Srbija smanjuje zaduženost, raste spoljnotrgovinski deficit

Piše: Živan Lazić

Tako ekonomsku stvarnost Srbije karakterišu dva obično oprečna trenda; uvoz se uvećava znatno brže od izvoza, spoljnotrgovinski deficit uočljivo raste, a ne samo da dinar jača, već i država povećava penzije i plate.

Pri tome, predsednik Vučić najavljuje dalje umanjenje zaduženosti vraćanjem najnepovoljnijih od ranije uzetih kredita.

Jačanje dinara

Pogledajmo statistiku. Nekoliko sezona umanjenja spoljnotrgovinskog deficita završeno je 2016. godine.

Lane je uvećan za 20,6 odsto, na 4,41 miljardu evra, u dolarima, rast iznosi čak 28,9 odsto. Trend je nastavljen u prvih šest meseci, izvezli smo za 2,53 milijarde manje nego što smo uvezli. Minus je porastao 21,7 odsto i ako bi se nastavilo istim putem, do kraja godine bi dostigao 5,8 milijardi evra.

Po uobičajenim pravilima očekivalo bi se da novac zemlje koja ima ne mali i rastući deficit gubi vrednost. Međutim, u nas valuta minimalno jača; za tri sezone dinar je skočio sa 123 na 118 dinara za evro.

Uvoz opreme i repromaterijala

Tri su osnove po kojima Srbija nadoknađuje manjak deviza. Sve je veći suficit od izvoza usluga, skočio je na 416 miliona evra. Posebno je vidljiv plasman u inostranstvousluga it-tehnologije.

Doznake naših gastarbajtera su u prvoj polovini godine iznosile 1,25 milijardi evra, za 23 odsto iznad priliva u istom periodu prošle sezone. Ipak, ključan dotok deviza kojim se čuva kurs domaće valute su strane direktne investicije, premašile su 1,7, a procene su da će do kraja godine nadmašiti 2,75 milijardi evra.

Tako je spoljnotrgovinski deficit u potpunosti pokriven i nema uticaja ni na inflaciju, ni na kurs domaće valute. Istovremeno, na kamate se iz budžeta izdvaja i do 400 miliona evra manje nego, primera radi, pre tri, četiri godine.

Kako je rast trgovine na malo porastao tek za 3,3 odsto, očito je da domaćinstva nisu previše usmerena na robu široke potrošnje, pa je i uvoz ove robe, što je pre desetak-petnaest godina bio krupan problem, minimalno porastao. Ceni se da gro trgovinskog deficita potiče od uvoza opreme za nova ulaganja, odnosno repromaterijala koji se u Srbije dodatno obrađuje.

Izazov narednih godina

Kako je ovogodišnja poljoprivedna sezona mnogo bolja od prošlogodišnje, isto važi i za proizvodnju energije, samo povratak ove dve delatnosati na uobičajeni nivo doneće 1,5 odsto rasta BDP na kraju godine. Prirast preostalih tri odsto državni funkcioneri očekuju najvećim delom upravo na osnovu stranih direktnih investicija.

Ipak, fakat da je u carinskim magacinima robe u vrednosti 1,1 milijardi evra kojoj nije lako odrediti klasifikaciju dovodi u pitanje oficijelno viđenje o naglo poraslom uvozu opreme i repromaterijala. Suština je da li će se rast BDP od najmanje 4,5 odsto realizovati i u nekoliko narednih godina sukcesivno.

Tek takav epilog bio bi pouzdaniji signal uspešnosti stranih direktnih investicija.

Zašto cena benzinu raste i kada nafta pojeftinjuje

Tri izvora dotoka deviza pokrivaju minus u razmeni sa inostranstvom, ali odakle novac za povećanja plata i penzija?

Da ne govorimo da Srbija polako vraća dugove, a Vučić je nedavno u Zrenjaninu najavio da će do kraja godine uspeti vratiti i onaj najnepovoljniji iz 2011. godine, kada je država pozajmila milijardu dolara uz kamatu od 7,5 odsto. Kako BDP još nije dostigao onaj iz 2008. godine, vidi se da su pogoni stranih investitora većinom još u gradnji ili u početnoj fazi rada, te i ne generišu veći prihod državnoj kasi.

Odakle onda u državnu kasu pristiže novac?

Budžet se oslanja na mnogo oštrija poreska opterećenja, i privrede i građana. Uvećan je porez na dodatu vrednost, nametnute su brojne takse i dažbine, a akcize su postale mnogo izdašniji izvor prihoda nego što je uobičajeno.

Posebno je visoka, i stalno se uvećava, akciza na dizel gorivo i to je glavni razlog zašto u Srbiji cena gorivu raste i kada cena nafte pada.

Čerupanje privrede i građana

Poslednjih godina sveukupno opterećenje je uvećano za čak 13,5 odsto. Oštrim pristupom država je od 2014. do 2017. od građana i privrede ubrala oko 5,5 milijardi više nego u prethodne tri sezone.

Nije se, dakle, država ponašala racionalno, već je svoje rashode uporno uvećavala, što je mogla upravo stoga jer je iz džepova građana i privrednika godišnje uvećala izvlačenja za 1,84 milijarde evra.

Posledica grube poreske politike je dramatičan manjak domaćih investicija. Smatra se da je neophodno da domaći preduzetnici i privrednici investiraju cirka osamnaest, devetnaest, umesto aktuelnih deset, odsto BDP, što bi, uz dva odsto državnih i šest, sedam odsto stranih, u zbiru davalo ulaganja od oko 26 odsto bruto nacionalnog dohotka, koliko je godišnje potrebno obezbeđivati za razvoj zaostale ekonomije.

Privatna domaća preduzeća najvažnija

U svakoj ekonomiji privatna domaća ulaganja su najvažnija, ona i najviše generišu PDV, pune budžete, povećavaju zaposlenost. Od stranih ulaganja, ma koliko država naduvavala dolazak vodećih kompanija, dobiti imaju prvenstveno zaposleni, država neuporedivo manje.

Locirane su u bescarinskim zonama, pa ne plaćaju carinu na uvozne repromaterijale, oslobođene su plaćanja poreza na dobit, lokalnih nameta, PDV-a na gorivo i struju, a često država odobrava i dodatne popuste. Pri tome još i subvencioniše.

Domaći investotiri su bez povlastica, a njihova preduzeća pune državnu kasu mnogo izdašnije i od najvećih stranih ulagača. Stoga je sputavanje domaćeg preduzetnika grubom poreskom politikom, mač sa dve oštrice, sa, na duži rok, lošim posledicama po državne i lokalne budžete.

Reinvestiranje profita

Dokle ovakva ekonomska politika može da traje i da jača dinar. Odlučujuće je ponašanje stranih ulagača, tačnije interes da u Srbiji reinvestiraju dobit.

Umnogome su ovakve odluke posledice prevelikog upumpavanja evra u evrounijske ekonomije, pa su kamate na Starom kontinentu rekordno niske, višestruko ispod kamata na srpskom tržištu. Stoga se ne isplati u Srbiji ostvarenu dobit seliti na drugu evropsku destinaciju.

Kako, pak, iznošenje dobiti, na šta strani investitor ima pravo, izgleda, mogli smo videti pre neku godinu kada je Telenor iz Srbije izneo 240 miliona evra akumuliranog profita. Panika na lokalnom deviznom tržištu je trajala dva meseca.