Bolno suočavanje sa realnošću

Piše: Živan Lazić

Još su sećanju starijih generacija davnašnji odlasci u Poljsku, Češku, Bugarsku ili Rumuniju; bili smo obavezni propisanu količinu dinara zameniti za domicilne valute. Reč je o manjoj svoti, ali nevolja je bila u tome što za zlote, leve i leje jedva da smo i na tamošnjim tržištima mogli kupiti poneki suvenir za uspomenu na boravak. 

Redovno je ostajala cirka polovine zamenom dobijenih ovih valuta, potpuno bezvrednih izvan granica matične države. Da ne pričam kako smo se, kupujući direktno dinarima, bahatili po tamošnjim ski-centrima. Mogli smo.

Kvalitet života drastično promenjen

U međuvremenu dogodili su se tektonski poremećaji na Starom kontinentu, pala je Gvozdena zavesa i nastala je potpuno nova geopolitička i društvena situacija. Na prostorima bivše Jugoslavije zaređale su dezintegracije, potom su vođeni bestijalni sukobi sa razarajućim posledicama po stanovništvo.

Doživeli smo megainflaciju, pa bombardovanje NATO pakta bez odobrenja Ujedinjenih nacija, potom se privatizacija svela na bogaćenje uskog kruga bliskog vlasti.

Nedavna istraživanja Svetske banke pokazuju drastične promene u standardu života. Doduše, prati se zbirno region Zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora, Kosovo, Albanija) u odnosu na sedam država bivšeg istočnog bloka, sada u Evropskoj uniji - Bugarska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Litvanija, Letonija i Estonija.

Poljska, Češka i Mađarska su nam u kvalitetu života toliko odmakle da je poređenje neprikladno.

Devastacija Srbije 90-tih godina

Osnovni pokazatelj je da je šest država van EU na cirka 27 odsto standarda, mereno sa BDP po paritetu kupovne moći po glavi stanovnika, prosečnog Nemca. Istovremeno, standard sedam istočnoevropskih zemalja sa kojima nas poredi Svetska banka dostigao je zavidnih 62 odsto nemačkog BDP po glavi stanovnika.

Istraživanje delimično prati genezu kvaliteta života u obe regije. Počinje konstatacijom da je 1989. godine pozicija svih regiona u bivšoj Jugoslaviji bila neuporedivo bolja od pozicije tadašnjih zemalja Varšavskog pakta.

Međutim, već 1995. godine situacija je korenito promenjena. Region proširenog Zapadnog Balkana ima tek 17, dok je građanstvo sedam poredbenih država na 34 odsto nemačkog standarda.

Jasno je da su ratovi i megainflacije uništile kvalitet života i u Srbiji, i u okruženju. Do kraja dvehiljadite dostigli smo tek 19 odsto standarda prosečnog Nemca, pa je vidljivo da je bombardovanje potrlo poboljšanje nastalo nakon Dejtonskog sporazuma i sklapanja mira u Bosni i Hercegovini.

Posledice Svetske krize

Posle promena dvehiljadite, uspevamo da se do Svetske krize razvijamo po stopi od 5,6 odsto godišnje, uočljivo više od evropskih 2,2 odsto, ali manje od 5,9 odsto koliko su uvećavale BDP poredbene države. Do krize, koncem 2008. godine dostižemo 25, ali žitelji Slovenije, Baltičkih država i Rumunije već su na 57 odsto nemačkog standarda.

Kriza uočljivo usporava razvoj celog kontinenta, EU u proseku na 1,6 osto godišnje. Sa 2,2 odsto rasta naš region je još uvek u prednosti te do kraja 2015-te stiže na 27 odsto nemačkog standarda.

Države sa kojima se poredimo uspevaju, istina umerenije, da i dalje sustižu nemački kvalitet života i dospele su na 62 odsto standarda u vodećoj evropskoj ekonomiji.

Mala zaposlenost i niska produktivnost

Kao osnovne razloge sporog rasta BDP u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, Svetska banka navodi malu zaposlenost i neobično nisku produktivnost. Tako u našem regionu radi jedva 40 odsto za rad sposobnog stanovništva, dok je u poredbenom regionu angažovano čak 55 odsto.

Možda je još gore što, reciomo u Srbiji, oko 30 odsto radno angažovanih dela u niskoprroduktivnim delatnostima kao što su poljoprivreda i siva ekonomija. Zabrinjavajuće je nizak rast inače očajne produktivnosti, u Srbiji tek 0,8 odsto godišnje, naspram prosečnih 2,3 odsto u Evropi.

Skroman izvoz, visoki porezi

Ovakva struktura privrede za posledicu ima skroman izvoz, oko 40 odsto ukupnog BDP. Da bi mala država postala razvijena neophodno je da izvozi i 80 odsto BDP, koliki je inoplasman Slovenije, baltičkih država, Slovačke...

Uzrok niske zaposlenosti Svetska banka vidi u neefikasnom tržištu rada, posebno apostrofirajući visoka izdvajanja, 38 odsto bruto zarade, na doprinose i poreze. Primećuje se da je u Srbiji i polovina penzionera ispod 65 godina, kolika je granica za odlazaka i mirovinu, te se kao loš ističe ovdašnji običaj da ljudi sa 45 godina već prestaju biti aktivni na tržištu rada.

Jačanje institucija, reforma javnog sektora

U preporukama kako da Zapadni Balkan ubrza razvoj, Svetska banka navodi dalje povećanje makroekonomske stabilnosti, jačanje privatnog sektora i poboljšanje poslovnog ambijenta, uključujući i uklanjanje prepreka zapošljavanju.

Ipak, kao najvažnije ističe unapređenje upravljanja i rada institucija, te reformu javnog sektora, čiji znatan deo parazitira na račun privatnog. Mada eksplicitno govori o bedi u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, ovogodišnji izveštaj Svetske banke nije iznenađujući.

Još 2007. godine ista institucija je, proučavajući strukturu srpskog društva, ustanovila da je čak 9,1 odsto žitelja u siromaštvu, 16,2 odsto neposredno iznad linije bede. Dodatnih 28,5 odsto imalo je radnu poziciju koja u slučaju nepovoljnih okolnosti ne može garantovati opstanak iznad granice siromaštva.

Politički uzroci siromaštva

Desila se svetska kriza i građanstvo Srbije je, potvrđuje to i aktuelni izveštaj, dodatno potonulo, a približavanje nemačkom standardu je minimalno, veoma oduženo i sa svakim poremećajem još više usporava. Iz sagledavanja uzroka ovakvog trenda, može se zaključiti da Svetska banka u dužem periodu nema dobro mišljenje o ekonomskoj politici u zemljama Zapadnog Balkana.

Slično kao što je profesor Ljubomir Madžar ocenio nekoliko garnitura političke vlasti u Srbiji naslovivši svoju cenjenu knjigu "Politički uzroci ekonomskog siromaštva".

Davnašnja putovanja po Poljskoj, Bugarskoj ili Rumuniji su prošlost koja će se teško ikada ponoviti. Danas je za stanovnika Srbije uspeh ako uopšte može da otputuje, makar i u naše istočne susede koje smo nekada, kada god smo mogli, izbegavali, a kada smo i odlazali bili smo raspojasani i skloni razbacivanju.