Kada se nakon prvih šest meseci povukla crta, u republičkom budžetu je bio višak od 30,9 milijardi dinara, a na nivou cele države, kada se uključe budžeti lokalnih samouprava i fondova (PIO i RFZO), kao i JP Putevi Srbije, suficit je iznosio 32,9 milijardi dinara. Ovo je prema javno objavljenim podacima Ministarstva finansija, mada je ministar finansija Siniša Mali nedavno izjavio da je suficit povećan na 49,1 milijardi dinara posle sedam meseci ove godine. U ovom periodu, inače, Zakonom o budžetu bio je planiran deficit od 16,7 milijardi dinara.
Tokom većeg dela moderne istorije, veliki deficit je štetan jer dovodi do povećanja javnog duga koji se na kraju završi dužničkom krizom. Kako tvrde ekonomisti, kao što visok deficit nije dobar, tako nije ni suficit, posebno ne u manje razvijenim zemljama. Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, suficit u budžetu znači da je država od građana i privreda uzela više novca kroz poreze, nego što je morala.
"Za toliko koliko je država više uzela, za toliko je manje privreda mogla da potroši na ono što im je potrebno. Zato nije suficit za neko hvaljenje. Najbolje je kada je budžet uravnotežen", objašnjava on, uz napomenu da se već nekoliko godina ponavlja situacija da izvršenje budžeta znatno odstupa od plana.
"Kada realizacija odstupi od plana to ili znači da se stvarno nešto dogodi ili da planeri namerno nerealno planiraju. Meni se čini da se radi o ovom drugom i to zato što će onda na kraju godine moći da diskreciono odlučuju kome će koliko da daju. Sada možemo da vidimo kako se obećava penzionerima povećanje devet, deset odsto, zaposlenima itd. To je tendencija već nekoliko godina i to se vidi i kroz planiranje sve veće budžetske rezerve koja se posle troši po nahođenju", kaže Kovačević.
Smanjenje deficita je svakako pozitivna stvar, ali kako ocenjuje Goran Radosavljević, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija u vladi DS-a, veliki suficit nije dobar, pogotovo za ekonomije u razvoju.
"Suficit je uspeh, ali je pitanje i kako je on napravljen. Da li neki rashodi nisu realizovani iako je trebalo, što nije dobro ili ako su prihodi veći zbog privrednog rasta, što je dobro. Ipak, kada imate suficit to znači da ste imali novca, a niste znali da ga iskoristite. Država nije preduzeće da se hvali visokim profitom, već da prikupi novac i potroši ga i da građani budu zadovoljni“, smatra on, dodajući da je potreban privredni rast u dužem roku, kako bi mogli da kažemo da imamo makroekonomsku stabilnost.
U periodu od januara do juna 2018. godine, na nivou opšte države ostvaren je fiskalni suficit u iznosu od 32,9 milijarde dinara, dok je u istom periodu 2017. godine suficit države iznosio 44,3 milijarde dinara. Smanjenje suficita je posledica većeg rasta troškova od prihoda. Nije svaki rast troškova loš, a to posebno važi za kapitalne investicije.
U odnosu na prvu polovinu prošle godine kapitalni rashodi su povećani za čak 44,1 odsto, na 68 milijardi dinara. Ovo se odrazilo i na rast građevinarstva koji je dao veliki doprinos privrednom rastu od 4,5 odsto u prvih šest meseci, ali i na rast učešća investicija u BDP-u koji bi ove godine konačno mogle da dođu na nivo drugih zemlja Centralne i Istočne Evrope.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 2
ns
LALA
Ali je zato dobar za punjenje dzepova.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar