U odbranu takvog stava oni navode tri razloga. Prvi se tiče uvida "običnih" ljudi u to koliko su u našoj zemlji porezi i doprinosi visoki. Prema njihovoj računici, svaki radnik od 1. januara do 6. juna radi za državu, a od tog dana do kraja godine za sebe. Tako da čak 38,7 odsto ukupne bruto sume ide državi.
Drugo, ako bi zaposleni primali bruto platu, mogli bi da biraju gde će se lečiti, da li privatno ili ne. Takođe, prema njihovom mišljenju, svako bi mogao da odluči da li da uplaćuje životno osiguranje ili da štedi. U tom slučaju ne bi postojala ni obaveza poslodavaca da u ime radnika uplaćuju novac PIO fondu.
Na kraju, treći razlog koji navode u prilog isplaćivanja bruto, a ne neto zarade, više je političke prirode. Kako kažu, bilo bi jasnije gde ide novac građana. Tako bi isplaćivanje bruto plate, prema liberalnom konceptu, otvorilo prostor za veću ulogu građana u odlučivanju o javnoj potrošnji.
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li bi država samo iz budžeta mogla da isplaćuje penziju za oko 1,6 miliona penzionera, i da li bi ona tada bila još mizernija od sadašnje prosečne, koja iznosi 26.732 kod zaposlenih, 24.951 kod samostalnih delatnosti, a 11.207 kod poljoprivrednika. Da li bi građani zaista iz punog, bruto iznosa, izdvajali za penziju ili bi sve išlo u tekuću potrošnju? Pitanje je i koliko je razvijen drugi stub penzionog sistema, tržište hartija od vrednosti i investicioni fondovi, gde većina zaposlenih u zapadnim zemljama štedi za starost.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić pre svega kaže da je pitanje bruto plata u uređenim zemljama gotovo bespredmetno.
"Može i jedno i drugo, ali se polazi od toga da su građani savesni i da će odvajati zaista onoliko od bruto plate za penzije koliko bi i trebalo. U sistemu kao što je naš, kada bi prešli na bruto isplatu, imali bismo nekoliko rizika. Prvo, zbog toga što su u Srbiji jako niske plate građani ne bi uopšte razmišljali o budućnosti", smatra Savić.
Prema njegovim rečima, samo mali broj zaposlenih bi zaista uplaćivao za penzije i to oni koji imaju visoke zarade.
"Zbog toga bismo posle nekog vremena došli u situaciju da imamo mnogo više socijalnih slučajeva nego što imamo danas. Čak i nekih ljudi koji uopšte ne moraju da budu socijalni slučajevi to bi postali. Ljudi misle samo na sadašnjost. Da je to tako pokazuju podaci o kreditnoj zaduženosti građana. Uzmu sada novac, idu na more, a posle godinu dana otplaćuju kredit i imaju problema sa novcem", kaže Savić.
On ističe da nisu građani Srbije toliko nesavesni, već da su prinuđeni na takvo ponašanje zbog besparice, odnosno jako niskih zarada.
"Bojim se da bi zbog toga veliki broj ljudi ostao bez penzije. Druga stvar, naši poslodavci sada po zakonu moraju da plate poreze i doprinose državi, a platu radnicima ne moraju. Sada imamo mnogo primera da poslodavci mesecima, pa čak i godinama, ne plaćaju ni poreze i doprinose državi, a kamoli plate. Pitanje je da li bi oni davali radnicima bruto plate ili bi se opet oslonili na neku svoju računicu", naglašava Savić.
Kako dodaje, teško je rešiti pitanje penzionog sistema u kome postoji novac ljudi koji su 20, 25 ili 30 godina uplaćivali sredstva.
"Ko će njima da nadoknadi novac? Mi nemamo penzioni sistem kao što je, na primer u Americi, u kome se taj novac ulaže u investicione fondove i kupuju vrednosne hartije, pa se on tako oplođuje. Mi se finansiramo iz tekućeg rada. Dakle, svi oni bi pali na teret budžeta", navodi sagovornik Blica.
Prema njegovim rečima, dobra stvar je da ceo svet produžava radni vek, pa tako i Srbija.
"To je dvostruko dobro rešenje jer ljudi kasnije idu u penziju i kasnije "padaju" na teret države, a sa druge strane još zarađuju i uplaćuju doprinose i manje vremena koriste penziju", kaže Savić.
Ekonomista Miroslav Zdravković saglasan je sa tim da bi u Srbiji zbog niskih plata građani pre potrošili novac nego uplatili za sebe zdravstveno i penziono osiguranje. Kako navodi, primer za to je zaduživanje stanovništva koje je nakon krize devedesetih bukvalno "eksplodiralo" od 2000. do 2008. godine.
Takođe, on naglašava da bi se isplatom bruto zarada napravila ogromna rupa u budžetskim prihodima koja bi na mesečnom nivou iznosila oko 57 milijardi dinara, a koja se ničim ne bi mogla zakrpiti.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 74
Škakljiva
To je što se mene lično tiče.
Ostali odlučite da li ćete da dajete novac za penziono (ipak treba doživeti 65 godina a uskoro će biti 70 godina starosti).
Za zdravstvo od kojeg nema nikakve vajde...…………
Neka svako sam za sebe odlučuje šta će da plaća, za šta će da se osigura (sebe-porodicu)… da će država da podigne namete i cene to bi bila njena propast, i mislim da se ne bi usudila na tako nešto.
kimi
Reci mi GDE U SVETU jos postoji da lekar u drzavnoj sluzbi radi i kao privatni??!?!?!?!?
TO je ono sto prvo treba da se ukine ,zbog sukoba interesa, pa biraj il ces u drzavnom da radis ili u privatnom.. to sto ce kada zavrsi u dzavnom posao pa kuci radi kao limar, to je njegova stvar, i te 2 stvari se ne kose ... a sve to nikakve veze nema dal je plata bruo ili neto ..
Za kimija
Da je bruto kod nas u novčaniku ,samo jednom bi im platili lečenje.
Ne bi im bio isplativ rad na dva mesta, kada pacijent ne bi imao obavezu da ih dva puta plati. Kapiraš?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar