Vlast ne želi Berzu u Srbiji

Već mesec dana svi koji žele da preduzeće izvedu na berzu imaju besplatnu stručnu edukaciju revizorske kuće "PricewaterCoopers" (PwC).

Doduše, nije poznato da se ijedno veće preduzeće odazvalo ponudi, ali biće prilike u narednih godinu dana, na koliko je oročena akcija.

Zaboravljena berza

Posle višedecenijske pauze u radu, Berza je u nas obnovljena 1990. godine i dugo je minimalno poslovala. Nešto življe je bilo samo od 2005. do 2008. godine kada su se berzanski kupovali delimično privatizovana preduzeća i pojedini veći agrarni kombinati.

Međutim, manjkala je prateća regulativa, pa je loše iskustvo poslovanja na instituciji koja u svetu predstavlja okosnicu kapitalističke ekonomije.

Setimo se kako su se mali akcionari godinama jadali u pokušajima da zaštite, putem berze lako izigravana prava. Kako dugo nije bilo ni zakona o investicionim fondovima, građanima je, praktično, uskraćena mogućnost da kupuju, pa se berzansko poslovanje preobratilo u veliku privilegiju tajkuna i većih preduzetnika.

Godine 2008. samo na kupovinu akcija prometovano je 1,85 milijardi evra, bilo je to zlatno doba obnovljene Berze. Međutim, sa finansijskom krizom, rad berze utihnjuje, tako da je lane prometovano tek 573 miliona dinara, a 87 odsto ove svote je utrošeno na kupovinu državnih obveznica kojima se kreira novi i vraća prispeli dug. To, naravno, nije poslovanje preduzeća.

Kako prikupiti kapital

Može se čuti i da bogatiji građani kupuju akcije, najčešće NIS-a ili aerodroma "Nikola Tesla". Jedan od najaktivnijih, bivši viceguverner Narodne banke Srbije, potom (krahirani) biznismen Đorđije Nicović, svojevremeno je u jednom trenutku imao čak 300 miliona evra berzanski uloženih u brojna preduzeća.

Ipak, sve su to ulaganja u vlasničke hartije kompanija, ne funkcioniše prikupljanje kapitala izdavanjem kompanijskih dužničkih hartija od vrednosti. I baš tu bi EBRD htela nešto da poboljša.

Ulagači kontrolišu poslovanje

Čini se, međutim, da je pokušaj pomalo naivan i da zaobilazi osnovne razloge koji su Beogradsku berzu gurnuli na marginu. Edukacija uvek dobro dođe, ipak, ne bi se reklo da je nepoznavanje pravila razlog bežanja od Berze.

Nekoliko većih ovdašnjih biznismena već duže vreme poslovanje primerava pravilima evropskog knjigovodstva i ozbiljno rade na berzanskom listiranju kompanija. Naravno, nisu se odlučili za beogradsku, već se dvoume između berzi u Londonu, Frankfurtu i Varšavi.

Osnovna odlika berzanskog poslovanja je regularno vođenje biznisa i pun prikaz rezultata, otvoren prema celokupnoj berzanskoj javnosti. Kada se na berzi prikupi kapital, prati se utrošak svakog dolara.

Nedostaju nezavisni regulatori

Sa druge strane, srpskim političarima, pak, osnovni cilj je da dolaskom na vlast steknu kontrolu nad državnim preduzećem, a njegove finansijske tokove delom prikriju i prikriveni deo preusmere na privatne i stranačke račune.

Otvorenost poslovanja prema javnosti je u suprotnosti interesima politički dirigovanih direktora i to je razlog zašto je u Srbije berza potpuno skrajnuta. Za funkcionisanje berze neophodan je korektan poslovni ambijent i snažna, nezavisna pozicija većeg broja regulatora, pre svih Komisije za hartije od vrednosti.

Kako je naša politička scena sve stavila pod šapu i regulatorna tela, izgubila se transparentnost u berzanskim prikazima. Za kratko vreme potencijalni kupci su se ili povukli sa berza ili su učešće minimizirali.

Vegetiranje je posebno izraženo nakon Svetske krize i traje, stalno se pogoršavajući, već duže od decenije.

Političari se ne odriču privilegija

Manjkavost pravne regulative se pokazala kao nepremostiva prepreka. Teško da će edukacije, besplatne za korisnike, a finansirane od strane EBRD, pomoći u kreiranju odgovarajućeg pravnog ambijenta. Ovdašnja politička scena ne želi da se odrekne velikih privilegija i još uvek je bar polovina ukupnog kapitala u režimu javne svojine, dakle, pod direktnim uticajem politike.

Kada bi u Srbiji berza funkcionisala, "Telekom" bi mogao emitovanjem obveznica preko berze da prikupi kapital. Ulagači, svejedno da li su domaća ili strana pravna ili fizička lica, tražili bi da imaju na uvid celokupno poslovanje kompanije.

Mogućnosti da se preko politički postavljenih direktora i predsednika nadzornih odbora utiče bila bi svedena na najmanju moguću meru.

Ko određuje vrednost preduzeća

Ujedno, i beskrajna trabunjanja sindikalista protiv privatizacije bila bi deplasirana, bilans stanja bi jasno pokazivao (ne)uspešnost poslovanja državnih preduzeća. I tada bi javnost mogla da traži odgovornost za sve one koji su, primera radi, pre sedam godina graktali da "Telekom vredi deset milijardi evra".

Da je državni telekomunikacioni operater bio listiran na berzi, jasno bi se videla da megalomanija ovog tipa samo služi prikrivanju interesa brojnih grupa navezanih na državna preduzeća, od sindikalista da onih koji državnoj firmi pružaju konsultanske usluge. Prošlo je vreme kada je telekomunikacioni biznis i u svetu bio glavni hit i sada je veliko pitanje može li se za srpsko telekomunikaciono preduzeće dobiti i milijarda evra.

U zemljama razvijene tržišne ekonomije, ekonomska logika nalaže funkcionisanje berze. U Srbiji, berza nije u interesu stranaka i političke scene, voljnih da oni, umesto tržišta, određuju vrednosti najvećih firmi.

I to je glavni razlog zašto temeljna kapitalistička institucija u nas ne funkcioniše. Stoga je teško očekivati da će pedagoški oblikovan pokušaj EBRD imati neki efekat.