Ogroman javni sektor kočnica razvoja

Piše: Živan Lazić

Tu nije kraj, nedovoljan rast znači da će visina srpskog javnog duga opadati sporije nego što se kalkuliše, odnosno da ga ni za sedam godina nećemo spustiti ispod zakonski dopuštenog 45 odsto ukupnog nacionalnog dohotka.

Dakle, oštra fiskalna strategija, zasnovana na uvećanju obe stope PDV, povećanju postojećih i uvođenju novih akciza, visokim porezima, spornom rezanju viših penzija i skromnijem umanjenju plata u javnom sektoru, jeste dovela u red tekuće finansiranje, ali za povećanje zaposlenosti i poboljšanje standarda neophodno je uraditi još mnogo toga.

Javni sektor je kancer privrede Srbije

Državni funkcioneri obećavaju boljitak, međutim iz dokumenata na kojima se zasniva ekonomska politika u tekućoj godini i projektuje za naredne, ne uočava se spremnost države da nastavi sa reformama; ne vidi se namera da se učine odlučni rezovi tamo gde su glavne prepreke bržem razvoju.

Čvorna tačka je javni sektor. Prvi potez bi morao biti, pre pet godine najavljeno, uvođenje sistema platnih razreda. Promena obuhvata i preciznu evidenciju o broju uposlenih u ovom segmentu.

Posao je trebalo uraditi još pretprošle godine, međutim, nije ni započet, a iz budžeta se ne vidi da država na ovom planu nešto planira. Dve bivše ministarke za državnu upravu, Kori Udovički i Ana Brnabić, dovedene su prvenstveno da obave ovaj posao. Nisu uradile ništa.

Prevelik rasta plata javnaša

Eksministar finansija Lazar Krstić je broj radnika koji dobijaju platu iz budžeta utvrdio na 738.000. Podneo je ostavku kada Aleksandar Vučić nije prihvatio plan da se penzije i plate u javnom sektoru umanje za 20 odsto, a broj radnika za 150.000.

Naprotiv u potonjem periodu, preko stalno ponavljajućeg zapošljavanja na određen rok, broj javnaša je uvećan za dodatnih 130.000. Kasniji rezovi penzija i plata nisu učinili dovoljno.

Naprotiv, u tekućem budžetu se za plate umest0 8,2 izdvaja 8,4, dok su penzije oko 12 odsto BDP. Ipak, premijerka Ana Brnabić odlučuje da se plate u javnom sektoru podignu u proseku 7,5, mada, po Fiskalnom savetu, gledajući ekonomsku snagu države nije smelo više od 4,5 odsto.

EPS ismeva državu

Plate i penzije su najveće stavke u državnom budžetu i malo iskakanje izvan dopuštenog okvira može ponovo dovesti u haos državne finansije. Prekomerno uvećanje državnih plata nije u skladu ni sa principom da se podstiče razvoj i atraktivnost privatnog sektora.

Neuređena situacija u javnom sektoru dovodi do apsurdnih situacija, pa tako u zdravstvu opstaje manjak 3.500 lekara, tehničara i sestara, dok je višak nemedicinskog osoblja dvostruko veći. Srodan je i problem javnih i preduzeća u petnaestak godina dugom restrukturiranju.

EPS je naše najveće, ali i najneuređenije preduzeće. Kako se ne bi utvrdio tačan broj zaposlenih, godinama se ne radi sistematizacija radnih mesta.

Ovo preduzeće je toliko moćno da je izigralo uredbu o snižavanju plata. Mada je firma sa najvećim prosečnim zaradama, 79.000 dinara neto u 2015. godini, u naredne dve sezone je još uvećala plate.

Prihod nedovoljan za investiranje

Ali EPS nema investicija iz prihoda. Cena struje uvećana je za 13 odsto (dodatnih 7,5 odsto otišlo je državi kao novouvedena akciza), ali je uprkos tome ovo državno preduzeće od  nekada podstrekača razvoja ulaganjima, postalo opterećenje.

Slično je sa Srbijagasom, čije dugove prema dobavljačima gasa država stalno preuzima. Protekle godine je u nešto boljoj situaciji zahvaljujući niskoj ceni gasa na svetskom tržištu.

Naročito je neugodan problem sa preduzećima u restrukturiranju, tu je još 150 firmi sa oko 55.000 radnika. RTB "Bor" i Petrohemija, usled visoke cene bakra a niske cene nafte i gasa, trenutno rade bez gubitaka. Kako je obema firmama neophodno znatno ulaganje, potraga za strateškim partnerima je državni prioritet.

Pančevačka Azotara neprekidno gomila gubitke, čini se da joj spasa nema, opstaje zahvaljujući javnim parama.

Večno restrukturiranje

Država previše subvencioniše, 85 milijardi dinara prošle sezone. Ove će još više, 88, što uz 24 milijarde opštinskih podsticaja (lokalnim javnim preduzećima) čini oko 112 milijardi.

Mnogo, čak 2,6 odsto BDP, dok se u evropske države u ove svrhe izdvaja maksimalno 1,3 odsto svog BDP.

Po budžetu, za otpremnine je planirano tek dve milijarde dinara, dovoljno za otpuštanje 3.000 radnika. Rudniku "Resava" ne preti veće otpuštanje, mada je svota subvencija veća od ukupne mase prihoda.

Pare policiji, lekarima šipak

Posebno iritiraju subvencije investitorima, sa 12,6 milijardi ove naredne godine rastu na 14,5, pa na 15,3 milijarde u 2020. godini. Uglavnom odlaze stranim ulagačima u proizvodnju koja zapošljava veći broj radnika, ali je najnižeg stepena finalizacija i prosečne neto plate su jedva 230 evra.

Kao da država podstiče pretvaranje Srbije u zemlju jeftine radne snage i izvoznika sirovina i osnovnih polufabrikata.

Kada država mnogo subvencioniše, ostaje manje para za javne investicije. O izgradnji puteva i obnovi železnice se priča, ali malo je urađeno. Delom i zbog aljkavog rada državnih službi na projektima, raznim odobrenjima i saglasnostima. Tako je prošle godine deset milijardi ostalo neutrošeno.

Nevolja je u tome u šta se ulaže. Zaštita životne sredine, zdravstvo i školstvo su van vidokruga ove, baš kao i prethodnih vlada.

Zato je prošle godine u vojsku umesto šest uloženo petnaest milijardi, za policiju šest umesto dve i po.

Premalo ulaganja

Vlada je za ovu godinu planirala investicije uvećane za 35 milijardi, sa 2,9 na 3,6 odsto BDP. Na tom nivou će ostati i u narednih sedam, osam godina.

Iskustva okolnih zemalja kazuju nam da u vreme intenzivne gradnje i obnavljanja puteva i pruga, izdvaja se i do šest odsto ukupnog dohotka. Kraća analiza nam govori da će država podsticati ekstenzivan razvoj, uvećanje broja zaposlenih u sirovinskim i firmama sa proizvodima male dodate vrednosti.

Stoga ne iznenađuje da se rast BDP do 2020. godine planira do četiri odsto godišnje. Možda će se nekom, nakon prošlogodišnjih 1,9, učiniti da je rast od 3,5 odsto ove sezone ambiciozan.

Podsetimo se da je lane očajna agrarna godina snizila BDP bar za procentni poen, a neočekivano je u prvih šest meseci zabeležen i podbačaj u proizvodnji struje. Bez ovih kikseva, rast od 3,5 odsto je realan, veća je briga što vlast ni za naredne tri sezone ne planira razvoj veći od četiri odsto.

Sve veće zaostajanje

Poređenja radi, lane je rast BDP Kosova bio 4,6, Rumunije 4,2, Hrvatske 4,1, BiH 3,9, Crne Gore 3,7 odsto. Ako bismo računali šest poslednjih sezona, uvećanje BDP Rumunije je 24,3, Bugarske 17,2, Crne Gore 14,7, Hrvatske 14,2, Makedonije 12,1, Kosova 11,8 odsto, Srbije tek 5,95 odsto.

Dakle, sve više zaostajemo i za susedima od kojih smo ne tako davno bili za koplje ispred. Projekcija rasta BDP od najviše četiri odsto godišnje u nekoliko dolazećih sezona, ukazuje nam da će se zaostajanje Srbije za srodnicima po bedi sve više uvećavati.