Da bi se pozajmica u novcu uopšte dobila, bez obzira na to da li je u pitanju 200 ili 20.000 evra, građani moraju da obezbede zalog, koji može biti nakit, tehnika ili antikviteta, do vozila i nekretnina.
- Najčešće novčane pozajmice građana kreću se do 500 evra, a depozit za te iznose su najčešće zlatni ili srebrni nakit, laptopovi ili televizori. Vrednost založenog zlata procenjujemo u zavisnosti od gramaže, kao i vrednosti tehnike. Rok za trajanje pozajmice ne postoji i traje dok ne vrate glavnicu, a posle mesec dana počinje da ide kamata od 10 odsto koja se može umanjiti u iznosu na to koliko deo glavnice je vraćen - kažu u jednoj zalagaonici.
Zalog mogu biti i čekovi, ali njihova vrednost u zalagaonici nije 5.000, već od 4.500 do 4.600, dok je ostatak provizija, i oni se slično kamati, puštaju mesec dana od pozajmice.
Veći broj zalagaonica novčanu pozajmicu nudi i putem administrativne zabrane na platu, najčešće do iznosa od 60.000 dinara. Ta "pogodnost", međutim, važi za zaposlene u državnim firmama i javnim preduzećima uz kamatu od šest odsto.
Ekonomista Saša Đogović kaže za "Blic" da građani koji se odluče za zalagaonice pod ovim uslovima ulaze u daleko dublji problem nego što je opterećenje bankarskim kreditima.
- Prilično je jasno da je ljudima hitno potreban keš, da su im poznati svi ti uslovi i da su svesni rizika koji ih može koštati imovine i ozbiljnih porodičnih problema, ali s druge strane treba da budu upoznati i sa time da takva kamatna stopa nije regularna i da nema veze sa tržišnim okvirima. Svakako je i na NBS da uvidi takvu vrstu poslovanja i spreči skoro legalizovano zelenašenje - upozorava Đogović.
Sve veći broj građana u zalagaonicama, tumači on, pokazatelj je društvenog ambijenta i kvaliteta života.
- Za potrošaćku korpu i dalje je potrebno više od 1,5 prosečnih zarada u Srbiji. To govori o tome da se kućni budžeti moraju krpiti i na ovaj način, a to često jeste zalaganje nakita, vrednih stvari i slično - kaže on.
Kada se uporede sa ponudama zalagaonica, bankarski keš krediti su daleko povoljniji, ali su uslovi za odobravanje stroži. Blic navodi da na primer kamata na peiod od 6 ili 12 meseci za pozajmice od 20.000 do 120.000 dinara iznosi oko osam odsto godišnje, a uslov je da građanin prima platu ili penziju u banci.
Komentari 5
mick
Drugo, u bankama, koje su takođe legalni zelenaši kod nas, kamata od 8% nije tačna. Jer na to treba dodati obradu kredita (1,5-2% i to uzimaju odmah po isplati)+izveštaj kreditnog biroa+menice, a kod nekih i mesečno održavanje kreditne partije, tako da realna kamata raste na 13-15% za pozajmice o kojima pišete.
Futog
Darko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar