Postoje rasuti podaci na sajtu Vlade, Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije i APR-a, koji govore o nekim vidovima podrške ili povoljnog kreditiranja, a obuhvataju izvore sa različitih nivoa vlasti. Ali, čak i da se uspe u sabiranju iznosa, od kojih se neki često vode na više mesta, a drugi nisu prikazani, konačan podatak je nemoguće dobiti tim pre što novac nije jedini podsticaj.
Kako piše list "Danas", investitori su u velikom broju slučajeva imali i druge vrste podrške, od besplatnog zemljišta, uređenih hala ili oslobađanja carina na uvoz repromaterijala, a neretko država je preuzimala i obaveze gradnje saobraćajnica do lokacije investitora, kao u slučaju Fijata ili obezbeđenja drugih infrastrukturnih objekata. Nastojanje da se dođe do ukupnog iznosa otežavaju i brojni tajni ugovori sa strancima, koji ne pružaju uvid u to šta im je obećano, posebno ne u delu koji se odnosi na "specijalne povlastice" i skrivene dotacije. Domaći privrednici retko su mogli da računaju na takvu vrstu izdašnosti.
U Srbiji niko ne zna ni kakvi su efekti politike subvencija, jer analiza te prakse koja se primenjuje duže od deset godina nikada nije urađena. Postoji jedino saglasnost većine ekonomista da je korist više nego skromna, što potvrđuju podacima o stagnirajućem rastu BDP-a. Još je veći problem taj što je država ulagala najvećim delom u grane koje se u žargonu nazivaju "šrafciger industrija", a često i "motanje kablova". Reč je o relativno jednostavnoj proizvodnji i sklapanju iz već izrađenih delova, dok je čitav proizvod osmišljen i razvijen u matičnoj kompaniji. Time se niti upošljavaju domaći stručnjaci niti uvode nove tehnologije, a strancima se samo nudi jeftina i lako zamenljiva radna snaga, spremna da radi u teškim uslovima. Takav pristup, slažu se ekonomisti, ne doprinosi ni punjenju budžeta niti podiže standard. Čak i kada su u subvencionisanoj proizvodnji predviđena mesta za nešto stručnije ljude, oni se nalaze kao i ostali radnici u poziciji prekarijata. Takav model poslodavca predstavio se kao jedini mogući, iako potiče iz perioda prvobitne akumulacije i daleko je od stepena zaštite koji imaju zaposleni u razvijenim zemljama.
Ni ekonomski trendovi nastali kao posledica takvih "ulaganja" ne idu u prilog politici podsticaja stranih kompanija kakva je do sada vođena. Primera radi, broj nelikvidnih firmi sa blokadom računa dužom od šest meseci, u poslednje četiri godine konstantno se kreće oko 35.000 na godišnjem nivou, broj prezaduženih preduzetnika varira između 35.000 i 46.000, dok u neprofitnom sektoru opstaje oko dve hiljade pravnih lica sa neprohodnim računom. Uvećava se i gubitak srpske privrede, koji je 2014. iznosio 3.175 milijardi, a prošle godine dostigao 3.688 milijardi dinara.
"Nažalost, mi pre više od deset godina, kada je model subvencija uveden, nismo bili u poziciji da biramo industriju u koju želimo da privučemo strani kapital. On je nas izabrao zbog jeftine radne snage, a prihvatio je i druge povlastice. Zapravo, ulagači su dolazili na poziv Vlade, ona ih je vodila kroz administraciju, nisu kao ostali privrednici morali da idu od šaltera do šaltera. Za te kompanije važno je i to što u Srbiji po privatnim firmama nema sindikata i oni su mogli da računaju na mirno poslovanje, bez reagovanja i štrajkova kakvi su uobičajeni, na primer, u Francuskoj ili Nemačkoj", kaže za "Danas" profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.
On dodaje da je slična situacija i u zemljama iz okruženja, a kod nase j posebno razumljiva jer je 30 godina uništavana privreda, i ako hoćemo situaciji pošteno da pogledamo u oči, moramo da priznamo kako smo u međuvremenu izgubili generacije kvalifikovanih radnika i da se sada u novu podelu rada uključujemo pod nepovoljnim uslovima. Dodatni problem je, kaže sagovornik lista "Danas", što izgleda da i politička elita doživljava taj model kao jedini mogući.
Savić podseća na primer Češke koja je prodala svoju automobilsku industriju pod uslovom da kupac ubuduće proizvodi 60 odsto delova u toj zemlji, čime je obezbeđeno da se tehnologija velike razvijene kompanije prelije na njihove kooperante. Kod nas su, međutim, došle investicije u najjednostavnije poslove. Istina je da je u nekim sredinama, iz kojih su kvalifikovaniji i obrazovaniji radnici već otišli, to dobro rešenje, ali bi sledeći korak morao da bude ulaganje u sofisticiranije faze izrade i tehnologije.
Da se postojeći koncept nije baš pokazao, posredno je priznala i premijerka Ana Brnabićm koja je već najavila i ulaganja u naprednije industrijske grane. Prema rečima konsultanta za strane investicije Milana Kovačevića, ni te izmene ne bi mnogo pomogle, jer čak i kada bis e model subvencija primenjivao na najsofisticiraniju industriju, ostaje problem da su zbog dotacija strancima ugroženi svi domaći privrednici koji rade u toj grani ali bez državne pomoći.
"To što radimo je velika šteta, jer smo inače oskudna sredstva kojima raspolažemo poklonili stranim ulagačima i tako smo mi, a ne oni, finansirali nova radna mesta. Ti investitori nisu doprineli ni poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa. Uglavnom je reč o tehnologijama baziranim na uvozu materijala koji se ovde nešto malo doradi ili sklopi i opet ide u izvoz, pri čemu se postiže minimalna razlika u korist cene rada", kaže Kovačević i naglašava da je glavni problem to što domaće vlasti ne rade normalno sa inostranim partnerima, ne sagledavaju efekte sopstvenog ulaganja, ono što bi svaki preduzetnik proučio pre nego što uđe u neki posao.
Komentari 23
Srbistan
Svi do jednog ti ne isplacuju sve na racun, vec deo na racun a deo na ruke, pa ako resis da odes muke zive da izvuces novac.
Kod svakog je ista prica, necu ja da dajem drzavi pare, pa zato evo ti ovoliko na ruke.
Nisu ni zasluzili subvencije.
Kriger
Zašto i mi ne postavimo uslov strancima da se mora uposliti i naša privreda, a ne samo radna snaga? Jel to pravimo of Srbije Bangladeš ?
Stari profesor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar