"Nama su potrebne kapitalne investicije u svakom pogledu, ali i investicije u ljude, kroz obrazovanje, razvoj nauke i razvoj oblasti koje to podržavaju. Bez ljudi sa tehnološkim preduzetništvom, sa socijalnim preduzetništvom, sa ekspertizom koju čevrta industrijska revolucija traži, mi ne možemo da odgovorimo trendovima razvoja", kaže Đuričin.
Kako objašnjava, "tranzicionizam predstavlja stanje ekonomskog i socijalnog razvoja kontinualnih reformi koje se ne završavaju željenim efektima".
"To je stanje u kome ekonomija ima kratkoročne epizode rasta, ali nije u situaciji održivog ekonomskog razvoja", navodi on, i dodaje da takva ekonomija ima nekoliko karakteristika.
Osnovna karakteristika je nedovoljan nivo privredne aktivnosti, zatim rast duga zbog servisiranja duplih deficita - trgovinskog i fiskalnog, takođe visoka nezaposlenost, koja je vezana za nemogućnost takve ekonomije da prihvati nove, obrazovane mlade ljude, a poslednja i, kako kaže, "možda najopasnija karakteristika je mogućnost simbioze između politike i privredne elite protiv interesa društva".
Naglašavajući da "tranzicionizam mora da se završi", jer je tranzicija prolazno stanje stvari, a ne kontinualan proces, Đuričin ukazuje da privreda koja završi tranziciju treba da otpočne proces ekonomskog dostizanja razvijenih privreda.
Tom cilju je posvećena i njegova nova knjiga "Izlaz iz tranzicionizma: Šta Srbija može da nauči iz prethodnih grešaka i preporuke za budućnost", jer je, kako ističe, uspostavljanjem fiskalne stabilnosti na kraju prošle i njenim održavanjem tokom ove godine, stvoren preduslov za radikalne privredne reforme i za putanju dostizanja razvijenih privreda.
"Poslednji period u Srbiji, posle 2014. godine, poboljšao je makroekonomske performanse. Kredibilitet zemlje u odnosu na Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku i druge međunarodne finansijske organizacije je u porastu. Ima dosta dobrih makroekonomskih indikatora koji govore da se desio preokret", konstatuje sagovornik Tanjuga.
Ali, upozorava Đuričin, "ne smemo se zavaravati, jer je ostalo još mnogo strukturnih neravnoteža, koje su u korelaciji, i koje tu svetlucavu spoljašnost mogu lako da okrenu, s obzirom na to da su strukturni problemi privrede Srbije veoma krupni".
Iz tog razloga, smatra on, politika koja je vođena do sada mora da se nastavi - a to je politika čvrstog budžetskog ograničenja, potrošnje u skladu sa mogućnostima i inteligentnih investicija koje povećavaju zaposlenost i dovode do rasta opšteg nivoa proizvodnje.
"Za to je potreban preokret u načinu vođenja ekonomskih politika, fiskalne i monetarne, ali i industrijskih politika koje treba da podignu nivo privredne aktivnosti, pre svega u granama gde Srbija ima mogućnost supstitucije uvoza i ekspanzije izvoza. To su grane razmenjivih proizvoda", kaže Đuričin.
Prema njegovim rečima, neophodne su industrijske politike u zonama delovanja koje podržavaju konkurentnost privrede, kao što su razvoj nauke i obrazovanja, zdravstvene zaštite, "jer te oblasti utiču, ne samo na poboljšanje stanja u pogledu osnovnog ljudskog kapitala, već i unapređenog ljudskog kapitala".
"Imajte u vidu činjenicu da živimo u četvrtoj industrijskoj revoluciji i da su takozvane disruptivne inovacije i mogućnost i pretnja, tako da svaka privreda bez obzira na nivo ekonomske razvijenosti mora da računa sa tim kako bi ne samo prosperirala, već i opstala", zaključuje Đuričin.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 1
Stefan Milov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar