To je rečeno Tanjugu u Udruženju za zaštitu potrošača "Efektiva". U tom Udruženju kažu da banke na taj način pokušavaju da nadoknade manje prihode u prvoj polovini godine.
Na povećanje bankarskih provizija verovatno utiče i to što će uskoro početi primena izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama koji treba da uvedu red u oblasti bankarskih naknada. Izmene i dopune tog zakona stupile su na snagu 16. juna i počeće da se primenjuju od 17. marta 2019. godine, a u NBS je rečeno Tanjugu da će one doneti brojne novine, prvenstveno u pogledu veće transparentnosti naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, kao i veće zaštite korisnika platnih usluga.
To će, kažu, doprineti većoj transparentnosti i uporedivosti naknada koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, a posledično i njihovom snižavanju, s obzirom na to da je u interesu pružalaca platnih usluga da vode cenovnu politiku koja će im omogućiti konkurentnost na tržištu, kako bi privukli nove i zadržali postojeće klijente.
Takođe, zakonom je propisano da će NBS najkasnije do 16. decembra doneti propise za sprovođenje tog zakona, a između ostalog i Listu reprezentativnih usluga. Na listi će se naći između 10 i 20 platnih usluga, onih koje korisnici platnih usluga najčešće koriste i onih koje ih izlažu najvećem trošku.
Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da pojedine banke koriste priliku kada je većina njihovih klijenata na odmoru i povećavaju namete ili uvode nove.
"U javnosti se ovih dana priča da pojedine banke počinju da naplaćuju proveru stanja na bankomatu, povećavaju cenu opomena koje šalju, naplaćuju transakcije putem e-bankinga i slično. Sasvim je jasno i bilansi banaka to pokazuju da je pad prihoda od kamata, što je osnovna delatnost bankarskog sektora, toliki da banke pokušavaju da ga nadomeste na svaki drugi način", kaže Gavrilović.
Gavrilović navodi da klijenti tu ne mogu previše da učine, zato što to još nije suprotno zakonu i da jedino mogu da se raspitaju koja banka ima bollje uslove i promene banku.
"To bi svakako bila najveća kazna za banku koja to radi. Što se tiče cena opomena, priča se da cene idu i do 300 dinara, što smatramo nepravičnom ugovornom odredbom i smatramo da banke mogu da naplaćuju opomenu, ali po realnoj ceni koštanja tog papira i njegovog slanja, ali nikako ne mogu da zarađuju na samoj opomeni", rekao je on.
Gavrilović navodi da banke kalkulišu i sa tim da je svest građana na nivou da će većina da kaže - dobro, to i nije neki novac, sad mi je mnogo teže da otvaram e-banking u nekoj drugoj banci i bolje da ostanem tu i platim.
Prema njegovim rečima, NBS ne može da ograničava cenu, ali može da definiše šta može da se naplaćuje, a šta ne.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 5
Pupi
Detelinarac
novosađanka
Ogavna država, ostavili narod na milost i nemilost banaka, izvršitelja, poreznika .....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar