Osim što krši zakon, Poreska uprava je napravila ogroman korak nazad u transparentnosti nakon što je javnost na jedvite jade 2011. godine izdejstvovala da se u zakon ubaci obaveza objavljivanja ovih podataka. Tako se nakon prve objavljene liste za 31. decembar 2011. godine saznalo da 300 najvećih dužnika duguje čak dve milijarde evra za porez, piše "Danas".
Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić smatra da potpuno netransparentno postupanje Poreske uprave znači da ne znamo ni šta nije naplaćeno, ni od koga niti da li će ikada biti i naplaćeno.
"Da ne treba objavljivati ne bi stajalo u zakonu. Zakonska obaveza mora da se poštuje, ali očigledno da je nekome dozvoljeno da krši zakon", upozorava Vasilić.
Pred objavljivanje prvih lista početkom 2012. u javnosti je kulminiralo nezadovoljstvo spekulacijama da tajkuni i privilegovani biznismeni bliski vlasti ne plaćaju poreze i to usred ekonomske krize. Nakon objavljivanja ispostavilo se da su najveći dužnici u stvari državna preduzeća u restrukturiranju, ali je na spisku bilo i preduzeća poput Verano motorsa, Pinka i biznismena Vojina Đorđevića ili Radisava Rodića. Zanimljivo je da je danima pred objavljivanje spiskova bila navala na plaćanje poreza kako se neka imena ne bi našla na "listi srama", a i nakon objavljivanja mnogi su se čudili otkud baš oni kada ništa ne duguju.
Sada javnost više ne može da vidi ko najviše duguje državi.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za "Danas" ocenjuje da je loše da se zakonska obaveza i praksa objavljivanja podataka krše, šta god da je razlog.
"Objavljivanje liste nije u interesu velikih dužnika, aktivinih firmi iz privatnog sektora, dok je onima u stečaju i državnom vlasništvu svejedno. Ne idu u prilog ni Poreskoj upravi jer pokazuje da oni nisu naplatili dug pre nego što se nagomilao. Nadam se da razlog neobjavljivanja nije želja da se zaštiti neki od tih interesa", smatra Nenadić.
Na poslednjim objavljenim spiskovima za 30. jun 2016. (inače zakon propisuje polugodišnju obavezu objavljivanje podataka, što znači da je PU propustila da objavi već tri spiska) najveći dužnici bila su društvena preduzeća u stečaju, a pre svega tri velike banke Beobanka sa 31,5 milijardi dinara, Investbanka sa 23,7 milijardi, Beogradska banka sa 17 milijardi i nekadašnja Karićeva Astrabanka sa 20 milijardi dinara poreskog duga. Među aktivnim preduzećima najveći dug imala je kompanija Borba sa dve milijarde dinara duga za porez. Na drugom mestu je bila Lola livnica sa milijardu dinara duga, dok je na trećem Mera invest Marka Miškovića sa dugom od 950 miliona dinara.
Za ekonomistu i nekadašnjeg člana Saveta za borbu protiv korupcije Danila Šukovića prestanak objavljivanja spiskova dužnika je dokaz koliko su nam institucije urušene.
"Nesprovođenje zakona se po pravilu radi u korist partikularnih interesa, a na štetu opšteg interesa. Da ne pričamo o diskriminaciji kada neko mora da plaća sve obaveze, a nekom se dozvoljava da ne plaća dugove. Nekome se smanjuje penzija, a neko sa jahtom ne plaća porez. Šteta je očigledna, a to je manje sredstava u budžetu", napominje Šuković dodajući da smo mi inače društvo koje je sklono izbegavanju poreza, dok je to u uređenim zemljama svetinja.
Dodajmo da su inače da su "obični" građani poprilično uredne platiše kada je u pitanju porez, pa je tako naplativost u Novom Sadu godinama veća od 90 odsto. Takođe, Poreska uprava redovno preko medija i svog portala obaveštava odnosno opominje građane da treba da plate rate poreza na svaka tri meseca, kako ne bi plaćali penale za kašnjenje.
Komentari 5
Veronika
Dok se građanima bez oklevanja šalju Izvršitelji, na velike dužnike se strpljivo čeka da plate, ako ikada i plate. A Ako se poreska oglušuje o zakon, trebalo bi ih sankcionisati i otpustiti odgovorne za ovaj javašluk. Zašto se tako manjim privatnim firmama ne daju neograničeni rokovi? Da li se na neisplaćeni porez naplaćuju penali kao i građanima ili i tu ima diskriminacije? Kako može haotična država koju vode neodgovorni, skupo plaćeni neradnicii, da ima autoriteta i da uvede red u bilo koju službu? Švedska ima visoke poreze, ali i uređenu, organizovanu, pravnu državu. Građani znaju kako se i gde troši novac od poreza. Ulaže se u školstvo, zdravstvo, kulturu, infrastrukturu i ZATO ljudi redovno plaćaju poreze. Kod nas se od naroda otima sve više i na sve nezakonitije načine, Državne kase su PUNE, ali se novac troši nenamenski i neplanski. Država nam ne garantuje isplatu zarađenog, niti koristi sredstva koja ima da primora poslodavce da radnicima uplaćuje za doprinose. Nama, kako nas zovu "običnim" građanima, znaju da naplate. Nama se ne gleda kroz prste. Zbog "velikih" , poreski službenici krše zakon i nisu odgovorni za svoje propuste. To je samo indikator više o pravnosti ove banana države. Zašto se zakoni ne primenjuju ina njih iz JP?
Savet
Nenad 1952
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar