Izrada pregovaračkog Poglavlja 17 - Monetarna i ekonomska politika, čiji se jedan deo odnosi na mogućnost da buduća članica EU uvede evro je završena, i pre dve nedelje je poslata Evropskoj komisiji na razmatranje.
Stručnjaci Narodne banke Srbije kažu da se u najskorijem roku očekuje otvaranje ovog poglavlja jer, ocenjuju, Srbija je u gotovo svim oblastima ekonomske i monetarne politike zemlje, domaće zakonodavstvo prilagodila zahtevima EU. "Izrada Poglavlja 17 je pri kraju što se tiče svega što je Srbija u stanju da uradi. Usvojena pregovaračka pozicija je predata EU i u najskorije vreme očekujemo otvaranje ovog poglavlja", kaže savetnik u NBS za devizne operacije i finansijska tržišta Branislav Zoroja.
U Nacrtu strategije za prijem Srbije u EU, Evropska komisija predviđa da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2025. godine, ali da prethodno treba da zatvori sva otvorena poglavlja do 2023. godine što bi značilo da pre 2027. godine nije moguće da evro postane zvanična valuta u našoj zemlji.
Srbija ima spremno pet poglavlja za otvaranje, a kada je reč o Poglavlju 17 i njegovom delu koji se odnosu na usklađivanje monetarne politike Srbije sa EU i prilagođavanju zemlje na uvođenje evra, prema oceni Zoroje, već sada ispunjavamo najvažnije uslove za "uvoz evra".
Da bi jedna zemlja, kandidat za članstvo u "evro klub", uopšte uvela ovu valutu, potrebno je ispuniti brojne zahteve kao što su nezavisnost Centralne banke, zabrana direktnog finansiranja javnog sektora, zabrana privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, nizak budžetski deficit u odnosu na BDP, zatim kriterijume koji se odnose na javni dug, nisku inflaciju, visinu kamatnih stopa...
"Od zemalja članica EU se očekuje da usvoje evro, to nije lak put, ali prešla ga je do sada većina zemlja. Dve godine je minimum koji je potreban zemlji nakon pristupanja EU da usvoji evro", kaže Zoroja.
Taj cilj je nakon ulaska u EU uspela da ostvari samo Slovenija, dok većina zemalja koje su dugogodišnje članice EU kao što su Češka, Poljska ili Mađarska, godinama čuvaju sopstvenu valutu. "To je zato što smatraju da u ovom trenutku njihove privrede nisu dovoljno konkurentne za integraciju na EU tržište i zato što verovatno smatraju da bi im usvajanje evra donelo više štete nego koristi", kaže Zoroja.
Podseća da je pored svih uslova koji moraju da se ispune, potrebno i da države EU odobre novog člana koji bi koristio evro, a praksa je takođe i da se u zemlji održi referendum po tom pitanju.
Komentari 6
Mile
Nemanja
Predragg
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar