Dolazak predatora

Piše: Živan Lazić

Mada je početkom godine najavljena, prodaja poslovnog segmenta "Telenora" iznenađuje.

Norvežani su mrežu u ovom regionu pažljivo gradili bezmalo četvrt veka, još od kupovine mađarskog mobilnog operatera "Panon" 1994. godine, potom su kupovali u Srbiji i Crnoj Gori. Pre četiri sezone su oslonac na najmodernije tehnologije i poslovne biznise krunisali kupovinom "Telenor banke", sa primarnim ciljem da korisnici njihovih usluga sve u vezi sa telefoniranjem obavljaju odakle i kada hoće.

Lane su kupili bugarskog operatera, a sada, odjednom, sve prodaju.

Skromnija cena

Izvesnu nedoumicu unosi i cena, samo 2,8 milijardi evra za devet miliona korisnika ili 6,4 puta više od poslovne dobiti, umanjeno za iznos dugovanja. Koeficijent jeste solidan, ali za tehnološki izrazito savremeno poslovanje očekivalo se najmanje 300 miliona više.

Jeste da je prošle godine celokupan telekomunikacioni biznis u ovom regionu nešto opao, pa i udeo "Telenora". Ipak, devet odsto prihoda i osam odsto čistog profita celine "Telenora" potiče iz srednjeistočnog evropskog segmenta.

Na nivou celine, Norvežani posluju odlično i za prošlu godinu akcionarima isplaćuju istorijski najvišu dividendu - 8,1 dolar po akciji. Prodaja će akcionarima doneti dodatnih 4,1 dolar dividende po akciji.

Mada objašnjenje da su odlučili skoncentrisati se na tri geografski povezane zemlje u Skandinaviji i pet povezanih u Aziji deluje logično, ostaje utisak da postoji i skriveni razlog za odlazak sa tržišta koje su dugo i studiozno razvijali. Mnogi ukazuju na snažnu konkurenciju u telekomunikacijima Mađarske, dok emigracija znatnog dela stanovništva u Bugarskoj umanjuje svaki ozbiljan biznis.

Sve se češće mogu čuti primedbe upućene i državi Srbiji na favorizovanje državnog operatera "Telekom".

Najbogatiji Srednjeevropljanin

Istovremeno, očekivalo se da na srpsko telekomunikaciono tržište uđe fond KKR (Koberg Kravis Roberts), većinski vlasnik kablovskog operatera SBB, posredno i televizije N1 i niza preduzeća za proizvodnju programa, od sporta do kulture, ekonomije i politike.

Ipak, kupac segmenta "Telenora" je češka investiciona grupa PPF, većinskog vlasnika Petera Kelnera, čoveka koji se sa procenjenih 12,6 milijardi evra nalazi na 88. mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi sveta, ali i prvi u Srednjoj i Istočnoj Evropi.

Reč je o investicionoj grupi najjačoj u ovom delu Starog kontinenta. Bavi se svim mogućim poslovima, najviše se skoncentrišući na upravljanje investicijama, osiguranje i nekretnine.

U poslednje vreme pokušava dabude više prisutna u rudarstvu, telekomunikacijama i da se intezivnije vrati proizvodnji raznih vrsta televizijskih i zabavnih programa. Posluje po celom svetu, uključujući i Rusiju, gde je naglasak na kreditiranju, i Kini gde je promoviše niko drugi do aktuelni predsednik Češke Miloš Zeman.

U pravo vreme na pravom mestu

PPF je registrovana i kao američka kompanija, a u Češkoj, zemlji gde antisemitizam ima dugu tradiciju, povremeno ističu kako veći broj vodećih akcionara i menadžera živi u Izraelu. Kelner se još za vreme socijalizma bavio uvozom i prodajom računara, a na početku tranzicije je shvatio ulogu države u ovoj transformaciji, naročito preko privatizacionog fonda.

Od građana je kupovao akcije koje su dobijali po povlašećnim uslovima, najčešće besplatno, i polako došao do većinskog vlasništva. Ne prate ga veće afere, niti je čovek kapitalističkih manira.

Primedbe na posedovanje privatnog Boinga 747 je odbacio podsetivši da, usled poslovnih obaveza, u avionu provede dvostruko više vremena nego prosečni Čeh u automobilu. Bez mogućnosti brzog saobraćaja ne bi mogao voditi veliku i dinamičnu investicionu kuću.

Oživljavanje lokalnog tržišta

Grupa ima iskustva u telekomunikacijama; pre pet sezona je od španske Telefonike za 3,4 milijarde evra otkupila češkog operatera O2 i za tri sezone od sedmogodišnjeg trenda opadanja poslovanje prekrenula do rasta profita od 44,5 i cene akcije za 400 odsto. Pored velikog uspeha, nije izvesno hoće li PPF zadržati vlasništvo u O2.

Grupa se smatra predatorom i svuda gde dođe unosi krupnije novine u poslovanju. Tolike da bitno ožive lokalno tržište.

U tom smislu, srpski korisnici mogu biti zadovoljni, PPF će svakako insistirati na modernizaciji i kvalitetu usluga.

Zloupotreba monopola

Ostaje, međutim, dilema da li je PPF kupio "Telenor" da bi ostao ili će telekomunikaciono tržište jugoistočne Evrope brzo preprodati drugom, pre svega fondu KKR.

I sada se povremeno ukazuje na zloupotrebe kablovskog operatera SBB za koga se smatra da je najveći monopolista u Srbiji.

Promenu konkurenta pažljivo posmatraju i u "Telekomu", tim pre što ima zahteva da se, posle dva neuspela pokušaja, privatizuje i tako prekine poslednjih godina uočljivo opadanje poslovnih performansi.

Tržište multimedijalnog prenosa

Problem "Telekoma" je preveliko oslanjanje na fiksnu telefoniju, mada klasično telefoniranje ubrzano gubi na značaju i nestaje. Ipak, po inerciji nekada jedinog pružaoca usluge telefoniranja, još oko 28 odsto prihoda potiče od fiksne pretplate.

Kada se zna da više od 85 odsto korisnika plaća samo iznos obavezne nadoknade, vidi se koliko stari način komunikacije nema perspektivu.

Možda je po državnog operatera još nepovoljnije što u segmetu multimedijalnih poruka drži samo 22, a SBB preko 60 odsto tržišta. Kako se poslednjih godina broj sms poruka drastično smanjuje, a broj mobilnog telefoniranja stagnira, jasno je da je budućnost u objedinjenom prenosu vizuelnog i zvučnog signala.

"Telekom", pak, upravo u ovom segmentu šepa, pri čemu su za razvoj neophodne krupne investicije, za početak u sistem 4G prenosa.

Stalan pad profita Telekoma

Sredinom 2015. godine država je ponudila operatera na prodaju. Nakon što je za 58,1 odsto vlasništva dobila samo 1,1 milijardu evra odustaje, uz opasku tadašnjeg premijera Vučića da je "šteta što ponuda nije bila za 100, 200 miliona bolja".

Posle prodaje segmenta "Telenora" pitanje je da li bi "Telekom" na tržitu danas dobio i cenu kojom Vučić i njegova vlada nisu bili zadovoljni.

Državni operater nije objavio poslovne rezultate za prošlu godinu. Zna se samo da je u filijali u Republici Srpskoj zabeležio pad profita bar 17 odsto.

Godine 2016. dobit pre plaćanja troškova kamata, poreza i amortizacije iznsila je 345 miliona evra, četrdeset i dva manje nego dve sezone ranije. Krajem prošle sezone ukupna dugovanja su iznosila 372 miliona evra.

Manjak stručnjaka, višak zaposlenih

U slučaju da "Telekom" postigne koeficijent multiplikacije "Telenora" i pod (optimističnom) pretpostavkom da mu je prošle sezone profit 330 miliona, cena celog sistema umanjena za iznos dugovanja bila bi oko 1,6 milijarde evra.

Kako država poseduje 58 vlasništva, pripalo bi joj tek 930 miliona evra. Pri tome treba imati u vidu da je dugovanje u odnosu na kapital visoko, baš kao i cena zaduživanja.

Projekcije rasta obima posla i profita poslovanja su ispod optimalnih, pa je teško očekivati da se postigne "Telenorov" koeficijenat multiplikativnosti. Uostalom, u tome nismo uspeli ni pre tri, ni pre sedam godina.

Kada se uzme u obzir da je u državnog operatera manjak stručnjaka, a višak zaposlenih, 11.500 u celom sistemu (oko 8.000 u Srbiji), svakako da nije realno očekivati visoku prodajnu cenu.

Iščezavanje vrednosti

Međutim, aktuelna vlasnička struktura kontinuirano urušava "Telekom", čemu uzimanjem dosta visokih dividendi doprinosi i država. Operater vapi za ulaganjima, modernizacijom i osmišljavanjem efikasnijeg i kvalitetnijeg poslovnog modela.

Ali upravo ga beneficije crpene iz sadašnje vlasničke strukture sputavaju da preduzme odlučujuće korake.

Ukoliko se ovakvi tendovi nastave, lako se može desiti da za koju godinu "Telekom" zapadne u zonu gubitaka, a državi i građanima, sitnijim akcionarima, vrednost imovine iščezne.