Manipulacija javnim dugom

Piše: Živan Lazić

Postavljenje kamena temeljca za novo zdanje Radio-televizije Vojvodine predsednik Aleksandar Vučić je shvatio i kao priliku da se pohvali kako je dan ranije "država Srbija vratila prispeli dug i ukupno zaduženje smanjila za milijardu dolara".

Možda i nije planirao reći, gotovo kao uzgrednu vest, na svečanosti u provinciji i posvećenoj drugom događaju, ali je morao nečim izrazito pozitivnim anulirati netom pristiglu vest iz Haškog tribunala o osudi generala Ratka Mladića na kaznu doživetnog zatvora.

Koliko je dug manji

Mada primećena, izjava je brzo prekrivena dramatičnim događanjima poslednjih dana rada međunarodnog suda. Hor prodržavnih medija je vraćanje pristigle dolarske rate duga predstavio kao deo velikog umanjenja javnog duga sa 74,6 na 62,7 odsto nacionalnog BDP.

Pogledajmo, međutim, šta se dogodilo 20. novembra i kako stoje stvari sa dugom Srbije.

Mesecima se špekulisalo hoće li Srbija 21. novembra imati dovoljnu dolarsku likvidnost i vratiti glavnicu od 750 miliona dolara duga nastalog pet godina ranije emitovanjem državnih obveznica po godišnjoj kamati od 5,25 odsto. Predsednik je obelodanio da je dug vraćen, međutim nije bio eksplicitan da li je u celosti vraćen iz budžeta.

Sudeći po finansijskom tržištu izgleda da jeste, ako ne baš u celosti, onda u veoma velikom delu. Da nije vraćen iz budžeta, država bi morala emitovati nove obveznice sličnog iznosa.

Međutim, tih dana Srbija je lako plasirala obveznice vredne tek 50 miliona evra, uz povoljnu kamatu od 2,25 odsto.

Dinar jači od evra i dolara

Kako je država Srbija prvi put uspela vratiti prispeli dug, do sada je samo emisijom novih obveznica praktično produžavala ročnost obaveza?

Odgovor bi se mogao tražiti u odnosima na finansijskom tržištu, preciznije u stalnom jačanju evra u odnosu na dolar, a dinara u odnosu na obe valute poslednjih dvanaest meseci i nešto duže. Pre dve godine opterećivali su nas isti dugovi kao i do pomenutog 21. novembra, tada je to bilo ravno 74,6 odsto BDP.

Rast nacionalnog bruto dohotka tokom prošle i tekuće godine je, zbirno, oko 4,2 odsto, dok je Vučić proglasio umanjenje javnog duga na 62,4 odsto, dakle za čitavih dvanaest procentnih poena. Igra je usled promenjenih kursnih razlika.

Tako je dinar, u odnosu na kraj 2015. godine, spram evra ojačao za 4,3, a spram dolara za čak 14,8 odsto.

Igra kursom valuta

Ovakvo jačanje znači da naših osam milijardi dolara duga u dinarima iznosi za 14,8 odsto manje, baš kao što je 12,5 miliona evra dug sada, iskazan u domaćoj valuti, za 4,3 odsto niži. Ako računicu našeg zaduženja vodimo uobičajeno, u evrima, dolazi do izražaja jačanje evropske valute u odnosu na američku, pa smo, iskazano u evrima, dužni 800 miliona manje nego pre dve godine. Samo na osnovu kursnih razlika.

To što je Srbija vratila 750 miliona dolara duga tek je 2,1 odsto nacionalnog BDP, a ukupno umanjenje je oko 14,3 odsto. Dakle, gro umanjenja je po osnovu kursnih razlika i po nas povoljnih kretanja.

U tom smislu, zaista je bio pravi trenutak da se za malo dinara ili evra kupe dolari i vrati dolarski dug.

Najava preokreta

Treba, međutim, podsetiti da je ovakva situacija na međunarodnom finansijskom tržištu posledica komotne monetarne politike dve centralne banke, američke i evropske. Ali, FED je već počeo menjati monetarnu politiku, kamata je ove sezone dva puta uvećana, tokom sledeće planira se trostruko uvećanje, dok je Mario Dragi, prvi evropski centralni bankar, započeo umanjenje otkupa državnih i privatnih hartija od vrednosti.

Realno je očekivati jačanje obe valute. A decembra 2018. godine očekuje nas prispeće još jedne petogodišnje emisije hartija od vrednosti, ovoga puta kamate od 5,875 odsto.

Videćemo hoće li Srbija i ovaj krediti vratiti, makar delom iz budžeta ili će morati reemitovati državne obveznice. Kao neka vrsta obezbeđenja služi prošlogodišnja pozajmica milijardu dolara na deset godina i kamate 2,25 odsto od Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kancer dugo izjeda srpske finansije

Međutim, tu nije kraj našim dugovima. Krajem 2021. godine pristiže najgora emisija državnih obveznica koje je Srbija, na insistiranje tadašnjeg predsednika Tadića i eksministra Dinkića, emitovala krajem 2011.

Reč je o dve milijarde dolara uzetih uz kamatu od čak 7,25 odsto i na deset godina. Ovo zaduženje nam svake godine samo na kamate odnosi 145 miliona dolara.

U svakom slučaju, dobro je da iskoristimo trenutno jeftin novac na finansijskom tržištu da naše obaveze vratimo u meri u kojoj možemo. Mnogo je realnije da obveznice pristižuće na naplatu, zamenimo novom emisijom po neupopredivo nižoj kamati.

U tom smislu sa zebnjom, plašeći se preoketa i rasta cene pozajmljivanja, iščekujemo dešavanja na finansijskom tržištu naredne godine, do prispeća emisije iz 2013. Još smo zabrinutiji za daleku 2021. kada na naplatu pristižu desetogodišnje obveznice iz 2011. svojevrsno kancerogeno tkivo srpskih finansija.

Posledice jakog dinara

Vlast se hvali kako umanjuje udeo javnog duga, ali nominalno dug je umanjen samo za onoliko koliko je u poslednjoj rati isplaćeno iz budžeta. A i cena ovog umanjenja nije mala.

Vođena je politika jakog dinara, čime su obeshrabreni domaći izvoznici, vitalniji segment svake privrede. Izostalo je očekivano uvećanje inopotražnje, u tom slučaju nema ni dovoljno ulaganja.

Naročito su suzdržani domaći investitori. Bez ulaganja, pak, nema ni novih radnih mesta, a i okoštala privredna struktura teško može, bez novih pogona i opreme, učiniti više od godišnjeg rast BDP od dva, dva i po odsto, što je za zaostalu i privredno neaktivnu Srbiju premalo.