Kako je za B92 rečeno u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, reč je o jednokratnom trošku koji banke naplaćuju prilikom odobrenja kredita, odbijajući ga u određenom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita.
"Ovo je prva pravosnažna (konačna) presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu. Pre toga su donete dve identične u Višem sudu u Somboru", kaže predsednik Efektive Dejan Gavrilović.
Presudom je utvrđeno da je ništavna odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna članu Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, s obzirom da je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on.
"Banke u Srbiji su na ovaj način, poslednjih 15 godina od građana i privrede Srbije naplatile više od 100 miliona evra. Samo na stambenim kreditima, kojih u Srbiji trenutno ima oko 90.000, ako se uzme da je prosečan iznos kredita bio oko 50.000 evra a prosečan procenat naplaćene provizije za obradu kredita bio jedan odsto, dolazi se do iznosa od 45 miliona evra naplaćenih samo na ovom tipu kredita", navodi Gavrilović.
Da je ovaj trošak fiktivan, a ne stvaran, pokazuje poređenje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 evra a drugi na iznos od 10.000 evra. Banka sa oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i na oba kredita naplati jedan odsto od odobrenog iznosa, što znači da na prvom zaradi 10 evra a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao, objašnjava Gavrilović.
Prema njegovim rečima, pravo na povraćaj imaju svi korisnici kredita koji su platili proviziju za obradu kredita, bez obzira na to da li je reč o fizičkim ili pravnim licima. Svi tipovi kredita (stambeni, keš, potrošački, auto, biznis, privreda, krediti za adaptaciju, itd), kao i krediti koji su isplaćeni u bilo kojoj valuti (dinarski, evro i švajcarski franak).
"Pravo na povraćaj se ostvaruje tužbom, nema zastarevanja ovih postupaka, tako da mogu da tuže svi koji su unazad 15 godina, od kada strane banke posluju u Srbiji, podigli neki od kredita. Takođe, bez obzira na to da li je kredit otplaćen ili je još uvek u otplati", naveo je Gavrilović.
On podseća da svi koji žele da ostvare ovo pravo, mogu to uraditi preko Udruženja Efektiva koje obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć za svoje članove.
Gavrilović navodi da je i Narodna banka Srbije nedavno poslala dopis svim bankama u kom ih upozorava da trošak obrade kredita ne mogu da naplaćuju u procentualnom iznosu, te da on ne sme da bude zamena za prenisko određenu kamatnu stopu, a čime se klijenti dovode u neravnopravan položaj.
Celokupnu presudu možete videti
OVDE, kao i uputstvo kako tužiti neku banku.
Komentari 5
Bankar
- Možete birati reket od banaka.
- Ili možete birati reket od zelenaša, kada banke odu. Znate kako će to izgledati.
A verujte, tolika smo beda bedine bede, da na ovom prostoru banke nemaju šta da traže.
Troškovi boravka i rada banak su visoki, jer svako hoće odmah nešto lepo i skupo na naplati banci.
A od sirotinje nema šta da se uzme, tako da se banke dovijaju raznim trikovima - kako bi pokrile troškove poslovanja.
I u tom je cela stvar, to je ono što vi ne želite da čujete a Narodna banka veoma dobro zna.
Bravo
Klijent
Zašto samo "upozorava", zbog čega banke nisu u obavezi da poštuju ustav i zakone ove države?
"Upozorenje" njima ništa ne znači, nastavljaju po starom. Narodna banka, ukoliko se drži zakona ove zemlje, ima obavezu da naloži bankama da automatski moraju izvršiti povraćaj otetog i poslati dopis klijentima sa izvinjenjem i visinom otete sume novca, plus kamate i istu prebaciti na račun svakog ko je oštećen. Ili, da zakon naloži ključ u bravu tih banaka, jer na očigled kradu. A ne da se izmaltretirani klijenti, koji možda više i nemaju dokumentaciju o prošlim kreditima, moraju dodatno maltretirati oko prikupljanja dokumentacije. Interesuje me jedno: da li su banke u obavezi da izdaju potvrde klijentima o svim prethodnim kreditima, unazad 15 god. i o svim uslovima pod kojima su ostvareni?
To je slično ovome sa penzijama: prvo ti država otme, onda prikupljaš dokumentaciju u PIO gde te gledaju ko zlotvora, pa s tom dokumentacijom čekaš da se organizuju advokati za "besplatnu pravnu pomoć".
Nama definitivno ne može biti dosadno u ovoj državi, stalno nam pomiču granice izdržljivosti, a takođe, ko god može, koristi bedu ovog naroda, da ga još više pokrade.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar