Od Dinkićevih 1.000 evra, od akcija možda moguće oko 200 evra

Ako ste, kao i bivši ministar finansija Mlađan Dinkić, verovali da imate pravo na 1.000 evra, razuverilo vas je vreme, ali i nova dešavanja na tržištu akcija.
Od Dinkićevih 1.000 evra, od akcija možda moguće oko 200 evra
Foto: Pixabay
Dinkić je priznao i javno da je kao ministar verovao da je moguće da građani dobiju po 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća, a danas, kada se govori o akcijama beogradskog Aerodroma, pitanje je da li će nekada biti realno dostići tih famoznih 1.000 evra, piše B92.
 
I važnije – koliko smo stvarno zaradili ovih godina, a da nismo prstom mrdnuli. Na kraju, šta je najbolje da radite s tim "papirima"? 
 
Pravo na akcije Aerodroma Nikola Tesla, kao i druge akcije javnih preduzeća koje su građanima podeljene u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije iz 2007. godine imali su građani koji su bili punoletni na dan 31. decembra 2007, i koji su ispunili ostale uslove propisane tim Zakonom, a koji, između ostalog uključuju i to da su građani bili upisani u evidenciju nosilaca prava koju vodi ministarstvo nadležno za poslove privatizacije, objašnjavaju iz Beogardske berze za B92. 
 
Jednostavnije rečeno, punoletni građani koji su pre 10 godina podneli zahtev za besplatne akcije dobili su u međuvremenu akcije Naftne industrije Srbije i Aerodoma Nikola Tesla, koje su 2010, odnosno 2011. godine uključene u trgovanje na Berzi, kao i akcije Telekoma, za koje još uvek nije stigao zahtev preduzeća za uključenje u trgovanje. Neuključivanje akcija Telekoma na berzu je faktički onemogućilo građane da raspolažu do sada najvrednijim delom besplatnih akcija, preciziraju iz Berze.
 
Akcije Aerodroma "Nikola Tesla" oborile su rekord u trgovanju na Beogradskoj berzi posle vesti o koncesiji. Cena od 1.720 dinara po akciji najviša je bila postignuta cena na berzi otkako se, od februara 2011. godine, trguje akcijama beogradskog aerodroma. Oni koji su odmah prodali svoje akcije mogli su da zarade oko 2.500 dinara. Oni koji su čekali, nemaju hiljadu evra, ali imaju 7.000 dinara više na računu. 
 
Cena akcija Aerodroma Nikola Tesla prilikom uključenja na Beogradsku berzu iznosila je 632 dinara po akciji, u međuvremenu je, sredinom 2012. godine pala na najniži nivo od 363 dinara po akciji, da bi početkom ove godine dostila i istorijski najvišu vrednost od 1.720 dinara po jednoj akciji. Takođe, kompanija je u međuvremenu isplaćivala dividende i međudividende na koje su akcionari, u skladu sa odlukama Skupštine akcionara ove kompanije imali pravo i koje bi trebalo da su uplaćivane ili na brojeve računa koje su građani ostavili prilikom podnošenja zahteva za dobijanje besplatnih akcija ili na novootvorene račune građana u Poštanskoj štedionici, ponovo u skladu sa aktima koji regulišu trgovanje besplatnim akcijama. 
 
Akcije građana (sa dosad dobijenim dividendama) trenutno vrede oko 9.600 dinara, ali tu treba dodati i paket od 31 akcije Telekoma koje trenutno nije moguće prodati. 
 
"Vrednost ovog paketa se procenjuje u rasponu 30-50 evra, ali bi se prava vrednost saznala tek kada ova kompanija izađe na berzu. Zasad država ne pokazuje nameru da ovu kompaniju izvede na tržište“, kaže za B92 Nenad Gujaničić, broker Momentum sekjuritis. 
 
Iz obećanog paketa besplatnih akcija ostalo je još da se podele akcije Elektroprivrede Srbije i one bi trebalo da budu najvrednije s obzirom na veličinu kapitala ove kompanije, kaže Gujaničić. Međutim, ovaj proces nije daleko odmakao i pitanje je kada će se to desiti. 
 
Dakle, nije realno u bliskoj budućnosti da ukupna vrednost svih akcija ukupno dostigne obećanih hiljadu evra, pre bismo mogli da govorimo da bi u slučaju momentalnom listiranja EPS-a i Telekoma bila reč o sumi od oko 200 evra, tvrdi Gujaničić. 
 
"Da li je u nekoj budućnosti realno je pitanje za koje nemamo pouzdane alate koji nam mogu dati odgovor. Da li je pre par godina iko verovao da će se danas svakodnevno pratiti kretanje cene bitkoina i ostalih kriptovaluta?", pitaju u BG berzi.
 
A šta uraditi sa akcijama? Da li čekati ili ih odmah prodati?
 
Svi građani Srbije koji su ostvarili pravo na besplatne akcije do sada su dobili pet akcija NIS-a, jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, sedam akcija Akcionarskog fonda i 31 akciju Telekoma Srbija. Očekuje se i da će, nakon koncesije Aerodroma Nikola Tesla francuskoj kompaniji Vansi eirports, svako dobiti i po 12,4 evra neto. To bi, sudeći prema najavama, trebalo da se desi u narednim mesecima.
 
"Ono što je najvažniji savet koji se građanima može dati u vezi sa besplatnim akcijama jeste da se prema njima odnose kao prema svakoj drugoj imovini. Kretanje vrednosti akcija zavisi i od opštih uslova u jednoj ekonomiji i od pojedinačnog uspeha kompanije, tako da se ne može sa sigurnošću znati buduće kretanje cene akcija bilo koje kompanije igde u svetu, a dubinske analize kretanja cena predmet su profesionalne investicione analize", kažu iz BG berze. 
 
Ipak, ukoliko ste danas vlasnik jedne akcije Aerodroma, odnosite se prema njoj u skladu sa vašim potrebama i procenama, savetuju. 
 
"Najveći problem je što građani imaju malu količinu hartija, pa i njihov rast vrednosti u apsolutnom iznosu ne znači puno. Kada je u pitanju NIS, on ima odličan poslovni trend i ove godine će biti dosta veća dividenda, pa valja očekivati povoljan rasplet situacije. Aerodrom ima specifičnu situaciju da će ići u koncesiju pa će ova akcija nakon toga imati više karakteristika obveznice (stabilan, neveliki prinos na godišnjem nivou), pa sve zavisi od preferencija vlasnika“, savetuje Gujaničić.
 
"Samo trgovanje akcijama na Berzi se obavlja posredstvom članova Berze – brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka. Prodaja besplatno stečenih akcija može se izvršiti preko Banke Poštanske štedionice, bez naplate provizije, ili kontaktiranjem nekog od brokera, članova Berze, koji naplaćuju proviziju za svoje usluge", kažu iz berze. 
 
Ukoliko neko želi da sazna šta je sa parama detaljno, dovoljna je lična karta i pravac prva pošta ili poštanska štedionica. Ali, mnogi se pitaju i kome da se obrate kada se u međuvremenu promeni broj tekućeg računa, a na njemu su mi stizale prethodne uplate.
 
O promenama brojeva računa za uplatu sredstava od dividende potrebno je obavestiti upravo Banku Poštansku štedionicu, tj. brokersko odeljenje ove banke, putem koje se distribuiraju sredstva od dividendi na akcije koje su građani dobili besplatno. Odnosno, ona je zadužena od strane države za sprovođenje ovog procesa, poručuju sagovornici B92.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • /

    14.01.2018 16:49
    /
    dinkic pa dinkic
    nesto ne vidim da je srbija stala iza tog obecanja
  • Goran NS

    14.01.2018 16:20
    Nece biti da je bas tako
    Meni je neverovatno da neko moze u gornjem tekstu da napise recenicu:
    Koliko smo stvarno zaradili ovih godina, a da nismo prstom mrdnuli.
    Verovatno su se Telekom, Aerodrom i ostali napravili iz nicega?
    Naprvili su se od izdvajanja novaca poreskih obveznika.
    I ja sam taj, pored mnogih drugih.
    Ne da sam mrdnuo prstom, nego sam radio do sada 30 godina.
    Sramno i bestidno.
    Fuj!
  • Nervirach

    14.01.2018 14:29
    Ovo je ruski sistem privatizacije. Tamo se mogla kupiti flasa votke.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi

Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.