Kada se uporedi broj građana koji su pokrenuli sopstveni biznis i na taj način našli posao, sa ukupnim brojem zaposlenih, Srbija je prva u Evropi. Taj udeo samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti iznosi čak 30,6 odsto.
To bi značilo da imamo izuzetno izražen preduzetnički duh, ali pre svega to bi se odrazilo na razvoj zemlje i rast privrede. Međutim, to nije slučaj. Iza ovako dobrih statističkih podataka, odnosno sve većeg broja preduzetnika u Srbiji krije se nešto sasvim drugo - jezikom domaćeg biznisa rečeno - "muljaža".
Naime, da bi izbegli visoke poreze i obaveze prema državi, kao i eventualnu blokadu računa,
mnogi otvaraju nove firme u kojima nema nijednog radnika ili je samo jedan zaposleni. Da ovakva statistika nije realna naglasio je za
"Blic" Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. On ističe da su
porezi i doprinosi na primanja niži kada neko osniva firmu na svoje ime, i da je to jedan od razloga "nicanja novih preduzetnika".
"Ovo se više isplati nego kada je zaposlen kod nekoga ko mu daje platu. Poslednjih godina je zbog toga osnovano na hiljade firmi jer umesto da se zaposli i radi pet, 10 ljudi, po dogovoru sa poslodavcem svako od njih otvara agenciju, a ovaj im na ime te firme plaća troškove rada. To je svima isplativije", objašnjava Rajić.
S druge strane, kako navodi, od 2012. do danas primetan je rast firmi koje nemaju nijednog zaposlenog.
"Taj procenat je pre šest godina iznosio 6,9 odsto, a danas 23,8 odsto. To je ogroman broj. Dakle, dešava se da su firme koje legalno posluju opterećene kreditima i drugim obavezama, pa gazde tih firmi otvaraju druga preduzeća na ime svojih rođaka ili prijatelja. Tako da u slučaju da dođu u blokadu mogu da prebace deo prihoda na novu firmu i nastave normalan rad", ističe Rajić.
On kaže da, prema istraživanjima Mreže za poslovnu podršku, svaka sedma kompanija u Srbiji ima još jednu "rezervnu" firmu.
"Zaključak je da visoki porezi i doprinosi u Srbiji generišu to navodno povećanje broja novootvorenih firmu u Srbiji", naglašava Rajić.
A kada bi ostalo na tome da statistika pokazuje pravo stanje stvari, Srbija bi prednjačila po broju preduzetnika, čak i od cele Evropske unije u kojoj udeo samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti iznosi 14,5 odsto. Na tom spisku gde Srbija drži prvo mesto iza naše zemlje nalaze se Grčka, u kojoj je taj odnos 30,1 odsto, zatim Italija sa 21,9 odsto i Turska sa 21,6 odsto, a slede ih Crna Gora, Rumunija, Poljska, Makedonija…
Do ovih podataka došao je ekonomista Miroslav Zdravković, upoređujući statistiku sa Evrostata i Republičkog zavoda za statistiku.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Komentari 15
TZV
- Koliki je udeo preduzetnika u popunjavanju budzeta republike?
- Da li ti preduzetnici dobijaju neke subvencije od drzave?
- Da li ume da razlikuje D.O.O. od S.R.O. ?
- Ako bi sve te preduzetnicke radnje pozatvarali, da li bi se u budzetu republike otvorila ozbiljna rupa i kako Dragoljub misli da bi tu rupu pripusio da isplati penzije i plate drzavnim firmama?
- Da li Dragoljub ima diplomu nekog fakulteta i koja mu je bila prosecna ocena tokom studiranja?
- "Mreza za poslovnu podrsku" - Drgoljube, a kako ste vi registrovani i da li redovno izmirujete poreze i doprinose republici?
Koagulant
Sta se ocekuje od mene na primer koji imam agenciju? Da placam hostaplere?? Drugima zdravstveno dok ga ja nemam??
Sve zaradjene pare ugl potrosim u Srbiji. Kad se razbolim placam ptivatno lekara. I ja sam muljator??
Netacno. Ovo je kampanja ka pogresnoj strani. Dok pravi muljatori, sivi biznismeni, mafijasi i kvazi politicari iznose milijarde eura iz drzave. Alo!!
Sredite makro ekonomiju. Mikro je propala treba nam vazduha. Zato i bezimo odavde.
/
znam jednog velikog sina srpskog naroda koji od zaposlenih trazi da imaju firmu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar