

Odluka Skupštine grada Zrenjanina da nemačkoj kompaniji Tenis u zakup da dve i po hiljade hektara državnog zemljišta na 30 godina, ponovo je u prvi plan izbacila dilemu da li je dobra odluka da prednost u dobijanju prava da obrađuju srpske oranice dobiju veliki investitori. Za opoziciju i paore to je poklanjanje najkvalitentijeg poljoprivrednog zemljišta, za vlast - razvojna šansa i spas za srpsko stočarstvo.

Agroekonomista Milan Prostran za N1 kaže da kad je u pitanju ta odluka, ima mnogo otvorenih pitanja.

"Ja jesam i za dolazak investitora i u ovaj sektor poljoprivrede, ali da bude transparentno, da se zna tačno šta donosi, koliko godina planira tu da ostane, kakve koristi ima on, ali i Srbija", rekao je Prostran. On dodaje da je neobična situacija sa najavom oko dolaska nemačke kompanije Tenis. "Tri godine je njegov dolazak najavljivan, najavljeni su veliki poslovi, pa prođe neko vreme, pa se taj posao minimizira... Za nas koji se bavimo analitikom, tu ima dosta pitanja koja su otvorena", dodaje.

Kako podseća, prvo je bilo najavljeno da će u Banatu biti koncentrisana cela proizvodnja, da će biti oko pet miliona tovljenika, pa tri, a sada se o tom broju ništa ne zna. Podseća da je u vreme kad je Srbija izvozila svinjsku šunku i u Rusiju i u SAD - krajem devedesetih, imala milion i po tovljenika godišnje ukupno, a da se sada govori o pet ili tri miliona. Postavlja se pitanje šta sa ekologijom, i šta sa đubrivom prezasićenim zemljištem?

Govoreći o nepoznanicama kad je u pitanju dolazak Tenisa, Prostran kaže da se ne zna da li donosi novu tehnologiju, kakav kvalitet priplodnog materijala donosi, koje vrste svinja, da li će graditi industriju i u kakvom će odnosu biti sa našim farmerima.

"Nisu ni domaći investitori bili malo gramzivi i domaći investori su pokupili dobro zemljište, za male novce su došli do velikog broja hektara", naveo je. "Cena je bila ne veća od 200 evra, a danas je cena tog kvaliteta zemljišta preko 20.000 evra po hektaru", naglasio je.

Prema popisu, u Srbiji se 430.000 hektara zemljišta uopšte ne obrađuje, a država je u najvećem delu vlasnik te zemlje. Prostran kaže da će paori i seljaci ostati uskraćeni za deo površina koje su planirali da zakupe, i da je to loše po njih jer su oni ušli i u neke svoje investicije zbog toga. Podseća da su oni uglavnom to zemljište godinama zakupljivali.

"Država je loš gazda nad zemljištem. U zahvalnost tom paoru koji je održao narod i nacionalni ponos, ja bih, kako je kralj radio posle Prvog svetskog rata, podelio zemlju malim i srednjim paorima na korišćenje", kaže Prostran. On dodaje da "moramo da razmišljamo kako da paorima ulijemo neku nadu, jer oni neće opstati ukoliko im se ne stvore uslovi da im farma u proseku bude od 20 do 25 hektara". On naglašava da su tolike prosečne farme u EU.

Država će, ocenjuje, imati velikih problema ako to ne shvati.

Prostran kaže da je za to da investitori dolaze, ali da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu pooštri.

"Iskustva su pokazala da strani investitori ne donose ovoj zemlji neke velike dobitke", kaže Prostran za N1. Navodi da postoji bojazan da će za 30 godina stvari da se promene, i da kvalitetno zemljište ode u posed strane firme.

"Zastupam tezu da je prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima isto kao prodaja suvereniteta. Voda i zemlja je osnov svake nacije. Mi smo 80 odsto izvorišta voda prodali strancima, plašim se da ćemo se ponašati prema zemljištu slično. Ukoliko se ne zaustavi taj proces, nisam optimista. Vodu i zemlju treba čuvati za buduće generacije", zaključuje Prostran.