Prodaja 51 odsto nacionalne naftne kompanije (NIS) 2008. i prodaja 49 odsto kapitala nacionalnog avioprevoznika 2013, po principu dogovora države s državom, znači da su ti poslovi izuzeti od domaćih zakona i prava javnosti na uvid u realne efekte ovakvih poslova, piše
Insajder i zaključuje da se na osnovu primera prodaje NIS-a može jasno videti štetnost ovakvih ugovora.
Na osnovu sporazuma između dve države – Srbije i Rusije – u januaru 2008. ruskom Gaspromu je prodato većinsko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije. Zahvaljujući sporazumu, a suprotno domaćim zakonima, NIS je prodat bez tendera na kom bi bila utvrđena realna tržišna vrednost kompanije, a država je udeo od 51 odsto akcija u NIS-u prodala daleko ispod cene.
Sporazum je podrazumevao da ruska strana preuzme većinsko vlasništvo u NIS-u i to za 400 miliona evra, uz obaveznu investiciju od 500 miliona, koja je u stvari kredit koji NIS vraća ruskom Gaspromu.
Srpsko-arapska posla
Projekti koje država Srbija realizuje sa firmama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata deo su međudržavnog sporazuma, čije efekte nadležne institucije do danas nisu predstavile, dok se istovremeno ulaganja novca i imovine svih građana na osnovu ovakvih sporazuma, po pravilu, odvija uglavnom oznakom "poslovna tajna".
Srbija je zajedno s nacionalnom naftnom kompanijom prepustila sva domaća nalazišta nafte i gasa čija je vrednost, prema istraživanju Insajdera, najmanje sedam milijardi evra.
Ruska strana je preuzela i većinsko vlasništvo u jedinom skladištu gasa - Banatski dvor, koji predstavlja kakvu-takvu sigurnost u snabdevanju ovim energentom i svojevrstan je prirodni resurs u koji je Srbija ulagala tri decenije.
Sve ovo predstavnici vlasti su u januaru 2008. prepustili ruskom državnom Gaspromu, u zamenu za obećanje da će Srbija biti deo projekta panevropskog gasovoda Južni tok, od čije izgradnje je ruska strana na kraju odustala zbog, kako je objašnjeno, protivljenja Brisela.
Neodgovornost kao praksa
Do danas niko nije snosio odgovornost za to što su predstavnici države pristali na sporazum bez ikakvih garancija da će Južni tok zaista biti izgrađen, iako je to bio izgovor za nisku cenu po kojoj je prodat većinski udeo u NIS-u.
Poslednjih meseci se najavljuje novi, Turski tok. Predstavnici vlasti ponovo obećavaju da će Srbija biti deo tog projekta, ali do danas nije potpisan nikakav dokument koji bi Srbiji garantovao poziciju tranzitne zemlje, što bi značilo da Srbija ima prihode od tranzitne takse.
Sve do tada, računica je jasna – Srbija je Energetskim sporazumom sa Rusijom izgubila veliki deo energetske samostalnosti i platila visoku cenu za obećanje da će zarađivati od Južnog toka.
NIS je danas uspešna kompanija i to je glavni argument potpisnika Sporazuma da je Srbija dobro prošla u ovom aranžmanu. Međutim, država više ne utiče na to kojom će se brzinom eksploatisati domaće rezerve nafte i gasa, koliko će iz dobiti biti uplaćivano u budžet, a koliko će i kako biti ulagano u razvoj.
Uprkos brojnim dokazima da je NIS prodat ispod cene, da je Srbija najskuplje od svih zemalja platila obećanje da će biti na trasi gasovoda Južni tok, od kog se na kraju odustalo, do danas niko nije snosio nikakve posledice, niti je pokrenuto pitanje eventualne revizije Sporazuma zbog toga što su ruski investitori odustali od ključne investicije iz Sporazuma – gradnje Južnog toka.
Komentari 16
Lazar
sale novosadjanin
nikad nis uvek NAP !
Mile
Ja ovde vidim da je nekadasnji drzavni gubitas dosao u situaciju da u drzavnu kasu donosi nekoliko stotina miliona evra svake godine. To moze biti losa privatizacija samo onima koji ne razumeju osnove trzisne zakone i principe i potrebu razvitka berzanskog poslovanja kod nas.
Najbolje bi bilo da drzava nema 1% akcija da ne moze da ugura raznorazne po upravnim odborima, to bi bilo najisplativije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar