Srbija kreditno rizična za EU, Kinezi pare daju ali i uslovljavaju

Piše: Živan Lazić

Mnogo se ovih dana piše i priča o prugama, drumovima, elektranama, kao da je Srbija najveće gradilište na svetu. Naravno da nije, niti ima para da išta ozbiljnije podigne.

To, međutim, nije najneugodnije. Više onespokojava nespremnost evropskih razvojnih banaka da nam odobravaju kredite, čemu se, kada je reč o velikim infrastrukturnim radovima, priključuju i komercijalni finansijeri.

A mi se baš dadosmo u nove puteve, napokon, posle 25 godina, gradimo novu elektranu "Kostolac 3", počesmo i temeljno da modernizujemo pružni Koridor 10.

Kada finansijer uslovljava

Na skupu u Sofiji videlo se i ko pristaje da nam pozajmljuje dugoročni investicioni kapital.

Predana "pojasu svile" Kina se užurbano angažuje oko projekata za koje je zainteresovana. Dok se nije našla omeđena neugodnim sankcijama SAD i Evropske unije, povremeno je uskakala i Rusija.

Načelno, što više zainteresovanih finansijera, to bolje. Nevolja je što oba aktuelna kreditora postavljaju težak uslov da nosioci posla, najveći izvođači, moraju biti iz zemlje finansijera.

Kreditno rizična Srbija

Ali, zar nisu Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka osnovani upravo da bi podržali dugoročne infrastrukturne projekte, za koje su komercijalni bankari retko kada zainteresovani. Logično bi bilo da nas podstiču, a ne da nam uskraćuju zajmove.

Problem je što se obe banke drže kriterijuma. Pregleda se ne samo projekat, već se sagledava i kreditna sposobnost korisnika kredita.

Znatan deo naših projekata nije sporan; pruge i putevi su nam, mada manje nego ranije, još uvek zanimljivi i susedima, posle četvrt veka odsustva bilo kakve izgradnje elektroprivreda vapi za ulaganjima. Nevolja je upravo kod korisnika kredita, Srbije.

Koliki je dug

Prema evrobankarskim parametrima, najveća država na zapadnom Balkanu je kreditno nesposobna.

Investitori našu bruto-nacionalnu proizvodnju procenjuju na 36,5 milijardi; kada spoljnjem dugu od 24,2 milijarde pridodaju i 10,3 milijardi deviznih rezervi, proizilazi da su devizne obaveze svih dužnika u Srbiji oko 35,5 milijardi evra iliti 97 odsto BDP. Primetno iznad dopuštene granice.

Dodatni problem je što ovakva situacija traje godinama. U očima evrobankara smo veoma rizičan zajmoprimalac, pa nas i tretiraju znatno strožije spram drugih klijenata.

Praktično, na teritoriji Srbije finansiraju samo one objekte za koje interes ima Evropska unija.

Nametanje nepotrebnog auto-puta

Poslednjih sezona pritiskaju da gradimo etapu Niš - Merdare, deonicu autoputa koji dalje vodi ka Prištini, Tirani i Draču.

Možda neke zemlje Unije i imaju koristi od povezanosti sa albanskim delom Jadrana, ali ne vidi se šta bi time dobili građanin i privrednik iz Srbije. A srpska deonica, mada dužine tek 77 kilometara, košta čak 855 miliona evra.

Čini se da ako se već dopusti gradnja druma koji Srbiji ni geopolitički nikako nije po volji, onda bi trošak morali snositi poreski obveznici EU, dok bi Srbija prolazak trase preko njene teritorije naplaćivala drumarinom.

Kineski kredit, kineski izvođač

Teže je osloboditi se uslova da operativni izvođač posla bude iz zemlje finansijera. Tako su nam kineske firme izgradile Zemunski most, glavni su i izvođači termoelektrane "Kostolac 3" vredne čak 715 miliona evra.

Svakako da u Srbiji za obe gradnje ima veoma kvalitetnih kompanija, koje bi mogle da urade i do 80 odsto posla, ali uslov finansijera je bio striktan, glavni izvođač mora biti kineska firma.

Kada se odredi nosilac posla počinju nove nevolje. Često kineski izvođač ili važniji kooperenat nema odgovarajuću licencu EU za obavljanje zahtevnijeg posla.

U kratkom periodu nije moguće obaviti proveru i steći EU sertifikate, pa onda nastaje jurnjava za evropskom kompanijom koja bi zamenila kinesku bez sertifikata. U suprotnom, moglo bi se desiti da regulator EU ne odobri energani pripajanje na evropski energetski sistem, odnosno da prugu ne uvrsti u evropsku železničku mrežu.

Izostanak konkurencije, cena visoka

Nakon skupa u Sofiji, izgleda da narednih godina predstoji dogradnja i modernizacija pruge Beograd - Novi Sad - Budimpešta. Podeljen na tri podetape, posao je već počeo na dve, Beograd - Stara Pazova, odnosno Stara Pazova - Novi Sad.

Vredan je 597,5 miliona evra, finansira se iz ruskog kredita, a izvođač je, naravno, državna kompanija iz velike zemlje. Sa skupa "16 istočno i srednjeevropskih država i Kine", stigla je vest o ugovoru kojim bi kineska strana finansirala, a kineska kompanija bila glavni izvođač, temeljitu rekonstrukciju i dogradnju treće deonice Novi Sad - Subotica, vredne 943 miliona evra.

Premijerka Ana Brnabić voli da ističe dobru stranu aranžmana, relativno niske kamate, dva, tri odsto i dug rok dok ne počne otplata, šest, sedam godina. Izostavlja da su ugovori sklopljeni direktnom pogodbom sporni sa strane određivanja cene posla, time i visine kredita.

Nema raspisivanja javnog tendera i međusobne konkurencije zainteresovanih. Stoga i cene ovakvih poslova deluju papreno.

Doduše, poslednjih godina je globalno došlo do opšteg rasta cena, akcija, projekata, umetničkih slika, fudbalskih transfera...

Skrajnute domaće firme

Dobro je da je započeta obnova, mada nije u obimu i intezitetu kako vlast predstavlja javnosti.

Međutim, akciju obeležava i krajnje skromno, marginalno, učešće domaće građevinske privrede i dobavljača, gotovo da se svodi na udeo podizvođača trećeg razreda. Time se gubi značajna dobit izgradnje velikih infrastrukturnih projekata, podsticaj domaćoj ekonomiji.

Da nevolja bude veća, ne vidi se ni da će u perspektivi po domaće privrednike biti bolje.

Strmoglav rast deficita

Videli smo da je osnov u nemogućnosti države Srbije da po uobičajnim uslovima konkuriše za kredite kod evropskih razvojnih banaka. Razlog je prevelika zaduženost.

Upravo ovih dana čitamo da srljamo u još veći dug. Spoljnotrgovinski deficit strmoglavo raste.

Pretprošle godine je sveden na tri miljarde i bio je to najbolji pokazatelj srpske ekonomije. Lane je uvećan na 3,9 milijardi, a za prvih pet meseci ove sezone dostigao je čak 2,5 milijarde, odnosno 43,7 odsto više nego prošle godine u istom periodu.

Minimalno posla za domaće radnike

Ukoliko se nastavi ovim tempom do kraja decembra dostići će i šest milijardi, neće moći da se pokrije deviznim doznakama naših gastarbajtera i javni dug biće znatno uvećan, a nespremnost razvojnih banaka da finansiraju naše projekte još veća.

Za velike objekte moraćemo i dalje da zajmimo kineski kapital, a to znači da će na ovdašnjim gradilištima i dalje raditi kineske kompanije i kineski radnici.

Za naše preduzetnike i naše majstore posla će biti na apotekarsku kašičicu.