"Poslednjih godina zemlje zapadnog Balkana napredovale su u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi građani možda još ne osećaju koristi od toga", ukazala je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder.
Ona je rekla da "usredsređenost na strukturne reforme mogu da ubrzaju privredni rast i poboljšaju život ljudi tako da se dostigne nivo standarda u EU", saopštila je Svetska banka.
U izveštaju "Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta" Svetska banka razmatra kako Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija i Srbija mogu da ubrzaju privredni rast i brže dostignu dohodak u EU.
"Reforme i makroekonomska stabilnost mogu da pomognu zemljama zapadnog Balkana da godišnje rastu oko pet odsto, što bi im omogućilo da dostignu standard EU za dve, umesto šest decenija", navodi se u tom izveštaju.
Dodaje se da je privredni rast u zemljama zapadnog Balkana pre 2008. godine u proseku bio pet do šest odsto godišnje i bio je viši od onog u zemljama EU i u svetu, ali da se prepolovio posle finansijske krize.
Stručnjaci Svetske banke smatraju da je tom regionu potreban novi model rasta zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, većem izvozu i većem učešću privatnog sektora u privredi.
"Bolja ekonomska saradnja u regionu će povećati učešće izvoza u BDP-u, a izvoz mora da se udvostruči kako bi se dostigle manje zemlje koje su već članice EU. Učešće privatnog sektora u privredama zemalja u kojima državni još uvek vodi glavnu reč u privredi takodje mora da dobije značajniju ulogu. Niska i sporo rastuća produktivnost u zemljama zapadnog Balkana zahteva poboljšanje uslova poslovanja kako bi se privukli privatni investitori i povećao broj privatni firmi", ističe se u izveštaju Svetske banke.
Ukazano je i da je nezaposlenot u regionu skoro dvostruko veća nego u drugim malim zemljama u tranziciji koje su sada članice EU i da polovina stanovništva sposobnog za rad traži posao a četvrtina ne može da ga nadje, zbog čega je važno da se radi na otklanjanju prepreka za zapošljavanje sa kojima se suočavaju stariji, mladi, žene i manjine.
Komentari 1
Gerga
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar