Berza poprimila funkciju kazina, kompjuteri suroviji i od brokera

Upravo se početkom februara desio ozbiljan pad cena manje više svih kotiranih akcija na Njujorškoj berzi. Dau Džons je umanjen za hiljadu poena, više nego ijednog drugog dana u istoriji.

Tržišna kapitalizacija najveće svetske pijace novca je umanjena za oko 480 milijardi dolara, toliko novca je u trenu iščezlo.

Posledice umanjenja poreza bogatašima

Zanimljivo je da upravni odbor FED-a, američke emisione ustanove čiji su vlasnici dvanaest najvećih privatnih banaka, nije dao utemeljenije objašnjenje kraha. Svelo se na konstataciju da "je tržište procenilo kako ekonomija nije u najboljem stanju, te su akcijske cene skliznule na nižu poziciju".

Nakon nekoliko dana počeo je novi ciklus rasta vrednosti kotiranih akcija.

Ipak, iskusniji trgovci novcem primetili su da je krah došao nakon što je američki predsednik Donald Tramp umanjio bogatašima nekoliko poreskih stopa i tako prihod u državni budžet umanjio za, kako se ceni, preko 290 milijardi dolara.

Prestanak ubacivanja svežeg novca

Izvesno je da će Sjedinjene Američke Države morati budžetski manjak nadoknaditi prodajom državnih obveznica, već u martu najmanje u vrednosti 40 da bi do oktobra mesečna pozajmica dostigla svih 85 milijardi. Nije teško naslutiti da su najbogatiji prodali deo akcijskog portfelja, što je i izazvalo srozavanje Dau Džonsa, kako bi kupili državne obveznice sa sigurnom kamatom.

Postupak je dodatno podstaknut u novembru najavom FED-a da prestaje politika "kvantitativnog popuštanja, odnosno ubacivanja svežeg novca zarad postizanja likvidnosti. FED je lane u tri navrata podizao, doduše minimalno, po 0,25 odsto, referentnu kamatnu stopu, a planira je i ove sezone najmanje u tri maha podizati.

Iz akcija u obveznice

Izvesno je da će cena novcu rasti, veliki se investitori iz hartija od vrednosti usmeravaju obveznicama. Pojednostavljeno, u narednom periodu više će se baviti pozajmljivanjem novca, naročito ako Tramp bude i dalje umanjivao poreske prihode, te nedostajući novac emitovanjem obveznica pozajmljivati na tržištu.

Ovakav trend znatan deo kapitala bi sa akcijskog preusmerio na tržište obveznica. Ne znači, međutim, da će nedostajati novca za ulaganja u akcije.

Proteklih godina je previše novca upumpano na tržište i računa se da samo velike banke i fondovi imaju zbirno oko 4.000 milijardi dolara koji nema drugu ulogu do da se njime trguje na berzi.

Beznačajne dividende

Što se tiče akcija, pre stupanja Trampa na funkciju predsednika SAD smatralo se da su berzanske cene naduvane bar za 80 odsto i da se izgubila svaka korelacija između profita kompanije i vrednosti njenih akcija.

Svake godine se sve veća količina novca izdvaja na berzanska kockanja i time se održava visok nivo vrednosti akcija, bez obzira što, na osnovu dividende, vlasnik akcija i najvećih svetskih kompanija teško da dostiže 2,25 odsto. Ispada da se u akcije ne ulaže zbog dividende, već zbog neprekidnog, uz povremene krahove, rasta cena akcija.

Veliko je pitanje dokle ovakvo naduvavanje cena može da traje.

Digitalizacija berzanskog poslovanja

Bumu akcija doprinela je i totalna kompjuterizacija berzanskog poslovanja. Banke i fondovi poslovanje u celosti zasnivaju na računarima.

Brokera više nema u Njujorku, mogu se naći samo u starim filmovima, poput Vol Strita sa Čarlijem Šinom i Majkl Daglasom u glavnim ulogama.

Ključni događaj se odigrao 22. decembra 1998. godine, kada je američka Komisija za hartije od vrednosti usvojila Pravilnik o razmeni i alternativnim sistemima trgovine, po kome je dopuštno da kompjuter obavlja sve operacije vezane za berzansko odlučivanje. Kompjuteri su programirani da sami odluče hoće li kupiti neku akciju ili ne.

Čovek učestvuje još samo u fazi programiranja računara, ali i u ovom segmentu sve manje, s obzirom da se mašine sve uspešnije i samoprogramiraju.

Dnevno i do 30 milijardi naloga

Sada na Njujorškoj berzi rade kompjuteri i sa njima povezani superračunari banaka i investicionih fondova, čiji je jedini cilj da trguju "novcem za berzi", dolarima kojima se ne vidi druga svrha do da učestvuju u stalnom berzanskom naduvavanju cena. Time je berza umnogome poprimila funkciju kazina.

Čeme totalna digitalizacija?

Cilj je profit, a oduvek važan elemenat berzanskog trgovanja, brzina reagovanja, sada je dodatno dobila na značaju. Putem superkompjutera moguće je u stotinki sekunde naložiti kupovinu sa preko 3.000 naloga, a već sledeće stotinke sve poništiti.

Tokom dnevnog poslovanja na njujorškoj berzi se izda i po 30 miljardi raznih naloga, desetak hiljada puta više nego u vreme brokera. Ustaljen je i način poslovanja zasnovan baš na fascinantnim brzinama.

Na početku beše žrtva

Na početku se odabere žrtva. Bombarduje se ponudama za otkup akcija po niskim cenama, gotovo uvredljivim.

Na svakih pedesetak ponuda, šalje se jedna u kojoj je vrednost približna berzanskoj. Naravno da vlasnik ne želi po preniskoj ceni prodati akcije. Cilj je da se kod malih ulagača stvori efekat da u "žrtvine akcije" ne vredi ulagati.

Kako je reč o milionima ponuda sa sramno niskom cenom, od kojih je gro već naredne skunde poništen, koji non-stop sugerišu na (veštački) snižene vrednosti žrtvinih akcija, ostali berzanski igrači prihvataju procenu izniklu na osnovu miliona nekorektnih ponuda. Zanimljivo je da berzansko pravo, koje oštro kažnjava svaku manipulaciju vrednostima, ovakvo ponašanje ne tretira kao nedopušteno.

Napad radi profita

Teško da ijedna žrtva izdrži žestok, sinhronizovan i dug napad, te akcije propadnu. Pojavljuju se banke i fondovi koji su inicirali "igranku" i počnu kupovati žrtvine akcije.

Kako napad prestaje, vrednost akcija, sada u rukama drugog gazde, se vraća na pređašnji nivo. Profit ostaje kod napadača na žrtvu.

Čitav atak omogućen je potpunom digitalizacijom berzanskog poslovanja i zasniva se na finansijskoj sposobnosti banaka i fondova da kontinuirano kupuju sve jače kompjutere, radi sticanja minimalne prednosti u dostupnosti informacijama.

Jeste da kompjuteri rade brzinom svetlosti i da su kvalitetni algoritmi odlučivanja manje više istog kvaliteta. U tom slučaju, odlučuje blizina. To je, ponekad, prednost od samo desetohiljaditog dela sekunde, nemerljiva, ali ispoljava se kao dobitna u slučaju da se poseduju najkvalitetniji superačunari.

Tako je amerčka FED banka u Nju Džersiju izgradila "računarsku farmu" od 400.000 kvadratnih metara i po segmetnima je prodala najvećim igračima na berzi. Tu su pozicionirani najjači i najozbiljniji berzanski igrači.

Šta građanin ima od berze

Krah na Njujorškoj berzi početkom februara jeste imao osnov u nameri investitora da deo novca iz akcija preusmere u mnogo sigurnije državne obveznice, ali ni udeo veštačkih kompjuterskih napada na odabranu žrtvu nije bez značaja.

Osnovno pitanje je koliko građani izvan kruga "modernih kockara" uopšte imaju koristi od ovakvog funkcionisanja berzi.