Srbija je u poslednjih deset godina imala više modela usklađivanja penzija, a poslednji je da su se penzije usklađivale dva puta godišnje 1. aprila i 1. oktobra, sa rastom cena na malo i bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić rekao je da sistem isplate penzija treba da se uredi jer je u poslednjih deset godina često menjan i uprkos tome nije poštovan.
"Pravila po kojima će se usklađivati penzije treba da se propišu unapred jer i u EU od 28 država 26 njih usklađuje penzije sa rastom cena i zarada ili najčešće kombinovano", rekao je Arsić.
On je dodao da pravila za određivanje penzije ne postoje samo u Litvaniji, Irskoj i najnerazvijenijim afričkim zemljama već se utvrđuju ad hok, zavisno od potreba trenutka.
"Povećanje penzija ad hok nije dobro rešenje zbog neizvesnosti, a ostavlja prostor i za manipulacije i greške", rekao je Arsić.
Manipulacije povećanjem penzija moguće su, prema njegovim rečima, uoči izbora ili u određenim osetljivim političkim trenucima.
"Određivanje penzija bez unapred utvrđenih pravila otvara mogućnost za grešku da se penzije povećaju u vreme privredne ekspanzije, a da kada se pojavi kriza država ne može da ih isplati u tom iznosu", rekao je Arsić.
Najbolje rešenje je, kako je rekao, da se penzije obračunavaju prema rastu cena, jer se tako čuvaju od obezvređivanja, kao i prema rastu plata, jer na taj način i "penzioneri učestvuju u plodovima napretka društva".
Dodao je da je najprihvatljiviji model da primanja najstarije populacije rastu brže od rasta cena, a sporije od rasta zarada i da se usklađuju jednom godišnje jer je inflacija niska i stabilna u odnosu na raniji period kada su primanja penzionera, zbog visoke inflcije, usklađivana dva puta godišnje.
Profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Gordana Matković rekla je da usklađivanje penzija sa rastom BDP ustvari ugrađivanje u Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju odredbe koja je već predviđena Zakonom o budžetskom sistemu iz 2014. godine, da ušešće penzija u BDP ne može da bude veće od 11 odsto.
"Usklađivanje penzija sa rastom BDP može da bude strateški okvir za određivanje primanja penzionera, ali u uređenim zemljama je jasno utvrđen način indeksiranja, u skladu sa rastom zarada i troškova života", rekla je Matković.
Vlada Srbije, prema njenim rečima, izabrala je neuobičajeno rešenje kroz diskreciono pravo da odluči kada će i koliko povećati primanja najstarijih. Dodala je da takva vrsta presedana smanjuje poverenje u penzioni sistem i može da smanji uplate doprinosa i prihode PIO fonda.
Komentari 21
Penzioner
@realan
Pa su onda DOSovci u prvih par godina to malo okrpili (vise otpisivanjem dugova i prodajom par osrednjih firmi) da bi ubrzo digli ruke i poceli da kraduckaju. Onda dosla svetska kriza, a posle nje opet ovi, koji kradu i sakom i kapom. Sad se malo igraju statistikom i falsifikovanjem realnosti ali ne moze ni to dugo, realnost ce da zaboli.
to je nasa realnost
I kineske "investicije".
I ekonomija, uvoz-izvoz, platezna moc.
I narod nam je kao u africkim zemljama (nepismen i polu-divlji).
I odnos prema deci, zenama.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar