Kinezi dobro prošli u kupovini RTB "Bor"

Piše: Živan Lazić

Mada se u medijima ulazak kineske kompanije "Ziđin" u većinsko suvlasništvo nad Rudarsko-topioničarskim basenom "Bor" predstavlja kao izuzetan uspeh, čini se da su time samo dodatno uvećane dileme.

Nisu retka mišljenja, pogotovo u stručnim krugovima, da je reč o bagatelnoj prodaji nekadašnjeg, istina duže vreme onemoćalog, velikana.

No evro izvan Ziđina

Moglo bi se reći da je kupac do većinskog vlasništva došao ne izdvajajući iz kase baš ni evro.

Dokapitalizacija znači da će 350 miliona evra locirati na račun RTB "Bor" i, kao novi većinski vlasnik, tim parama će i dalje upravljati, doduše sada isključivo u okviru poslovanja borskog rudnika i topionice. Ipak, ni eurocent se nije odlio izvan sistema.

Kinezi su, pak, impresionirali visinom obavezujućeg investiranja - 1.456 miliona evra. Ipak, samo 350 miliona su izvesno novac kupca, stečen u ranijim poslovima.

To ulaganje je neka vrsta garancije da će novi vlasnik uspešno poslovati. Gro investicija će biti finansiran profitom iz tekućeg poslovanja, a ako RTB "Bor" i bude pozajmljivao od banaka, oba suvlasnika, "Ziđin" i država Srbija, biće, srazmerno suvlasništvu, kreditno opterećeni.

Taktičko preuzimanje duga

Suprotno praksi mnogih zapadnih kompanija, Kinezi su prihvatili 200 miliona evra duga kombinata, ne zahtevajući da ga država Srbija prihvati.

Možda je to posredna, ali ipak i jedina direktna dobit države u ovom aranžmanu. Poenta je da su kineski biznismeni shvatili da bi aktuelnoj vladi, prodavcu RTB "Bor", bilo izuzetno teško objasniti javnosti da, nakon što je pre četiri godine preuzela 900 miliona evra istorijskog duga Borana, sada ponovo teret sa leđa kombinata prebaci na državni budžet.

Kupci su dug preuzeli sa kompanijom; dobar taktički potez u pazaru.

Povećati vađenje rude

Visoka ulaganja su i najvrednije što bi Srbija mogla dobiti dugo iščekivanom dokapitalizacijom. Znatne su investicije, ponajpre u novi kop Cerovo, to je bio i predlog prodavca, kako bi se povećala prerada domaće rude.

Preko dve decenije to je slaba tačka kompanije, naročito došla do izražaja nakon što je proradila nova topionica, kapaciteta do 90.000 tona, dok je koncetrata iz borskih rudokopa bilo najviše za 40 odsto maksimalnog kapaciteta. Ostalo je, po visokoj ceni, kupovano na tržištu i tako se uspelo da prošle godine proizvodnja dostigne 42.000 tona bakarnih ploča.

Naravno da su najveći dobitnici zaposleni u kombinatu. Uslov države je da se sačuva svih 5.000 postojećih radnih mesta, a svako mesto manje od ove brojke biće sankcionisano uplatom u državni budžet dvostrukog iznosa bruto zarade na eventualno ukinutoj poziciji.

Ni Antić, ni Vučić nisu rekli na koji period se odnosi zaštita radnih mesta. Međutim, kako kupac za šest godina predviđa uvećanje topioničarske prerade na 120-150 hiljada tona, moguće da je reč o trajnoj poslovnoj orijentaciji "Zijina".

Nepoznati bitni detalji

Vlast još nije obelodanila sve bitne detalje ugovora, pre svega visinu rudne rente i cenu električne energije. Poslednjih decenija RTB "Bor" često nije plaćao ni jedno, ni drugo.

Delom kao nasleđe nekadašnjeg sistema, delom zbog teške pozicije u koju je zapao četvrt veka unazad. Izostalo je i obaveštenje je li država Srbija sačuvala, što bi bilo neophodno, takozvanu zlatnu akciju, odnosno pravo da utiče na strateški pravac razvoja svog najvećeg rudnog majdana.

Potrebno je i precizno utvrditi ponašanje železice u transportu robe za "Bor", odnosno iz "Bora". Do sada su i "EPS" i "Železnice Srbije" sa RTB "Bor" radili ili džabe ili po depresiranim cenama i tako poslovni gubitak borske kompanije prebacivali na sopstvene račune.

Ubuduće gafove treba izbegavati, pre svega kako bismo i naše bazične kompanije usmerili ka tržišnom poslovanju, ali i zbog strogog nadzora Evropske unije, nespremne da toleriše ovakva, ili slična zaobilazna subvencionisanja.

Rasturene proizvodne linije

U odnosu na ulogu i značaj kombinata u socijalističkom periodu, nastaje posve novo doba. Nekada je kombinat imao ozbiljnu i proizvodnju po, za tadašnje prilike relativno solidnim tehnologijama.

Sve što je moglo išlo je na dalju preradu u metaloprerađevačke jugoslovenske firme, "Novakabel", Industrija kablova iz Svetzozareva (Jagodine), u kombinat "Sevojno", brojne dobavljače autoindustrije, kompanije koje su radile za namensku industriju.

Celina poslovnog lanca vodila je, putem takozvane dogovorne ekonomije, računa da niko iz lanca ne bude previše zakinut.

Biznis na drugačijim premisama

Takva orijetacija je bila dragocena i za RTB "Bor" nakon što se polovinom sedme decenije cena bakarnih ploča "zakucala" na dve hiljada dolara po toni i na tom nivou, uz minimalne oscilacije, opstajavala više od dve decenije. Cena inputima je neprekidno rasla.

Po svetu su zatvarani mnogi rudnici bakra, a do današnjih dana otvoren je samo jedan novi, u Mongoliji. Bor je opstajao jer su profit pravili finalniji u preradi bakra, a kroz sistem "samoupravnog dogovaranja" se delio duž cele poslovne linije.

Sada je drugo vreme i biznis na drugačijim premisama. Nestao je gro srpskih metalnih prerađivača, proizvođača koji su koristili bakar u raznim formama. Nema ni srpskih proizvodnih lanaca, pa će RTB "Bor" morati ili vezati se za neku proizvodnu liniju novog vlasnika ili potvrđivati direktno na tržištu.

Ni prethodne, ni sadašnja vlast nisu ni prstom makle da sačuvaju makar pojedine segmente nekadašnjih srpskih proizvodnih linija zasnovanih na preradi bakra. Zadovoljili su se da prodajemo sirovine, ne samo u poljoprivedi, već i kada je metalurška industrija u pitanju.

Zaostajanje u tehnologiji i znanju

Dug period niskih cena, potom sankcije i bombardovanje, nedovoljno osmišljena privatizacija uticali su na RTB "Bor" da zaostane sa tehnologijom, posebno u rudarskom segmentu.

Nema ni stručnjaka koji bi najnovije svetske tehnologije mogli preneti na srpske inžinjere i tehnologe.

Posledično je i zaostajanje u istražnim rudarskim radovima, te, videlo se i tokom borske dokapitalizacije, nedovoljno poznavanje sopstvenih resursa, čak i u Timočkoj krajini, našem najdragocenijem i najistraženijem regionu.

Bogatstvo borskog basena

Strane kompanije su na terenima u okolini Bora, ali izvan prostora nad kojima RTB "Bor" ima istraživačka prava, našli, u svetskim razmerama, veoma bogata nalazišta, pre svih Čukare Peku, sa čak 2,7 odsto bakra i 1,5 grama zlata na tonu rude.

Vodeći stručnjaci iz Bora ističu da je njihovo perspektivno ležište Borska reka sličnih karakteristika, a tu su i Cerovo, "Južni revir"...

Ipak, srpska vlada, objašnjavajući da smo siromašni, stručno i tehnološki zaostali, nije uspela naći bolje rešenje da aktivira nesporni potencijal zamrlog giganta od ustupanja vlasništva kompaniji iz svetskog vrha za siću, gotovo kao poklon.

Da apsurd bude veći, i ovakvim potezom teško da su odabrali lošije rešenje nego što su prethodne vlade.