U oktobru i novembru, ove godine, izvezeno je svega 59.440 tona kukuruza i to uglavnom u države regiona. Kako piše
"Politika", zabrinjavajuće je to što je ova količina
čak 90 odsto manja u odnosu na isti period 2016. kada smo na strana tržišta plasirali oko 569.000 tona kukuruza.
"Ovaj podatak sasvim dovoljno govori o cenovnoj nekonkurentnosti domaćeg kukuruza u odnosu na svetsko tržište", saopštila je Produktna berza u Novom Sadu.
Drugi razlog pada prometa jeste činjenica da će Srbija ove godine, zbog suše, imati za izvoz svega 850.000 tona ovog poljoprivrednog proizvoda, što je tri puta manje nego prošle godine.
Usled ovih problema Srbija je izgubila poziciju osmog najvećeg svetskog izvoznika kukuruza i ove godine sasvim sigurno nećemo biti u društvu najvećih - potvrdio je Vukosav Saković, iz Udruženja "Žita Srbije". Pod velikim je znakom pitanja i ukupan prihod koji će nam doneti taj, godinama najznačajniji, izvozni proizvod agrara čiji je plasman na strana tržišta u rekordnoj 2016. vredeo 346 miliona dolara.
"Pad izvoza počeo je još u julu ove godine i nastavlja se iz meseca u mesec. Očekuje se da će ove godine izvoz vrednosno biti manji oko 100 miliona dolara. Kada "padnete" na prvom izvoznom proizvodu to je ozbiljan problem za državu", ističe Saković.
Glavni problem je, kaže, što kukuruza nema dovoljno za ozbiljniji izvoz, tako da ga preko Dunava do luke Konstanca praktično uopšte i ne prodajemo. Pokrivamo samo okolna tržišta, ali i to sve manje jer nam i u regionu sa kukuruzom sve više konkurišu Ukrajina, Rusija, Rumunija i Mađarska.
"U ostatku sveta rod kukuruza bio je dobar, Srbija je najgore prošla. Od žetve, cena je pala sa 18,5 dinara na 16,8, ali je to i dalje skupo u odnosu na konkurenciju. Nažalost proizvođači su najviše pogođeni i njima je svaka cena mala. Međutim, realnost je da se kupci okreću onima koji su jeftiniji", kaže sagovornik "Politike".
Cena transporta do crnomorske luke Konstanca takođe je značajna stavka u krajnjoj ceni kukuruza i ostalih žitarica koje se izvoze. Udruženje "Žita Srbije" ranije je apelovalo na državu da pomogne u regulisanju pravila na vodotoku Dunava, što bi omogućilo plovidbu rečno-morskih brodova i konačno izbacilo posrednike iz lanca trgovine. Glavni problem je, zapravo, što su u naše vode davno prestali da dolaze rečno-morski brodovi.
"Oni su nam neophodni da bismo robu mogli direktno da prodajemo širom Sredozemnog mora, a ne da budemo vezani samo za rumunsku Konstancu. Kod transporta kukuruza to bi nam smanjilo cenu za bar pet do sedam evra po toni, koliko nas košta pretovar", objašnjava Saković.
Dodaje da bi nam se dolaskom ovih brodova generalno otvorila mogućnost da žitarice prodajemo direktno i budemo konkretniji. Istakao je da je Srbija tu mogućnost izgubila još sa gašenjem "Istpointa" Zorana Drakulića, koji je u Konstanci imao silose i rečnu flotu koje je prodao kada je zapao u finansijske probleme. Od tada se javljaju posrednici u lancu trgovine žitaricama. Osim u okruženju ništa ne prodajemo direktno. Iako naš kukuruz, recimo, stiže do Vijetnama mi smo ga prodali ovde, na našim dunavskim lukama i kupac ga dalje transportuje do Konstance.
A kakva je situacija sa pšenicom, možete pročitati u našem tekstu
OVDE.
Komentari 4
limanac
Da izvinete, ja se ne bavim ni proizvodnjom, ni trgovinom, ni izvozom kukuruza.
Ja nemam ništa od toga ni kad je dobra, ni kad je loša godina.
I kada je Srbija bila među 10 najvećih izvoznika i neko se dobro omastio, 99% naroda u Srbiji nije imalo ništa sa tim.
E, pa nemam ni sada kada je suša opustošila kukuruz.
Komšija
Vođa rekao!
Nenad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar