Dva sveta

Dok se Srbija svakim danom sve više muči šta će sa starim uvoznim polovnjacima, razvijeni deo sveta se priprema za vreme kada će više od polovine vozila biti na električni pogon, dok će oko 40 odsto ukupno pređene kilometraže biti udeo samovozećih automobila.

Piše: Živan Lazić

Razlika između Srbije i razvijenog sveta se jasno i uverljivo zapaža na drumu. Putevi su u Evropskoj uniji za nas uzor modernizacije, mnogo kvalitetniji i bolje održavani.

Mnogo više se putuje svim vidovima saobraćaja, pa i drumom. Koliko su tamošnja vozila novija i kvalitetnija govori podatak da se u Uniji snažno podstiče kupovina električnih i ekološki što prihvatljivijih vozila.

U nas, pak, ima tek 14 električnih automobila, sva ostala su na fosilna goriva. Dominiraju stariji polovnjaci, preprodavani po tri, četiri ili puta puta.

Brdo krševa

Tako je lane uvezeno 122.000 polovnih vozila sa Zapada. To su stari automobili, uglavnom proizvedeni između 2001. i 2008. godine kojima zbog slabijih ekoloških parametara u Uniji ističe rok upotrebe. Dalje vozikanje njima biće po balkanskim gudurama, u Srbiji možda i ponajviše.

Prethodne sezone uvezeno je oko 115.000 sličnih polovnjaka, poslednjih pet godina zbirno preko 540.000. Pošto su davno proizvedeni, slabijih su parametara; katalizatori i kočnice su im istrošeni, te emituju mnogostruko više izduvnih gasova nego noviji automobili iste marke.

Kakav je krš u pitanju može se razumeti na osnovu prosečne cene, ne više od 2.500 evra.

Nova vozila kupuju Beograđani

Istovremeno je u Srbiji kupljeno tek 26.900 novih automobila, četvrtina spram uvozenih polovnjaka, od čega 70 odsto u Beogradu. Među njima su i svih 14 automobila na električni pogon i tri luksuzne limuzine čija vrednost pojedinačno premašuje 300.000 evra.

Ipak polovnjaci dominiraju po celoj Srbiji, pa i u prestonici, gde je, kada košava ne duva, zagađenost vazduha enormna; na nemalom broju lokacija i po četrnaest puta viša od dopuštene granice koncentracije.

Ne čudi, čak 62 odsto automobila registrovanih u Srbiji je starije od šesnaest godina.

Umiranje od čađi

Naravno da onda nije iznenađenje da je u Nemanjinu 6 u Beogradu stiglo pismo Agencije za zaštite zdravlja i životne sredine iz Brisela, u kome se traži da vlada preduzme mere s obzirom da je čađ, prevelik broj čestica u vazduhu, uzrok smrti za 137,4 osobe na svakih 300.000 stanovnika, dok je u Evropskoj uniji više nego upola ređi, 64,2 osobe.

Posle skandala sa softverima za merenje emisije izduvnih gasova kod pojedinih proizvođača vozila na dizel pogon, na Zapadu vlasnici ovakvih kola starijeg datuma se češće odlučuju na prodaju. Otuda je i udeo dizelaša u ukupnom uvozu sve veći.

Stara vozila "oru" skupe puteve

Nama je glavni problem reciklaža otpada od starih vozila. Dok smo reciklažu gume, ne tako davno veliku brigu, nekako rešili, sa uljem i ostalim delovima ide znatno teže.

Međutim, industrija reciklaže može biti i šansa za ovdašnje preduzetnike i modernizaciju zapostavljenih pogona. Dok srpski vozači "oru" skupo izgrađene puteve, razvijeni o drumskom saobraćaju razmišljaju korenito drugačije.

Siromašni Balkan, Afrika i Bliski Istok dođu im kao idealno tržište za ubrzano lišavanja automobila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nov koncept mobilnosti

Na evropskim putevima je sve više automobila na električni pogon. Države subvencionišu kupovinu i do 20.000 evra po vozilu.

Menja se i koncept mobilnosti, ubuduće će isti automobil nekim od sistema delenja voziti više korisnika. Privodi se kraju realizacija i puštanje u promet samovozećih automobila.

Stručnjaci "Pricewaterhouse Kupresa" ističu da će se tri tendencije u industriji automobila, elektrifikacija, samovozivost i koncept deljivosti, međusobno podsticati i preplitati. Usled prelaska na sistem deljivosti, procenjuje se da će u Uniji broj automobila sa 280 spasti na 200 miliona.

Kako će kola voziti i oni koji danas ne voze, pređena kilometraža i brojnost na putevima biće veći. Uprkos gužvi, veća povezanost i međuzavisnost omogućiće bolje upravljanje saobraćajem.

Električna i samovozeća vozila

Smatra se da će u Evropskoj uniji već 2030. čak 55 odsto svih automobila biti na električni pogon, dok će svaki treći kilometar biti pređen u nekom od koncepata deljivosti. Današnja predstava o porodici kao dominantnom, često jedinom korisniku istog automobila, biće ređa pojava. Nov koncept mobilnosti biće evropska odlika već za deceniju. 

U Sjedinjenim Američkim Državama broj vozila sa 270 umanjiće se na 212 miliona, dok će primena samovozećih automobila biti izraženija nego na Starom kontinentu. Očekuje se da skoro 40 odsto ukupne kilometraže bude realizivano putem "robot- vozača".

Tolikom prometu doprineće i pogodnost ovih vozila za taksi službu.

Zagledani u prošlost

Unazad četvrt veka zagledana u prošlost i zapetljana ratnim raspadom bivše države, srpska raja razmišlja kako da što jeftinije dođe do odbačenog evropskog polovnjaka.

U isto vreme, stanovnik Evropske unije je u dilemi hoće li imati porodični automobil ili preći na nov koncept mobilnosti, hoće li se opredeliti za samo električno ili i za samovozeće vozilo.

Dva sveta.

  • glupson

    06.03.2018 21:09
    EU "sezonske" inicijative
    Sigurno nisam dovoljno pratio tekstove sa argumentima u prilog te tzv. zaštite zdravlja od zagađenja izazvanih izduvnim gasovima automobila koji rade na fosilna goriva pa nigde nisam našao:
    - koliko je REALNO smanjenje emisije svih tih štetnih materija ako bi automobili radili na struju ili kao hibridi obzirom da se ta struja uglavnom proizvodi u TERMOELEKTRANAMA, takođe od fosilnih goriva (koje time takođe emituju znatna zagađenja; jer hidroelektrane čine mnogo manje izvore, nuklearke se gase, a energija dobijana od vetra je zapravo simbolična u celoj toj priči)?!
    - da li bi naš elektroenergetski sistem mogao da podrži toliku potrebu/potrošnju struje obzirom da ume da padne i leti od prevelike upotrebe klima uređaja (pri čemu nam inače industrija radi smanjenim kapacitetom, koliko već radi)?!
    - da li masa tih vozila (koja je uglavnom veća od tzv. tradicionalnih modela, a sve na uštrp udobnosti, što je takođe značajno) utiče na ukupnu potrošnju "energenta=struje"?!
    - kako se vrednuje/ocenjuje gubitak vremena kod "zauzetosti" vozila punjenjem (npr. cela noć) u odnosu na tradicionalna vozila koja voziš čim platiš gorivo!? ... Imao bih ja tu još pitanja, šta ćete kada sam glupson!
    P.S. Ako se dobro sećam EU je "uvela" letnje/zimsko pomeranje časovnika radi UŠTEDE ENERGIJE pa sada glasaju da se to ukine. Pa šta je sa tom uštedom!? Da li je to i sa autoindustrijom opet neka, malo poduža i skuplja EU odn. svetksa "sezonska" inicijativa!?
  • Zdravko

    06.03.2018 16:25
    Nas i Svaba 80 miliona
    Lako je praviti planove sa 3.000€ platom. Toliko ti, toliko zena, 6 soma u kuci svaki mesec, pa lako cemo da biramo ekoloski svesno, pa i da je malo skuplje. A sta ce Srbin sa 300€ platom. Da kupi krsa ? kakav bre krs ? Pa taj auto je u odnosu na nasu platu kao kad bi Svaba kupio auto od 60.000€. Debeli luksuz. Drvlja i kamenje na njih, ali nisu nama uvoznici polovnih automobila krivi, niti ne znam ko. Ima u Srbiji u salonima da se kupi koji god hoces nov auto, i Porsche, i BMW, i Mercedes, a bogami i Bentley i Range Rover. Pa sto se ne kupuju ? Verovatno zato sto slabo ko ima da iscoluje 150.000€ za njega. Tako da zagadjivali ili ne, ljudi se pruzaju koliki im je pokrivac. Smesno je uopste sto novinar i pokusava sa svojom platom od 300€ da pravi paralelu izmedju Nemake i Norveske, i Srbije i Bosne. Tako da kada budemo imali Nemacku platu, imacemo sigurno i Nemacki evro 6 hibridni auto u svakoj kuci. A do tada, te fore "srbija groblje automobila", bolje preinacite "srbija groblje normalnih plata", i bez vredjanja molim.
  • Naprdan

    06.03.2018 14:31
    Jad I beda
    U clanku je opisana realnost u Srbiji ( nekoj teritoriji, nikako drzavi, jer to odavno nismo). Ipak, novinar Koji je napisao clanak nije hteo da citaoce skroz ubije u pojam I da kaze da nismo daleko od najnerazvijenih drzava Afrike I Azije! A I ovu infrastrukturu sto imamo, to je uglavnom sagradjeno u staroj SFRJ! Mi smo jad, beda I cemer!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija