Piše: Živan Lazić
Bogate države kao da se nadmeću u subvencijama uvođenju elektromobila i što bržu preorijentaciju sa dizel i benzinskih motora.
Tako npr. kupac u Norveškoj od države dobija i po 20.000 evra za kupovinu vozila na elektro pogon. Ovakav auto stiče i niz prednosti pri parkiranju ili u vožnji žutom trakom.
Slovenci su u strategiji razvoja definisali da posle 2030. godine neće biti moguće registrovati automobil na klasičan pogon. Slično razmišljaju i vlasti u Holandiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Norvežani lideri
Mada je na ulicama evropskih, a još više svetskih metropola broj elektromobila uvećan, čini se da je manji nego što se predviđalo. Tako se u svetu godišnje prodaje milion elektromobila, ali i preko 83 miliona na klasičan pogon.
Na Starom kontinentu udeo elektro u prodaji svih automobila je još manji, ispod 0,35 odsto, a jedino je u Norveškoj, zemlji gde se dve trećine struje dobija iz hidroelektrana, broj elektromobila dosegao 100.000, skoro sedam odsto svih autovozila.
Osnovna prepreka bržoj elektromobilizaciji je razvoj baterija, znatno sporiji nego što se očekivao. I to uprkos velikim ulaganjima.
Skupe i neusavršene baterije
Po dolasku Angele Merkel na vlast država Nemačka izdvojila je 8,7 miljardi za razvoj elektromobila, od čega milijardu za baterije. Istu svotu dala je nemačka automobilska industrija.
Međutim, posle deset sezona istraživanja nema očekivanih rezultata, a posebno je loš finansijski efekat. Naime, baterije su daleko najskuplji segment vozila na nov pogon, a ni cena onih što tehnologija može da ponudi narednih godina neće biti ispod 5.000 evra.
Nevolja je što su proizvođači elektromobila kalkulisali da će toliko novca biti potrebno za ceo motor. Osnovni nedostaci su, ipak, ograničenja kapaciteta baterije i pređene kilometraže.
Već sam pokušaj da se kupac pre kupovine precizno obavesti o tehničkim podacima nailazi na probleme. Rok trajanja bi morao biti najmanje sedam, osam godina, ali sa protokom vremena kapacitet baterije opada.
Čak i vodeći prodavac elektromobila "nisan lif" garantuje da će osme godine kapacitet baterije biti tek 66 odsto početnog, ali samo do pređenih 100.000 kilometara. Ukoliko se pređe veća kilometraža nema garancije.
Direktne i zaobilazne subvencije
Nevolja je i što na bateriju jako utiče način vožnje, pa u slučaju većih brzina, a naročito nakon čestih ubrzanja, dolazi do pada kapaciteta. Vozač elektroenergiju troši i za niz sitnih potreba, poput grejanja zadnjeg stakla i retrovizora, a leti na klima uređaje. Time se, međutim, oduzima energija bateriji i tako smanjuje kapacitet.
Baterije jesu najveća, ali ne i jedina prepreka bržoj elektromobilizaciji. Cela kampanja je snažno podržana subvencijama države na strani kupovine.
Manje je, pak, vidljivo da vozači elektromobila uživaju i indirektne povlastice neplaćanja poreza i akciza koje opterećuju upotrebu fosilnih goriva. Kada vozač u Srbiji kupi gorivo oko 62 odsto cene ide državi u vidu akcize i pdv, a što je znatan prihod države.
Za sada, vlasti, u želji da podstaknu poželjniju vožnju, tolerišu izuzimanje oporezivanja energije za upotrebu elektromobila. Međutim, teško je očekivati da se država odrekne ovog prihoda kada na putevima bude veći broj elektrovozila, pa je realno očekivati preraspodelu poreskog opterećenja.
I siromašni imaju pravo na vozilo
Nije lako ni razvijati mrežu elektropunionica. Britanci su za petnaest godina uspeli da izdvoje tek 4.700 lokacija sa 6.200 postrojenja i 12.500 konektora.
U Srbiji ima tek četiri, a u naredne dve godine se planiraju graditi na auto-putevima kod Šida, Subotice i Dimitrovgrada i više postrojenja na lokaciji jedne javne garaže u Beogradu. Ukupno će biti simboličnih 20 punionica i njihov raspored pokazuje da su više namenjene vozilima na prolasku kroz Srbiju, nego što se računa na potražnju sa domaćeg tržišta.
Nema spora da su elektromobili ekološki poželjniji od vozila na klasičan pogon. Istovremeno su i znatno skuplji, naročito za vožnju u siromašnijim državama.
Upravo će ova činjenica imati uticaja na tempo prelaska sa motora na fosilna goriva prema motorima na elektropogon.
Komentari 6
:/
Slazem se u potpunosti sa ovim, medjutim to ne menja cinjenicu da treba traziti jos cistiji nacin transporta od elektricnog vozila.
Bicikl je svakako validna opcija kao i pesacenje, ali nije opcija za sve, jer nisu svi mladi, sposobni, savrsenog zdravlja itd.
Sto se mene tice, ja za sada 60% svog kretanja obavljam peske, 20% biciklom i 20% autom, ali doci cu i ja do godina kada to vise nece biti moguce u toj meri.
electric
Što se tiče punjača, ovaj autor piše o električnim automobilima iz ugla automobila na fosilna goriva, ali oni se razlikuju, njima ne trebaju benzinske pumpe koje kontrolišu velike kompanije ili država. U 99% slučajeva punjač je svaka električna utičnica. Možete čak da stavite par solarnih panela na krov i proizvodite svoje "gorivo". Nema potrebe za brzim punjačima osim za duža putovanja, i tada je bitno da postoji mreža brzih punjača ali i to zavisi od nas.
Bilo bi lepo videti i poneki pozitivan tekst o električnim automobilima kod nas.
Vladan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar