Penzionera sve više, penzioni sistemi opterećeni do pucanja

Piše: Živan Lazić

Nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, u Nemačkoj je obnovljen predlog da se granica životne dobi obaveznog odlaska u penziju sa 63 podigne na čak 70 godina. Jaki razlozi nalažu oštar rez: prosečna dužina primanja penzije se sa 10,6 godina pre pola veka povećala na čak 21,5 godinu u poslednje vreme, pa je pritisak na državni penzioni fond ogroman.

Zapravo, penzioni sistemi u svim zemljama sveta duže vreme su opterećeni do pucanja. Dosadašnje reforme, a teško je naći razvijenu državu u kojoj unazad tri decenije nije bilo bar dve krupnije, nisu obezbedile trajnu izvesnost isplate, prvenstveno stoga što vladajući sloj nigde nije bio hrabar i vešt da osmisli i sprovede dovoljno obuhvatnu transformaciju.

Penzijsko pitanje je osetljivo, na kome je lako okliznuti se, a svi pokušavaju izvesti reforme ne rizikujući opstanak na vlasti.

Posledice životne dugovečnosti

Sve potiče od stalnog produžavanja očekivanog životnog veka, otprilike za godinu i po na svaku deceniju. Poželjan civilizacijski pomak donosi i prateće promene čije posledice se sada samo naslućuju, a ispoljiće se u budućnosti.

Primećuje se da penzijski državni sistemi, odreda utemeljeni na Bizmarkovom modelu, sve teže ispunjavaju ulogu. Sa druge strane izazovi su sve veći, pa se i Svetski ekonomski forum, onaj koji svake zime u Davosu organizuje spektakularne susrete globalne elite, pozabavio aktuelnim demografskim i fiskalnim trendovima.

Poruka eksperata nije ugodna: za sada niko nema odgovor na pitanje od čega će živeti budući stogodišnjaci.

Malo unuka, premnogo "rada na crno"

Predviđanja demografa su neverovatna za današnja shvatanja. Procenjuje se da će globalno svaka druga beba rođena 2007. godine imati izgleda da dočeka sto, a u Japanu i 107 godina.

Optimistično, ali i zahteva promene u mnogim sferama života, najviše u zdravstvu i socijalnom sistemu. Kako se u "Zemlji izlazećeg Sunca" u penziju ide sa navršenih 60 leta, proizilazi da će penzionerski staž biti primetno veći od radnog.

Tako nešto je, međutim, pitanje je li moguće, a svakako podrazumeva temeljit pristup ne samo penzijskom, već i celokupnom pitanju štednje za stare dane.

Povećanje dugovečnosti, pak, nije i jedini izazov globalnim penzijskim sistemima. Veći je pad broja njihovih unuka, pa se u Japanu odavno prodaje više pelena za stare nego za bebe.

Procenjuje se da će, globalno posmatrano, na svakog penzionera dolaziti ne sadašnjih 6,5, već tek 3,5 radno aktivnih. Dodatni problem je što u svetu skoro svaki drugi radi u sivoj zoni, pa preko 45 odsto radnika, bolje kazano "šljakatora na crno", zapravo neće ni steći siguran prihod u starosti.

U Indiji, od deset radnika čak osam radi "na crno", stoga nikom nije jasno kako će u ovoj mnogoljudnoj zemlji kroz pola veka živeti ljudi umirovljeničke dobi.

Strelovit rast penzionih deficita

Nameće se ulaganje u samostalne penzijske fondove i sticanje takozvanih privatnih penzija, ali ova vrsta investicije pretpostavlja visoku finansijsku pismenost i vidljivo je bilo tokom nedavne depresije, podložna je riziku finansijskih kriza.

Niske aktuelne kamate na štednju traju već godinama i otežavaju fondovima plasman poverenog novca, time i realizovanje obaveze, isplatu privatnih penzija. Vidljivi su prvi rezultati nesklada između potreba za namirivanje penzijskih prava i njihovo održavanje na solidnom nivou i stanja u penzijskim fondovima.

Deficit je u 2015. godini iznosio 70 biliona dolara, pri čemu je minus najveći u SAD, najbogatijoj zemlji sveta. Stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma ukazuju na dalji rast finansijske rupe, procenjujući da će polovinom veka negativni račun dostići neverovatnih 400 biliona dolara.

Zaštitna mreža protiv siromaštva

Posebno će biti teško penzijsko pitanje rešiti u Kini i Indiji, u kojima će biti čak 600 miliona penzionera. Istovremeno u obe zemlje rapidno raste broj žitelja srednje klase, čija su očekivanja da će i nakon penzionisanja zadržati relativno visok nivo standarda.

Ceni se da bi zadovoljavajuća penzija bila na nivou 70 odsto od mesečnog primanja poslednjih godina radnog veka. Da bi se postigla moralo bi se tokom celog života izdvajati 17 do 19 odsto ukupnih primanja.

Stvarna izdvajanja danas su otprilike upola manja. Kako je SEF efikasna organizacija, njegovi stručnjaci su i predložili kako bi, izvesno što pre, trebalo reformisati penzione sisteme.

Preporučuje se da svaka vlada uvede socijalnu "zaštitnu mrežu" protiv penzionerskog siromaštva, neku vrstu minimalne penzije za svakog starijeg iznad određene dobi; to bi bio temelj nacionalnog penzionog sistema.

Biti svestan sopstvene pozicije

Druga mera je formiranje niza fondova sa svima pristupačnim i lako razumljivim načinima štednje, a sve zarad podsticaja individualnih ušteda za starost tokom celog radnog veka.

Bitan princip je i prilagođavanje promenljivom karakteru radne snage, odnosno da se ukine dobna granica za obavezni odlazak u penziju. I danas ljudi u pojedinim profesijama rade do duboke starosti.

Pored svega, turbulentni vrtlozi na finansijskim tržištima mogu lako da promene kupovnu moć pojedine valute ili bitno promene kvalitet pojedinih ulaganja. Zato se predlaže i ozbiljna edukacija kako bi svaka osoba u svakom trenutku bila svesna svoje finansijske pozicije.