Gradnja auto-puteva na teretu budućih generacija

Mada se najavljuje ili započinje izgradnja brojnih auto-puteva, javnost se gotovo i ne obaveštava o finanansijskoj kalkulaciji ovih državnih ulaganja.
Gradnja auto-puteva na teretu budućih generacija
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Srbija ima 15.000 kilometara dugu putnu mrežu, ali je manjak dobrih puteva tim veći što se decenijama nije dovoljno ulagalo ni u održavanje, još manje u izgradnju novih.

Krajnje je vreme završiti Koridor 10, neophodne su i proširene deonice po Vojvodini, zapadnoj Srbiji, na jugu i istoku Republike. Međutim, uvek treba imati na umu da dobra drumska mreža košta, a kako Srbija jedva da ima koji dinar u budžetu za ove namene, uloženi novac se pozajmljuje iz inostranstva.

Krediti se, naravno, moraju vratiti.

Novi putni pravci

Ovih dana je potpisan memorandum sa kineskom građevinskom firmom o izgradnju puta Požega - Boljare. To je deo nove buduće drumske veze Beograda sa Jadranskim primorjem.

Deonica Obrenovac - Preljine je većim delom već izgrađena, dok je u toku gradnja na relaciji Preljine - Požega. Pre neku godinu, na snažan pritisak Evropske unije i NATO pakta, najavljena je gradnja auto-puta Niš - Merdare; trasa dalje preko Prištine vodi do albanskih luka.

Nedavno je okončana i rasprava oko izgradnje auto-puta između BiH i Srbije. Izbor između dve varijante nije bilo moguće postići, pa je odlučeno graditi obe i tako će se dobiti neka vrsta kružnog puta.

Na teret budućih generacija

Oko Beograda su toku radovi na brojnim zaobilaznicama, u najavi su putevi od Zrenjanina ka Novom Sadu, odnosno Beogradu, takozvani "Fruškogorski koridor", te drumovi po Šumadiji i u okolini Niša.

Lepo je graditi, svakako da investitori, kada odlučuju ulagati, vode računa i o pratećoj infrastrukturi. Ipak, čini se da bi državni funkcioneri morali imati realniju sliku o srpskim potrebama i mogućnostima kada je gradnja u pitanju.

Putevi nisu jeftini, a uloženo se mora i vratiti.

Svuda u svetu, pa i u Srbiji, izgradnja puteva je poslovni aranžman na (veoma) dugi rok. Rezultat je vidljiv posle dve, tri sezone, dok gro pozajmice vraćaju sadašnji učenici i studenti.

Takva situacija aktuelne političare stavlja u situaciju da lako odlučuju o izgradnji, na teret budućih generacija poreskih obveznika.

Skupi autoputevi

Problem su cene, preciznije mogućnosti i načini vraćanja kredita. Tako se 77 kilometara duga deonica od Niša do Merdara procenjuje na 850 miliona, a 107 kilometara poslovično teške relacije Požega - Boljari na čak na 1,5 milijardu evra.

Cena svake od varijanti prema BiH nije definitivno utvrđena, dok će Turska finansijski pomoći izgradnju spojnice dve republike bivše zajedničke države. Mnogi se uzdaju da će dug otplatiti naplatom putarine.

Podsetićemo da je i u boljim uslovima novac prikupljen na ovaj način služio održavanju auto-puta, eventualno i glavnih pristupnih saobraćajnica.

Pouka iz Hrvatske

Primer Hrvatske je umnogome sličan našem, time i poučan. Kao izrazito turistička država, izgradili su mrežu od 1.288 kilometara modernih auto-puteva.

Posao je uglavnom radila američka firma "Behtel", uz domaće graditelje kao podizvođače. Tokom gradnje, Hrvatska je isplatila oko tri miljarde evra, a posle desetak godina od završetka poslednjih deonica i otplate iz drumarine, dug je još oko 5,4 milijarde evra.

Godišnje se naplatom prikupi oko 345, kada se odbiju troškovi prikupljanja i održavanja, za otplatu jedva da ostane 120 miliona evra.

Komšije su pokušale da deo ili celokupnu mrežu izdaju pod koncesiju, ali pokazalo se, na rok od 30 godina jedva da bi dobili dve milijarde evra, pa bi tri milijarde i dalje ostale na teret državnog budžeta. U takvoj situaciji, odustalo se od planiranog, a Hrvatska sada pokušava da se iskoristi padom vrednosti dolara u odnosu na evro (gro duga prema Behtelu i bankama je u američkoj valuti), kako bi dobrim devizim prihodima (dominantno u evropskoj valuti) poboljšala situaciju.

Plan otplate duga

Pouke su za nas jasne. Pre bilo kakve odluke o izgradnji skupih auto-puteva, zapravo svake veće državne pozajmice, treba u potpunosti razjasniti finansijsku kalkulaciju.

Nije dovoljno obelodaniti cenu i dobiti koju desetinu ili stotinu miliona iz razvojnih evropskih fondova. Neophodno je isplanirati precizan rok i način vraćanja kredita.

Samo pri isplativosti celokupnog aranžmana, vožnja modernim auto-putevima biće udobna i nama, ali i našoj deci i potonjim generacijama.

  • Иван Грозни

    11.04.2018 15:10
    Аргументи о пребацивању дугова на будуће генерације нису увек тачни. Неке старије генерације су се задужиле па нам оставиле Ђердап, ТЕНТ и друге капиталне објекте. Много већи проблем од начина финансирања путева представља то што се задужујемо за исплате плата и одржавање паразитско-партијског система. Ово наравно не значи да не треба водити рачуна о финансијској конструкцији инфраструктурних пројеката.
  • Anonimus

    11.04.2018 14:50
    Krajnje je vreme da se vodi računa kada se grade novi iili obnavljaju postojeće saobraćajnice. Cene su uzletele u nebo i biće veoma teško otplaćivati uloženo. Odista nije jasno šta građani Srbije dobijaju od autoputa Noš- Merdare i što pre bi trebalo odustati od ove namere.
  • dzoni

    11.04.2018 14:22
    Treba konačno početi sa obnovom magistralnih puteva.I preusmeravati teretni saobraćaj što je više moguće.
    Džaba i nova cesta ako preko nje za 24 sata pređe i više od stotinu šlepera sa teretom od 30 tona!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija