Očekivanja su da će se i ove godine nastaviti trend smanjenja ukupnog broja zaposlenih u bankarskom sektoru, a za to postoji više razloga.
Primarni je
gašenje i pripajanje banaka, a koje je sa sobom neminovno nosilo i smanjenje broja zaposlenih, piše
Blic. Tako prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, za treće tromesečje prošle godine, bankarski sektor je zapošljavao 233 osoba manje nego na kraju juna 2017, a što je posledica toga što je 13 banaka smanjilo broj zaposlenih za 416, dok je 14 povećalo broj za 183 novozaposlena.
Kada se posmatra broj zaposlenih u poslednjih pet godina, u proseku godišnje je bez posla u bankama ostajalo po hiljadu ljudi.
Gašenja velikih domaćih, pa otvaranje novih banaka
A šta se sve dešavalo u ovom sektoru, dve decenije unazad možda najbolje ilustruje priča Zorice Bajić (50) godina iz Beograda. Kao pripravnik počela je u JIK banci koja je zapošljavala 1.200 radnika, potom je banka ugašena, a ona je našla posao u Izvoznoj banci koja je imala 110 radnika. Banka odlazi u stečaj, ona ostaje bez posla. A onda 2002. počinje da radi u stranoj banci koja se tek pojavila u Srbiji, u kojoj je posao dobilo 450 ljudi.
"Potom je ta mala strana banka kupila jednu veliku domaću u kojoj je bilo zaposleno dve hiljade ljudi, iz godine u godinu se smanjivao broj koji je došao na 1.500. U međuvremenu banka je prodata drugoj grupaciji. Sad svi čekamo šta će biti. Ovo sve se dešavalo u poslednjih 25 godina, a tek je pitanje šta će biti ovoj godini. Da se bojim, ne bojim se. Zanat pečen imam, verujem i da nova vremena traže iskustvo i znanje, jer ne može sve ni nove tehnologije da zamene", kaže samouvereno Zorica.
U Srbiji dominantno učešće u bankarskom sektoru imaju banke poreklom iz Italije, Austrije, Grčke, Francuske, pa i Mađarske. Nije ni zanemarljiv uticaj i banaka u domaćem vlasništvu, u kome se izdvajaju one sa državnim kapitalom, ali i privatnim - poznatih biznismena Miodraga Kostića, kao i Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da su transakcije pripajanja banaka uticale na broj zaposlenih. Podseća i da se godinama smanjuje i broj banaka.
"Godine 2002. imali smo 46 banaka, danas 29. Smanjivanje broja banaka je trend u svetu. Konkurencija je nemilosrdna i u takvoj tržišnoj utakmici teško je malim bankama, jer veće banke imaju veće izvore i onda i niže kamatne stope. Očekivanja su da će se trend smanjenja broja nastaviti verovatno i u budućnosti", kaže Veroljub Dugalić.
Osim pripajanja banaka, još jedan je razlog zašto one koje posluju, u težnji da smanje troškove, pribegavaju smanjenju broja zaposlenih. Novi trendovi, sve veća upotreba mobilnog bankarstva koje zamenjuje zaposlenog na šalteru, neminovno utiču i da se smanjuje broj radnika.
"Usled razvoja novih tehnoloških rešenja i softvera, bankarska industrija je suočena sa automatizacijom sve većeg broja procesa zbog čega se smanjuje potreba za angažovanjem radne snage. Ovakav trend je prisutan u svim zemljama i utiče na potrebe banaka da zapošljavaju odnosno zadrže broj zaposlenih na postojećem nivou. Srbija je već suočena sa ovakvim promenama i nije realno očekivati da će se ukupan broj zaposlenih u bankarskom sektoru povećati. Vrlo je verovatno da će broj zaposlenih ostati na postojećem nivou ili da će biti blago smanjen", kaže za Blic Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 4
Nervirach
z
Oko pitanja provizija, zašto Narodna Banka Srbije nije zabranila bankama da obračunavaju provizije u poslednjih 15 godina i na taj način štitila svoje građanje, nego nas sada sudovi brane. A kada te naš sud brani, doneće 10 presuda da banka vrati proviziju, onda sledećih 100 da ne moraju da vrate, pa će još samo više upropastiti ljude.
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar