Građani više štede u evrima nego u dinarima i zbog lošeg iskustva

Posle decenije nastojanja da se građani i privreda okrenu domaćoj valuti, još uvek je 70 odsto kredita i depozita u stranoj valuti, a ne u dinarima.
Građani više štede u evrima nego u dinarima i zbog lošeg iskustva
Foto: 021.rs
Kako piše "Danas", u srpskom finansijskom sistemu postoje dva paralelna valutna sistema, dinarski i onaj u evrima. Dinarizacija je proces o kom guverneri Narodne banke pričaju poslednjih najmanje desetak godina. Međutim, napredak ostvaren do sada je minimalan, pa i je i dalje oko 70 odsto kredita i depozita u stranoj valuti, pre svega u evrima.
 
Čak i država u poslednjih dvadeset godina aktivno podstiče evroizaciju tako što se uglavnom zadužuje u inostranim valutama. Danas je tek oko 25 odsto javnog duga u dinarima.
 
Visoko učešće evra u finansijskom sistemu predstavlja problem čemu svedoči i stavka u programu sa MMF-om u kojoj se navode strategije dinarizacije. Prema poslednjem Izveštaju o dinarizaciji Narodne banke Srbije za prvo tromesečje ove godine učešće dinara u depozitima i kreditima je svega 30 odsto.
 
Dinarska štednja čini svega 4,3 odsto ukupne štednje građana koja iznosi oko 9,5 milijardi evra. Kako za Danas kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, nad oko 30 odsto imamo monetarni suverenitet.
 
"Dinarizacija je dugotrajan i mukotrpan proces. Ja žalim što naše monetarne vlasti od 2000. godine nisu imale snage, sposobnosti i znanja da sprovode slobodni plivajući kurs. Takođe, tvrdim da su ključni faktor za rešavanje mnogih problema moćne i efikasne institucije, u ovom slučaju centralna banka", govori Đukić.
 
NBS je nakon memoranduma o strategiji dinarizacije iz 2012. godine donela nekoliko mera, a između ostalog propisane su veće obavezne rezerve na devizne depozite, što devizne izvore čini skupljim izvorima finansiranja za banke. Ipak, Dejan Šokić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da nije mnogo urađeno na dinarizaciji, jer ni vlada, a ni banke i privreda i građani nisu shvatili važnost monetarnog suvereniteta.
 
"Mora se shvatiti zašto je dinarizacija važna. Ona smanjuje rizik u finansijskom sistemu. Veće korišćenje dinara kod nas poslednjih pet, šest godina, nije posledica nekih mera već više spontano zbog fiksnog kursa i niske inflacije. Monetarni suverenitet je nacionalni interes zemlje sa politikom ciljanja inflacije, kao što je naša, i mora se više raditi na korišćenju domaće valute", zaključio je Šokić.
 
On kaže i da građani više štede u evrima nego u dinarima i zbog lošeg iskustva, kada su posle 2000. godine obeštećeni samo stare devizne štediše, a niko se nije setio dinarskih štediša koji su bili lojalni građani i štedeli u dinarima.
 
Nepoverenje građana u domaću valutu nije nova stvar, piše Danas. Pre uvođenja evra sve se računalo u nemačkim markama, a Klara Šuman sa novčanice od 100 maraka bila je najpoznatija i najvoljenija Nemica na ovim prostorima. 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD uvele sankcije Gasprombanci

Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.