Trećinu prihoda trošimo na osnovne namirnice, a očekuje se novo poskupljenje

Austrijska "Erste" grupa predviđa da će stopa inflacije u Srbiji u poslednjem kvartalu 2018. godine dostići oko 3,5 odsto.
Trećinu prihoda trošimo na osnovne namirnice, a očekuje se novo poskupljenje
Foto: Pixabay
Njeno kretanje u prvoj polovini godine biće određeno efektom visoke prošlogodišnje cene nafte i mesa. To zapravo znači da će cene hrane, do sredine godine, igrati važnu ulogu u kretanju inflacije u Srbiji, piše Politika.
 
Uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju. Prema mišljenju stručnjaka, glavni razlog je to što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena (kojima se meri inflacija) previsok i iznosi oko 35,5 odsto. Taj udeo dvostruko je veći nego u državama okruženju ili u EU.
 
Prema podacima iz juna prošle godine, Srbija je u društvu samo dve članice EU (Rumunija i Bugarska) koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica. Ostale evropske države za ishranu u proseku ne izdvajaju ni petinu zarade – Luksemburg, recimo, svega 11 odsto. Ništa lošije nije ni u Velikoj Britaniji (12,3), Nemačkoj (12,9) i Francuskoj (15,7).
 
Takođe, i nepredvidivost kretanja cena namirnica u našoj zemlji veća je nego u drugim državama. Analitičari smatraju da se na ovaj problem može uticati, recimo, politikom robnih rezervi ili antimonopolskom politikom.
 
Agrarni analitičar Vojislav Stanković očekuje samo blagi rast inflacije u prvoj polovini godine i to pod uticajem svetskih cena hrane. Kasnije bi, ističe, moglo da dođe do smirivanja usled stabilizacije ponude i tražnje, jer se očekuje dobar ovogodišnji rod poljoprivrednih useva.
 
"Ukoliko postoji monopol na tržištu, jedini način za snižavanje cena je uvoz. Država, takođe, ima mogućnost da utiče na cene hrane, i to onih proizvoda koje subvencioniše iz agrarnog budžeta. Kad je reč o robnim rezervama, sumnjam da u praksi to može da se sprovede. Moguće je samo teoretski, jer robne rezerve nemaju novac da intervenišu na taj način", smatra Stanković.
 
Što se svetskih cena hrane tiče, očekuje se da će u ovoj godini nastaviti pad cena sirovina (žitarica i šećera), dok će cene mesa, ulja i prerađevina od mleka biti stabilne, sa tendencijom rasta.
 
"Kod nas raste upravo uvoz ovih proizvoda, tako se svetske cene odražavaju i na domaće. Evidentno je da nemamo proizvodnju svinjskog mesa koja može da pokrije domaće potrebe", ističe naš sagovornik.
 
Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Politiku da je upitna metodologija kojom su se služili analitičari u ovom istraživanju. Međutim, nije neočekivano da će sa rastom penzija i zarada u javnom sektoru, koliko god da je simboličan, i cene početi da rastu.
 
"Ne očekujem znatno povećanje, ali bi prosečan rast cena hrane mogao da bude oko četiri odsto, što će sigurno povući inflaciju. Kad je reč o gorivu, stanje nije alarmantno, a i pitanje je kako će se cene derivata kretati u prvoj polovini ove godine", kaže Milićević.
  • vladan

    10.03.2018 13:55
    svaka cast
    Aj molim te nek dodje taj filozof koji je ovo smislio da mu dam trecinu mog bedaka od 25000 pa da vidim koliko ce dana da izdrzi.sad kapiram zasto diskaveri forsira one emisije o prezivljavanju i opstanku u divljini ako ovako nastave sume i livade nam ne ginu
  • Perica

    24.02.2018 10:53
    Nesto ste preskocili
    Kao prvo treba videti sa predsednikom da li je to bas sve tako.
    Mogu oni da pricaju sta hoce ali samo on zna kako ce biti.
    A daj boze i da je trecina. Nego nije. Kazu da je potrosacka korpa u Srbiji....""""Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku"""" za 2017 g
  • medijana

    24.02.2018 10:36
    Trećinu prihoda za osnovne potrebe troše oni koji zaradjuju oko sto hiljada mesečno. Ostalima sve odlazi na osnovne namirnice.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija