Budžetski deficit smanjen drastičnim nametima firmama

Piše: Živan Lazić

Ovih dana vrh vlasti se hvali da su krajem oktobra imali budžetski suficit od 67 milijardi dinara, te da će se krajem decembra u Srbiji dogoditi "čudo neviđeno", završetak poslovne sezone sa viškom novca u državnoj kasi.

Istovremeno, iz privrede stižu glasovi da je velik manjak novca za investicije.

Tako je pre nedelju dana sa skupa "Hrana za budućnost" poručeno da je agrarni budžet nedopustivo skroman i da naši paori nemaju profit dovoljan za neophodnu modernizaciju i preorijentaciju u takozvanu "pametnu poljoprivredu".

Slaba privredna aktivnost

Neobično je da se država hvali viškom u budžetu, a da ekonomija smanjuje ulaganja usled nedostatka profita. U svetu je državna blagajna puna kada se privreda razvija, beleži višegodišnju ozbiljniju dobit, pa uvećanje državnih prihoda dolazi od oporezivanja uvećane privredne aktivnosti i profitabilnosti ekonomije.

Kod nas je, međutim, drugačije. U prethodne četiri godine zbirni rast BDP je 5,2 odsto, tek 1,3 odsto godišnje, slabašno za zemlju čiji se bruto dohodak vrti oko 35 milijardi evra, dok je, primera radi, ne mnogo veće susedne Mađarske 125 milijardi.

Od nas manja Slovačka godišnje realizuje roba i usluga više od 65 milijardi evra. Stoga se treba zapitati kako je država uspela umanjiti budžetski deficit i koliko je umanjenje održivo na duži rok.

Ćapavanje profita preduzećima

Odgovor nije baš ugodan i ukazuje da je umanjenje deficita učinjeno udarom na profite privrede čije posledice ćemo u budućnosti itekako otrpeti. Preciznije kazano, država je drastično uvećala sve moguće namete i napunila svoju kasu, ali i preduzeća ostavila bez ozbiljnijeg profita. Otuda vapaj privrednika za novcem, posebno zarad investiranja.

Ako se vratimo koju godinu unazad, videćemo da je budžetski deficit 2012. godine iznosio 218, dve sezone kasnije rekordnih 247 milijardi dinara. Dvanaest meseci kasnije, deficit je skoro prepolovljen na 135, prošle godine sveden na minimalnih 8,1 milijardi dinara.

Kao počišćen!

Uvećanje svih nameta

Kako je država za kratko vreme preokrenula trend?

Brzo, odlučno i grubo, ne pitajući za cenu. Već krajem 2012. opšta stopa PDV je sa 18 podignuta na 20, dok je godinu i po dana kasnije i niža stopa sa osam uvećana na deset odsto. 

Ne iznenađuje onda da je po ovom osnovu prošle godine u državnu kasu ušlo 480 milijardi, naspram 340 četiri godine ranije. Akcize na benzin i duvan su više puta uvećavane, a uvedena je i akciza na električnu energiju.

Stoga je 2012. ovim fiskalnim putem pribavljeno 100, prošle sezone čak 235 milijardi dinara. Uvećana je i poreska stopa na dobit preduzeća, sa 10 na 15 odsto.

Koliko je proteklih godina država bila grabljiva pokazuje i ukidanje poreskog kredita, oslobađanja od poreza u visini ulaganja u osnovna sredstva rada. Istina, za ova ulaganja uveden je podsticaj od 8,3 milijardi dinara, ali samo za preduzeća sa više od sto zaposlenih.

Mala i mikro preduzeća su "udarena po glavi".

Agrarni budžet prepolovljen

Mada aktuelna vlast voli da ističe kako se brine o onima sa nižim primanjima, još uvek nije uvećan neoporeziv deo plate od 11.800 dinara. Time je ograničeno i uvećanje minimalne neto zarade, samo za deset odsto, na 25.200 dinara.

Čini se da najteži udar trpi poljoprivreda. Po dolasku na vlast, naprednjaci su najavili agrarni budžet od pet odsto ukupnog, uz obavezu da se svake godine uvećava za procentni poen dok ne dostigne deset odsto državne kase.

Prošle godine je, međutim, agrarni budžet iznosio 323 miliona evra, nepunih tri odsto ukupnog budžeta.

Državna hajdučija

Naravno da se u ovakvoj situaciji, prevelik deo profita privrede seli u državne fiskalije. Preduzeća, pak, ostaju bez sredstava za ulaganja, pa ne iznenađuje da su prošle godine reinvestirala oko 16 odsto manje novca nego tri sezone ranije.

Ako se pritiskanju privrede doda i umanjenje penzija i zarada u javnom sektoru većih od 25.000 dinara, onda je jasno da država proteklih godina nije umanjila trošenje; naprotiv, uvećala je. Uvećanje prihoda nije po osnovu razvoja privrede i rasta BDP, već hajdučkim zahvatanjem u profite preduzeća, čime je država bitno umanjila investicionu sposobnost nosilaca ekonomske aktivnosti.

Nedostatak investicija već se vidi kroz kroz veoma malu dodatu vrednost koju stvaraju naša preduzeća, naročito u prerađivačkoj industriji, a ovakav karakter srpske privrede ne može da se izmeni bez većih i kontinuiranih ulaganja.