Kad država 15 godina ne usvaja zakon o završnom računu, kojim bi građanima trebalo da položi račun kako troši javni dinar, onda nikom ništa, piše
Politika.
Po članu 77. Zakona o budžetskom sistemu, Vlada je dužna da do 15. jula Narodnoj skupštini podnese predlog Zakona o završnom računu za prethodnu godinu. Poslednji put parlament je izveštaj o trošenju novca iz državne kase usvojio još 2002. godine, u vreme kad je ministar finansija bio Božidar Đelić. Kako može da se vidi na sajtu skupštine, poslanici su 18. decembra 2002. godine usvojili dva zakona o završnom računu ukupni rashodi iznosilisu 127 milijardi dinara. Sada su desetostruko veći. Zanimljivo je i da s budžetom za 2001. godinu za subvencije privredi potrošene četiri milijarde dinara. Sada se za te namene planira čak 20 puta više novca.
Parlament je od tog vremena do danas usvojio još 16 budžeta, a da država građanima nije položila račun o tome kako je taj novac potrošila. Zanimljivo je da su podaci o trošenju budžetskih sredstava u prethodnih nekoliko godina bili javno dostupni samo tri meseca i to samo jednom ministarstvu.
Reč je o Ministarstvu privrede, a izveštaji o trošenju javnog dinara objavljeni su za oktobar, novembar i decembar 2013. godine, u vreme kad je ministar privrede bio Saša Radulović. Posle njegove ostavke u januaru 2014. godine, kad je na čelo ovog resora došao Igor Mirović, ti podaci su uklonjeni sa sajta Ministarstva privrede.
Budžetski kalendar tako je za kreatore fiskalne politike već deceniju i po postao mrtvo slovo na papiru.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da poslanici svake godine usvajaju plan trošenja i to je Zakon o budžetu - ali da već deceniju i po na kraju godine poreski obveznici nemaju izveštaj o tome kako su ta sredstva zaista potrošena.
"Ministarstvo finansija na mesečnom nivou objavljuje podatke o izvršenju budžeta, ali tu zbirno mogu da se vide samo prihodi, rashodi i deficit. Nemamo mogućnost da po stavkama vidimo za šta je novac potrošen. Na sve to, budžetska rezerva je prošle i ove godine povećana i sada iznosi četiri odsto prihoda. To je značajno i praktično daje ministru finansija diskreciono pravo da raspolaže sa oko 45 milijardi dinara, a da građani ne znaju na šta je taj novac otišao. Do 2016. godine budžetska rezerva iznosila je jedan odsto prihoda, da bi te gdine bila povećaa na 2,5 odsto prihoda. U budžetu za 2017. godinu iznosila je četiri odsto, a toliko je planirano i za 2018. godinu, što je veliki novac", kaže Vučković.
Kako je nedavno istakao predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, to što je budžetska rezerva tako velika daje veću fleksibilnost ministru finansija. A kad je taj prostor veći, onda je i manja potreba države da tokom godine radi rebalans budžeta.
U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta jedna od zamerki odnosi se upravo na nepoštovanje budžetskog kalendara. On se godinama nije poštovao i to bi moralo da se promeni u 2018. godini, navodi se u izveštaju.
Savet pritom misli i na to što usvajanje zakona o budžetu svake godine kasni. Ove godine vlada je predlog zakona o budžetu usvojila 29. novembra, a zakonski rok za to istekao je 13 dana ranije (16. novembra). Bilo je slučajeva i da se budžet usvaja nekoliko dana uoči nove godine. Tako je, na primer, državna blagajna za 2009. godinu u parlamentu usvojena 29. decembra 2008. godine.
"Naša sugestija za 2018. godinu je da se budžetski kalendar poštuje. Ako ne, onda neka ga promene", rekao je nedavno Petrović.
Od 2018. godine budžet ulazi u "mirnije vode" i nema novih mera fiskalne konsolidacije, pa bi fokus vlade u vođenju javnih finansija ponovo morao da se okrene ka strateškim, srednjeročnim ciljevima, kaže se u izveštaju saveta.
Za profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, to je loša poruka jer ukazuje na slabost institucija, odnosno nepoštovanje zakonskih propisa.
Tekst u celini čitajte u današnjoj Politici.
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
.jpg "Martinović: Povraćaj akcize na dizel za 2025. godinu biće isti, 50 dinara po litru")
Komentari 3
IQ
Marko
propade zivot u
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar