Čiji je "Merkator" - slovenački, hrvatski ili srpski?

Tako ovih dana ljubljanski "Merkator", od početka 2015. godine u vlasništvu nekadašnjeg carstva Ivice Todorića, prodaje šesnaest najreprezentativnijih objekata, osam u Sloveniji, po četiri u BiH i Hrvatskoj. Mimo ovoga, prodaje i dva najreprezentativnija objekta u Srbiji, na Novom Beogradu i u širem centru Novog Sada.

Ljubljančani nezavisni od Zagrepčana

Cilj prodaje je da se do kraja 2020. godine prodajom prikupi oko 420 miliona evra i smanji 850 miliona visok dug ljubljanskog maloprodajnog lanca. Ovim potezom uprava "Merkatora" pokazuje da je, kada su u pitanju i najvažnije poslovne odluke, prodaja imovine i investicije - samostalna u odlučivanju.

Pozicija se temelji na dva pravna osnova: kupoprodajnom ugovoru po kome "Merkator" zadržava visok nivo poslovne nezavisnosti od uprave "Agrokora". Ipak, da bi Ljubljančani sami odlučivali i o najkrupnijim pitanjima, bilo je neophodno da Slovenija, nakon što je Hrvatska zakonom "Leks Agrokor" praktično podržavila imovinu i prava, ne i obaveze, najveće svoje firme, i sama donese sličan akt, te u upravu "Merkatora" postavi revizora sa ulogom da kontroliše sve finansijske tokove i stopira svaku nepoželjnu odluku.

Da se novac ne preliva drugom

Zašto su se obazrivi "Janezi" tako obezbedili? Nije teško odgonetnuti da je u pitanju težnja da se iz dobiti ostvarene u "Merkatoru" ne vraćaju dugovi celine "Agrokora", već samo obaveze ljubljanske kuće. 

Najavom prodaje ujedno se tržištu šalje signal da se na "Merkator" ne odnosi hrvatski zakon "Leks Agrokor", i pored ne baš najpreciznije (drugostepene) odluke Okružnog suda u Ljubljani oko upravljačkih prava. Pojednostavljeno, prihodom od prodaje uprava "Merkatora" bi vratila dugove svojim dobavljačima, ma gde teritorijalno bili registrovani, i svojim kreditorima.

Naravno da bi Mladen Ramljak, izvanredni opumoćenik Vlade Hrvatske za "Agrokor", ovim novcem radije vraćao dugove celine sistema. To su u velikoj meri i drugi dobavljači i drugi kreditori, a pre svega druge ugovorne obaveze.

Pobeći od hedž-fondova

Koliko bi se, ako se planovi realizuju, imovine izmaklo iz kontrole Ramljaka i preko njega hedž-fondova, koji su strvinarskim kreditima sebi obezbedili senior status (prvi prioritet) u naplati potraživanja, može se naslutiti ako se vidi da se prodaju i najatraktivniji objekti, poput onih u ljubljanskom kvartu "Šiške" (većina žitelja su vojna lica i "južnjaci") i zagrebačkoj Radničkoj ulici, izdat u zakup "Konzumu". Tu su i megacentri u Splitu, Rijeci, Puli, Mariboru, Celju, Kopru.

Prodaja imovine ne znači da će se "Merkator" povući sa tržišta Hrvatske ili BiH. Nastaviće da radi u istim objektima, ali kao zakupac. Bar u najprofitnijim centrima.

Nastaviti kao zakupac

Što se tiče Srbije, "Merkator" prodaje megacentre na Novom Beogradu i u novosadskom kvartu Liman 3. Što se tiče imovine u Beogradu, u privrednim krugovima se odavno moglo čuti da će novi vlasnik biti Petar Matić, vlasnik TC "Ušće", dok bi Merkator nastavio aktivnost zakupom.

Ceni se da bi od očekivanih 46 miliona evra, 15 usmerio dobavljačima, 31 bankama u sklopu vraćanja kredita iz 2014. godine (pre prodaje Agrokoru) teškog 120 miliona.

Kao što se Slovenija zaštitila od mogućeg odliva "Merkatorovog" novca ka centrali u Zagrebu, tako se i Srbija obezbedila da se novac "Merkatora S" (sem profita koga u dve poslednje sezone nije ni bilo) ne preliva u Ljubljanu.

Nov tržni centar

Slično će biti i sa novcem od prodaje imovine novosadskog segmenta. Međutim, ostaje da se vidi hoće li nakon prodaje centra na Limanu 3 dosadašnja maloprodajna kuća nastaviti aktivnost u njemu ili će se, što se Novog Sada tiče, zadovoljiti samo megacentrom na Klisi.

Naime, na dve stotine metara od postojećeg, gradi se novi tržni centar. Znatno veći i moderniji pa je dilema hoće li "merkatorovci" moći izdržati pored takvog diva ili će objekat potpuno napustiti i prodati nekom od zainteresovanih austrijskih trgovačkih lanaca.