Srpska pouka turske krize

Piše: Živan Lazić

Nije prošlo ni pola dana od američkog udvostručavanja carine na uvoz (i) turskog čelika i aluminijuma (na 50, odnosno 20 odsto), a na Bosforu se dogodio brodolom; lira je u toku dvanaest sati skliznula za čak 18 odsto.

Jeste da politika predsednika Erdogana duže vreme iritira zapadne države, ali neobično je da velika ekonomija (Turska je po visini BDP sedma u Evropi, a sedamnaesta u svetu) gotovo trenutno kolabrira. Tim pre što se država sa Bosfora slabije oslanja na, prilično skroman, izvoz - lane je iznosio 156 mlijardi evra, od čega je tek 7,3 milijarde prihodovano u SAD.

Očigledno da je Trampov oštar potez podstakao dublje žarište ekonomskih nedaća.

Niske kamate za razvoj

Da su nevolje dublje prirode, mada ni duplirane carine nisu mali problem, ukazuje pad lire ovog proleća od 19 odsto, tako da je trenutno 35 odsto ispod nivoa pre šest meseci. Bila bi i niže da Katar nije hitnom pozajmicom 15 milijardi evra osnažio turske devizne rezerve i ponudu na lokalnom finansijskom tržištu.

Mada je Turska dvadesetak sezona država u snažnom rastu BDP i zaposlenosti, još je siromašna zemlja. Prosečna zarada od tek 276 evra ukazuje na ograničene mogućnosti domaće štednje koja se sa 25 odsto devedesetih, poslednjih godina ustalila tek na 15 odsto BDP, dok je nezaposlenost po oficijelnoj statistici uvećana sa 9,5 na 16,5 odsto.

Stoga se Erdogan, nakon što je primetio da se Evropska unija na koju otpada 57 odsto turske razmene sa inostranstvom, slabo oporavlja od krize 2008. godine, odlučio da pritisne banke na odobravanje jeftine pozajmice i time podstakne privredni razvoj i poveća zaposlenost.

Pritisak na niske kamate umnogome je izdejstvovao osloncem na islamsku odbojnost prema okamaćivanju.

Oslonac na strani kapital

Kako je lokalna štednja niska, banke su pozajmljivale kapital iz inostranstva, najviše od evropskih banaka. Ipak, razvoj se zasnivao na ulaganja u nekretnine i sektore koji skromno i posredno doprinose produktivnosti, pa je spoljnotrgovinski deficit neprekidno uvećavan.

U takvoj situaciji, država je potražnju za devizama zadovoljavala rezervama. Odnos rezrevi prema jednogodišnjim obavezama je sa nekadašnjih 160, brzo spao na 70 odsto.

Banke su i dalje jurile za devizama i inflacija je sa samo osam brzo narasla na dvanaest, ovih dana i na šesnaest odsto.

Kako vratiti dospevajuće rate

U kasi ima jedva dve trećine potreba za otplatu prispelih doplata, a posebno će biti neizvesno sledeće godine, kada na otplatu dospeva 51 milijarda evra, dok je u rezervama bilo jedva 34, pa je kredit iza Katara spas od trenutnog kolapsa.

Istovremeno, nacionalna banka je snizila obavezne rezerve uspevajući da sa dodatnih desetak milijardi evra na tržištu održava likvidnost. Ipak, sve su to privremene mere, Turska ima malo roba razmenjivih sa trgovačkim partnerima, zavisi od stalnih pozajmica i ulaganja stranog kapitala.

Toliko, da je i oštar potez Trampa, mada pogađa samo uzan segment turske ekonomije, momentalno izazvao gotovo kolaps.

Manje turista, autoput čeka bolje dane

Turska može da pozove u pomoć MMF, međutim, takav tok bi podrazumevao korenitu promenu Erdoganove politike u svim sferama. Druga mogućnost je da centralna banka poveće referentnu stopu na recimo 18 odsto, te jako poskupi zaduživanje.

U tom slučaju ulaganje bi bilo uočljivo sniženo, posledično i broj zaposlenih, brojni investitori bi napustili zemlju na dva kontinenta. Posle Trampovog poteza Turskoj će biti teško zadržati i upola niži kontinuirani dotok stranog kapitala, a prispele rate se moraju vraćati.

Prve posledice turske drame po srpsku privredu videće se brzo. Turskih gostiju uskoro će biti znatno manje.

Izostaće mnoga od najavljenih ulaganja, dok pod veliki upitnik dolazi izgradnja autoputa između Srbije i BiH, u kojoj je zamišljeno da zemlja sa Bosfora bude sufinansijer. Srpske robe postaće skuplje za turske građane i teško je očekivati da ćemo održati prošlogodišnju razmenu od 960, pri čemu je naš izvoz iznosio skromnih 285 miliona evra.

U letos dogovorenom povlašćenom plasmanu manjih količina suncokreta, sirovog i jestivog ulja mogu se pojaviti problemi.

Srpska ekonomija slična Turskoj

Za naše građane i političku scenu mnogo je bitnija poruka turske drame. Oslanjanje na veliku pozajmicu stranog kapitala i njegovo ulaganje u delatnosti koje tek posredno i na dug rok podižu produktivnost je izuzetno rizična politika.

A srpska ekonomska politika baš u ovom detalju sliči Turskoj. Spoljnotrgovinski deficit kontinuirano i sve ubraznije raste.

Doduše, država ne zajmi, već  strani  investitori direktno ulažu. Svejedno, i kod nas je previše stranog, a premalo domaćeg kapitala u investicijama, pa bi svako uzburkivanje na srpskom finansijskom tržištu izazvalo jaku reakciju ulagača.

Takođe, i u Srbiji je manjak inorazmenjivih roba, te previše ulaganja u građevinske objekte, čiji je doprinos rastu produktivnosti zanemarljiv i na dugi rok. Struktura srpske i turske ekonomije umnogome se podudaraju, stoga i naša privreda nema kapacitete da apsorbuje iznenadne udare.

Još neugodnije je što u ovakvoj situaciji u Srbiju dolaze samo fabrike niskog stepena finalizacije ili prljave tehnologije. Visokoakumulativne i "zelene" grane izbegavaju one koje previše zavise od tuđih ideja i od tuđe akumulacije.