Kako piše
"Danas", u srpskom finansijskom sistemu postoje dva paralelna valutna sistema, dinarski i onaj u evrima. Dinarizacija je proces o kom guverneri Narodne banke pričaju poslednjih najmanje desetak godina. Međutim,
napredak ostvaren do sada je minimalan, pa i je i dalje oko 70 odsto kredita i depozita u stranoj valuti, pre svega u evrima.
Čak i država u poslednjih dvadeset godina aktivno podstiče evroizaciju tako što se uglavnom zadužuje u inostranim valutama. Danas je tek oko 25 odsto javnog duga u dinarima.
Visoko učešće evra u finansijskom sistemu predstavlja problem čemu svedoči i stavka u programu sa MMF-om u kojoj se navode strategije dinarizacije. Prema poslednjem Izveštaju o dinarizaciji Narodne banke Srbije za prvo tromesečje ove godine učešće dinara u depozitima i kreditima je svega 30 odsto.
Dinarska štednja čini svega 4,3 odsto ukupne štednje građana koja iznosi oko 9,5 milijardi evra. Kako za Danas kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, nad oko 30 odsto imamo monetarni suverenitet.
"Dinarizacija je dugotrajan i mukotrpan proces. Ja žalim što naše monetarne vlasti od 2000. godine nisu imale snage, sposobnosti i znanja da sprovode slobodni plivajući kurs. Takođe, tvrdim da su ključni faktor za rešavanje mnogih problema moćne i efikasne institucije, u ovom slučaju centralna banka", govori Đukić.
NBS je nakon memoranduma o strategiji dinarizacije iz 2012. godine donela nekoliko mera, a između ostalog propisane su veće obavezne rezerve na devizne depozite, što devizne izvore čini skupljim izvorima finansiranja za banke. Ipak, Dejan Šokić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da nije mnogo urađeno na dinarizaciji, jer ni vlada, a ni banke i privreda i građani nisu shvatili važnost monetarnog suvereniteta.
"Mora se shvatiti zašto je dinarizacija važna. Ona smanjuje rizik u finansijskom sistemu. Veće korišćenje dinara kod nas poslednjih pet, šest godina, nije posledica nekih mera već više spontano zbog fiksnog kursa i niske inflacije. Monetarni suverenitet je nacionalni interes zemlje sa politikom ciljanja inflacije, kao što je naša, i mora se više raditi na korišćenju domaće valute", zaključio je Šokić.
On kaže i da građani više štede u evrima nego u dinarima i zbog lošeg iskustva, kada su posle 2000. godine obeštećeni samo stare devizne štediše, a niko se nije setio dinarskih štediša koji su bili lojalni građani i štedeli u dinarima.
Nepoverenje građana u domaću valutu nije nova stvar, piše Danas. Pre uvođenja evra sve se računalo u nemačkim markama, a Klara Šuman sa novčanice od 100 maraka bila je najpoznatija i najvoljenija Nemica na ovim prostorima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar