Nešto ozbiljno škripi u aranžmanu države i Fijata

Piše: Živan Lazić

Ovih dana je kragujevački "FAS", u kojoj je "Fijat" dvotrećinski suvlasnik, ponovo u centru pažnje.

Ističe desetogodišnji period za koji je država oslobodila proizvođača automobila da plaća doprinose na zarade radnika, porez na imovinu, porez na dobit. Istovremeno je i lokalna vlast odustala od lokalnih nameta, pa je zajedničko preduzeće srpske države (33 odsto) i italijansko-američke kompanije poslovalo po privilegovanim uslovima.

Poslovanje posrće

Naravno da napadna galantnost ne može večno trajati i postavlja se pitanje kolika je korist od privlačenja svetskih lidera na ovakav način. U novom ugovoru povlastice bi morale biti ozbiljno skresane.

Nevolja je, međutim, što su rezultati "FAS"-a ispod osrednjosti, a poslednjih sezona još i sve slabiji. Tako je u prvih šest meseci izvezeno vozila tek u vrednosti 471 milion evra, za 94 manje nego lane u istom razdoblju.

Što je gore, do odlaska na godišnji odmor, u Kragujevcu je bilo samo 105 radnih dana, do kraja godine ne planira se više od 45. Proizvođači automobila rade na osnovu zahteva dilera, a ovi su ove godine smanjili potražnju za 16 odsto, te će do kraja, ako ne bude naglih promena, uz 43.000 već plasiranih Fijata 500 biti proizvedeno još 18.500, oko devet hiljada manje u odnosu na prošlu godinu.

Deceniju kasnije

U pitanju je pet godina kontinuiranog pada proizvodnje, pa kragujevački rekord ostaje 2013. godina kada je iz pogona izbačeno 117.000 vozila, od kojih je 97 odsto izvezeno. Prihodovano je 1,53 milijardi evra.

Međutim, kada se zna da je dobit FAS-a bila 10,5 miliona evra, odnosno samo 90 evra po automobilu, može se shvatiti koliko je reč o slabom poslu, u kome dobit kreira država Srbija brojnim oslobađenjem od uobičajenih obaveza iz poslovanja.

Zapostavljeni lokalni dobavljači

Kada je krajem 2008. godine kompanija iz Torina odlučila da se vrati u srce Šumadije i u novo preduzeće uloži milijardu evra, očekivanja u Srbiji bila su ogromna.

Naročito se računalo na proširenje mreže lokalnih dobavljača i kalkulisalo se da će velikan podstaći zapošljavanje među saradničkim firmama i dvostruko više nego što će direktno uposliti. Posle decenije, stvari na ovom planu stoje loše.

Lokalnim dobavljačima se plaća jedva 16 odsto ukupnih troškova, a teško da ima više od četiri ovdašnje ozbiljnije saradničke firme. Nevolja je što "FAS" delove uvozi najviše od proizvođača iz Italije i Poljske, a tadašnja srpska vlada je računala na upošljavanje ovdašnjih firmi iz oblasti prerade metala, plastike, sintetike.

Prodaja automobila se odvija preko centralizovanog kompanijskog trgovačkog segmenta, uz proviziju od preko 15 odsto. Ima mišljenja da je cena od 15.500 evra po kojoj se prodaje standardno opremljeni Fijat 500 prilično visoka u poređenju sa cenom japanskih vozila iste klase.

Izvanredan dizajn, izgleda, nije dovoljan da opravda visoko vrednovanje. Poseban je problem gubitak američkog tržišta, gde je vozilo bilo hit samo jednu sezonu, a već naredne plasirano je deset puta manje automobila.

Primer iz okruženja

Poređenje sa obližnjim državama razvijene autoindustrije, poput Mađarske, Rumunije, Slovačke ili Poljske, ukazuje da nešto škripi u aranžmanu države Srbije i torinskog "Fijata".

Nijedna od pomenutih država tokom socijalističkog perioda nije bila ozbiljniji proizvođač automobila, a sada u svakoj ima po tri svetske autokompanije, dok prateća industrija delova i autokozmetike zapošljava i tri puta više radnika od pogona u kojima se sklapaju vozila.

Svuda je dolazak svetskog lidera podstakao autoindustriju u celini, jedino se u Srbiji manje-više sve svelo na posao u kragujevačkoj 140 hektara prostranoj fabričkoj zoni.

Kako prodati automobil

Sindikalisti FAS-a od Vlade Srbije zahtevaju da se ozbiljnije prione na proizvodnju još jednog modela, kako bi se popunilo bar dve trećine kapaciteta projektovanog na 180.000 u polaznoj i 300.000 vozila godišnje u ambicioznijoj varijanti.

Jeste Srbija vlasnik trećine zajedničke firme, ali Vlada nema previše aduta. Možda je najjači cena energije, primetno najniža u Evropi, koju automobilski proizvođač troši u ogromnim količinama.

Međutim, teško da pregovarač sa srpske strane u pregovorima može biti previše oštar i tražiti više od plaćanja doprinosa na zarade zaposlenih. Ukoliko bi Italijani odustali i napustili zajedničko preduzeće, u celosto bi pripalo državi Srbiji.

Istovremeno bi Srbiji pripala i obaveza da vraća preostale kredite. I tu je kvaka; automobili se teško prodaju i kada ih promoviše ugledna svetska kompanija preko svoje decenijama razvijane trgovačke mreže, a samo može da se zamisli kako bi tek loše išlo srpskim dilerima ukoliko bi Srbija sama pokrenula proizvodnju.

Nade u hibridno vozilo

Spas je, možda, u hibridnom vozilu, rešenje koje su pojedini mediji predlagali i pred potpisivanje prvog ugovora. Izgleda da su i Italijani odlučili da lansiraju hibridno vozilo u klasi Fijata 500.

Navodno su u proteklih mesec dan u Kragujevcu isprobavali sklapanje novog modela, ali razgovori dva suvlasnika vodiće se tek ovih dana kada u Srbiju stiže Alfredo Leđero, novi "Fijatov" direktor za Evropu.

Srbija je tokom deset godina obilatog subvencionisanja pokazala koliko joj je stalo do zajedničke firme. Vreme je i da druga strana razume potrebe, spremnost i stručnost ove sredine da razvija i prateće delatosti, širi dobavljačke pogone.

Izlazak na tržište sa novim modelom, pa još na električni pogon, prava je prilika za kvalitetniji i ugovor koji bi uvažio prava i potrebe oba partnera.