Bitkoina je bilo još pre dva veka

Piše: Živan Lazić

Bitkoin je opet u središtu pažnje; pola godine nakon drastičnog pada, još jednom je ozbiljnije skliznuo.

Ipak, uprkos snažnim merama država i banaka da suzbiju upotrebu najpoznatije kriptovalute, ne predaje se i grčevito se bori da opstane kao sredstvo plaćanja.

Neodređen status

Status mu je i dalje nejasan, nijedna država ne donosi potpuniju pravnu regulativu. Vidljivi su napori vlasti da ga direktno ne proglasi nezakonitim, ali da se izgradi takva društvena atmosfera i trgovačka praksa da se potisne iz kupoprodaje.

U SAD je stanovište da je bitkoin konvertibilna decentralizovana valuta, ali dok Uprava za trgovinu robama ceni da je reč o robi, pred poreskim organima u pitanju je novac. Isto viđenje kriptovalute je Evropske centralne banke, mada je istovremeno poslovnim bankama preporučeno da sa bitkoinom ne trguju dok se ne donesu dodatni zakonski propisi.

Zabrana onlajn berzi

U Japanu su, pak, precizno naznačili da kriptovaluta nije protivna niti jednom zakonu, nego je "reč o novcu koji nije zvanična valuta". Kina formalno priznaje bitkoin, ali je ukidanjem onlajn berzi novu valutu praktično proterala iz svog finansijskog sistema. Slično je reagovala i Indija.

Upravo su dve najmnogoljudnije države bile meka ljubiteljima novotarije. Kako je iz Kine zabranjeno iznošenje u inostranstvo više od 50.000 dolara godišnje, preduzetnici su upravo u bitkoinu našli mogućnost da izigraju ograničavajući propis.

Sa zabranom onlajn berzi u Kini došlo je i do snažnog pada vrednosti bitkoina, sa dvadeset na šest i po hiljada dolara.

Prelazak iz virtuelne u realnu trgovinu

Evropske države imaju međusobno različita shvatanja bitkoina.

U Nemačkoj je reč o privatnom novcu i svaka transakcija se oporezuje. Šveđani ga shvataju kao robu, njihove komšije Norvežani kao novac. Ruska poreska služba je mišljenja da nije nezakonit, dok sudovi procenjuju da je reč o nedopuštenom surogatu novca.

Makedonci su u startu postupili strogo i prvi ga proglasili surogatom, čime je postao nelegalan. Slovenci su, pak, izbegli da ga definišu, stanovišta su da nije ni novac, ni roba.

Zajedničko svima je da potiho i diskretnim merama, u čemu oporezivanje igra veliku ulogu, čine sve jače poteze da kriptovalute, a u međuvremenu ih se namnožilo preko dve hiljade, potisnu i svu kupoprodaju lociraju u tradicionalan novac.

Pokazalo se da je tačka uticaja upravo izlazak bitkoina iz virtuelne u realnu trgovinu. Pre ili kasnije, kriptovaluta se transferiše u tradicionalan novac i to je mesto gde se vrši presija na novu valutu.

Ljudska tekovina

Ali, da li je bitkoin baš potpuna novost, kako se uobičajeno misli?

Ako se posmatra činjenica da se kao garancija valute javlja poverenje u blokčejn tehnologiju, jeste. Reč je o digitalnom izumu poslednje decenije, kada dobija i ulogu novčane podloge.

Međutim, novac je ljudska tekovina, a tokom vekova razvoja izdvojio se onaj koji počiva na zlatnoj osnovi. Svojevremeno je kovani novac i sadržavao propisanu količinu ovog plemenitog metala.

Sa razvojem konzistenosti države, zlatna podloga je postajala sve simboličnija osnova poverenja, doduše, pravilo o zlatnim rezervama dugo je opstajavalo. Sve do 1971. godine i izlaska dolara iz sistema obavezne zlatne reserve; od tada su sve tradicionalne valute manje- više dekretni novac.

Kako do poverenja

Funkcionisanje novca u drugoj polovini dvadesetog veka počiva na poverenju u državu. Naravno da su vlasti moć da kreiraju novac zlorabile, pa je od davnina, pogotovo kod gubitničkih slojeva, prisutna svest da sopstveni položaj mogu poboljšati i osloncem na novac izvan kontrole oficijelne vlasti.

Bazični uslov za funkcionisanje novca je poverenje. Ljudi su tokom istorije verovali u nove, bolje, društvene odnose, baš kao i u nove izume.

Novotarije donose mnoge promene u društvu, nadanja, pa je bivalo da se očekivanja ljudi i čežnja za promenama objedine i iskoriste za nametanje funkcionisanja novog novca, bez oslonca u zlatu. Uostalom, za posedovanje veće količine žutog metala neophodno je imati državnu moć.

Vremenska prodavnica

Nekadašnji čelnik MMF i pofesor univerziteta u Prinstonu Ašok Modi značaj uverenja u vrednost valute objašnjava na primeru uvođenju evra 1992. godine. Podlogu ovom novcu čini ubeđenje građana da je funkcionalna i humana ideja evropskog objedinjavanja moguća samo uz zajedničku valutu.

Gotovo dva veka pre pojave bitkoina, ideju funkcinisanja novca koji nije zasnovan na zlatnoj podlozi promovisao je Džozaj Vorner otvorivši 1827. godine u američkom gradu Sinsinatiju "Vremensku prodavnicu". Robu je prodavao za radne sate.

Bilo je to u vreme osvajanja Amerike, veliki infrastrukturni i radovi na uređenju poljoprivednog zemljišta zahtevali su mnogo radne snage, a ponuda je bila skromna. Ljudski rad je bio na ceni.

Tri godine kasnije, zatvorena brava na radnji ukazivala je na neuspeh realizacije. Vornerov pokušaj pročuo se na daleko, pa je i osnivač socijalizma Robert Oven nekoliko godina kasnije u Londonu eksperimentisao sa novcem podloge u radnim satima. Ponovo neuspešno.

Izazovna Velika depresija

Dramatične prilike tokom Velike depresije tridesetih godina dvadesetog veka bilo su idealno vreme za brojne inovacione pokušaje. Kako se u to vreme naglo širila elektrifikacija i odomaćivao stil života uz pomoć električnih uređaja, frižidera, radija, šporeta i raznih aparata, uvećao se i značaj energije.

Toliko da su zanesenjaci iz pokreta "Tehnokratija" predlagali da se za podlogu dolara prihvati erg, jedinica električne energije. Verovalo se da je korist od osvetljenja, brojnih kućnih aparata i radnih mašina na struju toliko svima dobrodošla da bi se energija mogla koristi i u monetarne svrhe.

Cenili su da bi ljudi verovali tako obezbeđenoj valuti. Američke vlasti nisu prihvatile predlog.

Monetarna novina se uvek zasnivala na zanimljivom i do pokušaja monetarizacije nepoznatom tehnološkom narativu. Govori o stepenu poverenja u nove pronalaske koliko i o očekivanju od zajednice prvih preduzetnika nove ideje.

Sve sa pričom da se izgradi i neko drugačije društvo.

Neizvesnost trajnijeg opstanka

I narativ sa bitkoinom počiva na novoj tehnološkoj revoluciji. Promoviše se idejom da se izigraju vlasti i poslednjih decenija izuzetno nepopularne banke.

Laicima je mistična, kao takva i privlačna. Pri tome čini se da pri kupoprodaji pruža nadu izbegavanja vlada, poreskih službi i velikih kompanija, odavno kompromitovanih baš time što su zloupotrebljavali pravo upravljanja monetarnom politikom, a na štetu "običnog čoveka".

Nije, međutim, izvesno hoće li nada biti dovoljna za trajniji opstanak najpopularnije i(li) bilo koje druge kriptovalute.