Telekom bi da ponovo pljačka poreske obveznike

Piše: Živan Lazić

Ovih dana je Predrag Ćulibrk, direktor "Telekoma", obavestio javnost da je državna kompanija odmakla u pregovorima da kupi nekoliko kablovskih operatera i uđe na nov poslovni teren.

Proširenje delatnosti, direktor je obrazložio činjenicom da javno preduzeće na čijem je čelu u mobilnoj telefoniji godinama drži oko 46 odsto tržišta, a proizvodi i 23 odsto televizijskog sadržaja, pa je logično da postane i operater na kablovskom tržištu. Pojasnio je i da se na razvojni iskorak "Telekom" odlučio "u pravo vreme".

Profit nedovoljan za veća ulaganja

Trenutno u Srbiji pored tri dominantna operatera mobilne telefonije, radi i 90 tv operatera, 200 na tržištu interneta, a dvadeset u fiksnoj telefoniji.

Neophodno je ukrupniti ih kako bi finansijski osnažili i bili sposobni da ulaganjem korisnicima omoguće nove usluge koje se narednih godina očekuju. Ćulibrk je dodao i da u širenju očekuje finansijsku podršku najvećeg akcionara, države Srbije.

U ovom grmu leži zec. Pre tri sezone po drugi put je propao pokušaj privatizacije "Telekoma", navodno je cirka 930 miliona evra bila preskromna cena.

Otpor je stizao iz redova zaposlenih, menadžmenta i dela stručne javnosti, interesno čvrsto spregnute sa čelnim menadžerskim i stručnim timom kompanije. Tokom kampanje protiv privatizacije isticali su veličinu i profitabilnost državnog operatera, ali ispada da se iz profita finansira samo održavanje sistema i manja ulaganja.

Za veća ulaganja novac se traži iz budžeta.

Moda mobilnog interneta

Zapravo, izgleda da su pre tri godine, kao i više puta ranije, zaposleni i stručna javnost loše predviđali trendove na tržištu. Mobilna telefonija krenula je opasno naniže.

Broj aktivnih brojeva mobilnih telefona u Srbiji sa 9,34 koliko je bilo 2014. godine spao na 8,63 miliona krajem prošle godine. Samo lane je umanjen za preko 400.000. Opada pripejd, dok je je u postpejd naplati dostignut maksimum i već nekoliko sezona nema rasta.

Prema analizi RATEL-a, državnog regulatora, broj minuta u telefoniranju mobilnim telefonima stagnira, dok drastično opada broj sms i mms poruka. Sa druge strane, usluga prenosa podataka putem mobilnog interneta je u strahovitom uzletu i za poslednje četiri godine uvećana je preko 400 odsto, a sličan trend se nastavlja.

U poslednjem kvartalu prošle sezone na ovu uslugu je utrošeno 28,4 miliona gigabajta, odnosno mesečno je korisnik trošio 1,9 gigabajta što ukazuje na zavidnu raširenost i frekventnost.

Pad broja korisnika i profita

Razvoj događaja je prirodno doveo i do pada profita operatera u mobilnoj telefoniji, "Telekoma" za 2,4 milijarde, odnosno 16,5 odsto, a "Telenora" za 1,5 milijardi, odnosno 17 odsto. VIP ima 56,3 milijarde akumuliranih gubitaka.

Opadaju i prihodi, pa je lane "Telekom" od mobilne telefonije prihodovao 41,4 milijarde dinara (ukupni prihod je 88 milijardi), pet manje nego 2014. "Telenor" je sakupio 45,5 milijardi, što je umanjenje za 3,5 milijardi.

Zanimljivo je da je udeo u broju korisnika "Telekoma" 45,7, "Telenora" 31,1, a VIP-a 23,2 odsto; analiza bi ukazala da  je norveška kompanija ponudila pakete usluga privlačnije intezivnim korisnicima.

Drugim rečima, u asortimanu usluga domaćeg telekomunikacionog operatera ima prostora za poboljšanja i prilagođavanja tržištu. Kada je reč o EBITD, dobit pre plaćanja kamata i poreza, kod Telekoma je sa 32,2 smanjena na 28,4 milijarde, dok je kod "Telenora" sa 16,1 uvećana na 16,5 milijardi.

Operateri pojeftinili

Norveška je procenila da je u Srbiji duže vreme trend mobilne telefonije nepovoljan, smatra i da u skorije vreme neće biti poboljšanja, te se odlučila da češkom PPF fondu proda svoju akviziciju mobilne telefonije cele jugoistočne Evrope za tek 2,8 milijardi evra.

Podsetimo, kada su 2003. godine kupovali srpski segment Mobi 63, a što je četvrtina ukupnog, platili su ga 1,5 milijardi evra.

Postaje jasno zašto ni pre četiri godine potencijalni kupac "Telekoma" nije bio spreman izdvojiti više od 900 miliona evra, a teško da bi sada dao ono što je nudio.

Preveliki izdaci na plate

Poslovanje "Telekoma" je primetno ispod Telenorovog, pa je teško biti zadovoljan. Poseban problem je prevelik broj zaposlenih čiji je broj sa 9.100 smanjen na 7.900, dok u "Telenoru" radi tek 790, a u VIP- 1.036 radnika.

Prošle godine za plate je u srpskoj firmi izdvojeno 12,9 milijardi dinara, u dve preostale, uprkos dvostruko višim zaradama, zbirno tek pet milijardi. Očito, umanjenje broja zaposlenih bi kompaniji otvorilo velike mogućnosti za investiranja.

Menadžment se odlučio na logičan potez, iskorak na tržište kablovskih operatera. Predočio je da zarad ostvarenja plana slede znatne investicije i napomenuo da računa na ulaganje najvećeg akcionara, države Srbije.

Svođenje broja uposlenih na realan broj bi oko osam milijardi dinara godišnje oslobodilo za ulaganja. Za četiri sezone to je oko 280 miliona evra, u nivou planiranih ulaganja.

Prebacivanje troškova na poreske obveznike

Ali, menadžment ni ne razmišlja o rezu, već je troškove prebacio na državu, što će reći na sve poreske obveznike. Naravno da je onda razumljivo zašto se zaposleni i ineteresno navezana stručna javnost opiru privatizaciji.

Vlasnik bi broj radnika sveo na realne potrebe i ulagao iz profita. Državnim menadžerima ne pada na pamet da racionalizuju poslovanje kada, kad god zatreba, mogu ruku zavući u državni budžet, tačnije kazano u džepove poreskih obveznika.