"Ranije niko nije bio zainteresovan za kupovinu PKB-a. Tržište je to koje određuje ko će se prijaviti. Kupac je u obavezi da zadrži 1.000 od 1.700 zaposlenih, isplati otpremninu u visini od 16 miliona evra i u naredne tri godine investira još 30 miliona evra", izjavio je ministar gostujući na RTS.
Povodom različitih ocena o prodaji PKB-a, posebno kada je reč o mogućoj prenameni zemljišta, ministar poljoprivrede smatra da ne postoje razlozi za brigu.
"Pretvaranje poljoprivrednog u gradevinsko zemljište nije jednostavan proces, a ovde se prodaje samo poljoprivredno zemljište. Mi smo zbog toga upravo i tražili kompaniju koja se bavi tom delatnošcu. Mi, Srbi, volimo teorije zavere, ali ovde je reč o jednoj dobroj kompaniji koja već posluje i ima zemljište u Americi, Australiji i drugim zemljama. Reč je o ozbiljnom investitoru kada je reč o poljoprivredi i proizvodnji hrane", zaključio je Nedimović.
Kompanija "Al Dahra" proglašena je kupcem PKB-a, za koji je ponudila 105,055 miliona evra.
Prokopijević: Drugi odustali od tendera, procenili da je PKB dogovoren posao
Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje da je indikativno što se za PKB po relativno niskoj ceni prijavio samo jedan ponuđač.
"To ukazuje da su ostale potencijalno zainteresovane kompanije procenile da je to dogovoren aranžman i odustale od tendera. To je loše jer to onda znači manju cenu", napominje Prokopijević.
On ističe i da je sama namera da se privatizuje PKB dobra jer „je dobro da vlast ima što manje resursa u rukama“.
Drugi pak smatraju da je prodaja PKB-a velika greška, ne samo zato što se daje u bescenje, već i zato što se resurs kakav je poljoprivredno zemljište daje u rukama stranaca. "Prodaja zemlje jednako prodaji suvereniteta", smatra agroekonomista Milan Prostran, uz komentar da je PKB trebalo da bude proglašen firmom od opšteg značaja.
On napominje da je vrednost zemljišta potcenjena s obzirom na trend u Evropi da cena poljoprivrednog zemljišta raste. To se posebno odnosi na PKB čiji će deo zemlje sigurno za 10-15 godina biti pretvoren u građevinsko zemljište kako se Beograd bude širio.
Inače, ako se izuzme vrednost stada, opreme i objekata, po početnoj ceni od 104,5 miliona evra, hektar zemljišta PKB-a košta oko 6.200 evra.
Prostran upozorava i da je rok od tri godine da se ne menja struktura proizvodnje kratak. "Iz profitnih razloga novi vlasnik će verovatno ugasiti stočarsku proizvodnju. Isto se desilo i u Zobnatici, gde je arapski vlasnik, i u PIK Bečej, gde je domaći vlasnik, gde su ugašene farme svinja. A zemljište PKB-a bez govedarske proizvodnje i stajnjaka će izgubiti poljoprivrednu vrednost“, upozorava Prostran.
Sa ovim se slaže i Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu koji takođe ne veruje da će Al Dahra zadržati svinjsku proizvodnju, mada očekuje da zadrži goveda i ovce.
"Pitanje je za čije tržište će oni da proizvode: za srpsko, za svoje ili za izvoz na neka treća tržišta. Ukoliko bi proizvodnja mleka otišla u izvoz najviše bi bili pogođeni Imlek i Frikom koji su najveći kupci mleka iz PKB-a. S obzirom da je tržište liberalizovano ti deficiti se neće osetiti, jer će se mleko uvoziti, samo je pitanje šta ćemo piti. Da li će to biti možda mleko krava koje su hranjene GMO stočnom hranom", pita se Ševarlić.
On ističe da ne može komentarisati cenu dok se ne obelodani ugovor, ali sama početna cena je jako mala."To je najveći kompleks uređenog zemljišta u Evropi koji se nalazi u blizini tržišta od dva miliona ljudi i koji ima mogućnost sva četiri vida transporta, drumski, avionski, železnički i rečni. Početna cena od 104,5 miliona evra za 17.000 hektara je jako mala. Za te pare ne može da se kupi ni neuređeno rascepkano zemljište u koje treba uložiti još 3.000 evra po hektaru", smatra Ševarlić.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 1
Novi Sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar