RTB Bor: Senka nad poslom decenije

Piše: Živan Lazić

Tokom posete predsednika Vučića Kini sa kompanijom "Ziđin" potpisan je i ugovor o dokapitalizaciji RTB "Bor", sa 350 miliona evra, čime postaju većinski suvlasnik.

Podsetimo, investicionim planom predviđeno je da novi gazda u narednih šest godina uloži u razvoj 1.460 miliona, od čega će 350 miliona biti dokapitalizacioni novac, ostatak iz profita rudara. U sklopu ovih ulaganja je i prihvatanje 200 miliona evra nasleđenog duga.

Idealizovanje poslovnog aranžmana

Aranžman se prikazuje kao bogomdani za grad Bor, okruženje i državu. Svakako da bi utrostručenje proizvodnje, kvalitetnije vađenje i flotiranje rude bitno doprineli istočnoj i celoj Srbiji, čiji žitelji su pre dve godine preuzeli 900 miliona evra duga nekadašnjeg giganta.

Bakar je još veoma tražen, a i sama Srbija dobar deo industrije zasniva baš na preradi metala izuzetno široke primene. Međutim, dva događaja poslednjih dana bacaju malo drugačije svetlo na vlasničko prestrukturiranje RTB "Bor".

Prvo je "Ziđin", nakon potpisivanja memoranduma o dokapitalizaciji, za 1,5 milijardi dolara otkupila poznatu rudarsku komapaniju "Nevsun", čija kćerka firma "Rakita", takođe registrovana u Kanadi, operativno vodi geolooška istraživanja u najneposrednijoj blizini borskih rudnika.

Otkriće veka

Pokazalo se da je ekipa vodećeg inženjera Dejana Kožula još 2012. godine na lokaciji Čukari Peku pronašla nalazište vrhunske vrednosti po svetskim merilima. Za otkriće Kožul je četiri sezone kasnije nagrađen Svetskom geloškom nagradom.

Ustanovljeno je da se samo u Gornjoj zoni nalazi 35 miliona rude sa 2,9 odsto bakra i 1,9 grama zlata po toni rude. Ukupno to je oko milion tona crvenog i 70 tona žutog metala.

Poenta je da je Donja zona još neuporedivo bogatija, preliminarne procene govore da se ukupno na ovoj lokaciji nalazi 14 miliona tona bakra i 310 tona zlata. Kolosalno bogatstvo koje celu situaciju menja iz korena.

Koliko su lokacije vredne može se sagledati poređenjem sa dosadašnjm proizvodnjom od 3,5 miliona tona bakra i 160 tona zlata za 110 godina aktivnosti.

Na puškomet od središta kompanije

Nekoliko dana kasnije rusko preduzeće "Gold", učesnik na tenderu za dokapitalizaciju, obelodanjuje da su, po njihovom mišljenju, ponudili bolje uslove dokapitalizacije od kineskog rivala.

Dok u "Ziđinu" planiraju topionicu kapaciteta 120-150.000, ruski plan je predviđao i 220.000 tona ploča katodnog bakra. Ne bi samo količina rude bila veća, nego bi i flotacija i topljenje bili racionalniji.

Očito, i ruski partner je računao na mnogo veće količine rude od dosadašnjih iz borskih ležišta. Zapravo, samo su srpske vlasti ignorisale otkrića u geološkim krugovima doživljena kao revolucionarna, mada ne i iznenađujuća.

Oduvek je borska-majdenpečka regija bila bogata bakrom, a i sami geolozi RTB "Bor" su još pre tri decenije istraživali lokaciju Čukaru Peku, inače na puškomet od središta firme. Zaključili su da je nalazište veoma zanimljivo i svrstali ga u takozvane istraživačke ekstra prioritete.

Podzemni rudnici jeftiniji

Činjenica da nisu raspolagali jakim mašinama što omogućavaju dovoljno duboka istraživačka bušenja omela ih je da i sami dođu do nalazišta koje bi moglo promeniti privrednu strukturu Srbije, u dobroj meri i život njenih stanovnika. Upravo ovako je 2015. godine tadašnji i sadašnji ministar za rudarstvo Aleksandar Antić u Skupštini Srbije procenio kvalitet novih lokacija.

Prednost je baš dubina lokacije i budući rudnik će biti podzemne eksploatacije. Kako su površinski rudnici tokom 110 godina žestoko isceđeni, sada se vadi ruda sa tek 0,37 odsto bakra, pa se za tonu prevrne čak 1.200 tona jalovine.

Surovo po okolinu, a proizvodnju znatno poskupljuje. Mada su ulaganja u podzemne rudnike velika, za budući na Čukari Peku procene su najmanje 500 miliona evra, a kasnije funkcionisanje je bitno jeftinije nego kod kopova sa površinskom eksploatacije rude niske sadržine.

Paziti na Borsku reku

Još je važnije da u sklopu RTB "Bor" postoji još izuzetno zanimljivih lokacija. Stručnjaci odavno ukazuju da je Borska reka po geološkim parametrima istovetna lokaciji Čukaru Peku, a tu su prerano napušten "Južni revir", nekada najizdašnije ležište i brojna druga nalazišta.

Pravom bumu u rudarskim otkrićima doprenela su brojna usavršavanja geoloških i rudarskih instrumenata i mašina, utemeljena na digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Nove tehnologije su retko gde primenjene u maksimalnom obimu, a pogotovo su novim mašinama neistražena evropska nalazišta.

Otuda se ne bi trebalo iznenaditi novim velikim otkrićima, bilo sa naših, bilo sa stranih lokacija. Istina je da su nove mašine i instrumentariji najnovije generacije veoma skupi, ali takvi problemi se mogu prevazići zajedničkim istraživanjem lokacija.

Nametanje besperspektivnosti

Problem je što su vlasti Srbije već decenijama oguglali u nametanju stava da su naša rudna bogatstva iscrpena, da je rudarstvo prošlost. Na studije geologije, naročito rudarstva, u srednje škole za ove struke, do pre četiri, pet godina upisivalo se sve manje studenata i učenika.

Postoje generacije u kojima gotovo da nema stručnjaka ovogo profila. I sve to pored činjenice da su firme "Rezerve minerals" i "Friport Makmorlan", koje su pre osam godina započeli istraživanja i angažovali "Rakitu", redovno obaveštavali nadležne u Srbiji o rezultatima.

Ostaje nejasno pod kakvim uslovima je država Srbija izdala istraživačku dozvolu, je li bilo dozvoljeno preprodavati je trećim licima, kakva su prava i obaveze države Srbije prema istraživačkim kompanijama i pod kakvim uslovima istrživačke firme imaju proritet u dobijanju eksploatacione dozvole. Ugovor o izdavanju dozvole, sklopljen 2010. godine, bar tako bi moralo biti, još nije obelodanjen, a "Rezerve mineral" su prvo za 135 otkupili celokupno istraživačko pravo, a posle samo dva meseca, u julu 2016. godine, preprodale "Nevsunu" za 500 miliona evra.

Nedavno su Kinezi za isto pravo Kanađinama izdvojili tri puta više - 1,5 milijardi. Svota je nešto viša nego što će ukupno uložiti u RTB "Bor".

Razviti prerađivačku industriju

Primedbe o ignorisanju kolosalnog bogatstva odnose se na mogućnost da topionica RTB "Bor", u koju je uloženo čak 300 miliona evra i čiji je kapacitet 80.000 tona ploča godišnje, ubuduće prerađuje i rudu iz novog rudnika.

Naravno, prethodno bi se flotacijom ruda obogatila i sa 22 odsto sadržaja bakra uputilu u Topionicu, što bi pomoglo s obzirom da sada pristiže ruda sa manje bakra, pa se mora dopunjavati koncentrisanijom sirovinom iz uvoza. Novo rudnik bi kvalitetno unapredio i sve finalnije procese do dobijanja katodnih ploča bakara.

Ujedno bi i metalna prerađivačka industrija, a samo Sevojno troši oko 40.000 tona katodnog bakra, imala veći i savremeniji izvor snabdevanja.

Ishitrena omaška Zorana Điđića

Vlada Srbije je imala priliku da industriju bakra razvije na posve novim osnovama.

Nije, čak, ni morala da se previše oslanja na postojeći RTB "Bor" koji je umogome tokom decenija sankcija, bombardovanja i tranzicijskog nesnalažena i dovela do ruba sloma, ali je i u kompaniji očito bilo dosta internih slabosti. Sve u vezi sa  izbegavanjem da se u javnosti stvori tačna predstava o borskom kompleksu.

Decenijama se gradila i dopunjavala priča o potrošenosti rudnih sirovina, čak je i nesrećni premijer Zoran Đinđić jednom prilikom olako izjavio da "svemu, pa i RTB "Bor" dođe kraj". Oslonio se na ishitrenu i tendeciozno nametnutu predstavu o završenom eksploatacionom veku borskog majdana.

Pokazalo se da su stvari zapravo izrazito povoljne, a teško je oteti se utisku da stvarna situacija i razvojna perspektiva nisu bili poznati strukturama vlasti i fabričkim liderima.

Volja većinskog partnera

Ipak, razgovori o dokapitalizaciji RTB "Bor" vođeni su na osnovi predstave o tanušnoj perspektivi Borskog majdana, iz gubitničke pozicije. Rezultat je poznat, Srbiji ostaje samo 37 odsto dividende, 15 odsto poreza na dobit iz rada buduće firme i 5 odsto rudne rente.

Sve ostalo je u rukama većinskog partnera, uključujući i mogućnost da u kupljenoj firmi, a na bazi budućeg rudnika, razvije posao neslućenih razmera. Ne samo topionicu, već i da revitalizuje presahlu ovdašnju preradu bakra i sve dopuni novim pogonima proizvodne tehnike u kojima se kao sirovina koristi bakarni polufabrikat.