Statistika naša dika

Piše: Živan Lazić

Tvrdnje same po sebi nisu netačne, međutim, formulisane su da zaobilaze neugodnije ekonomske pokazatelje.

Odnose se samo na kratkotrajne, ponekad i samo tromesečne trendove i svakako ne odražavaju celinu realnosti u zemlji koja uskoro navršava treću deceniju tranzicionih nedaća.

Slab rast BDP

Pogledajmo, pak, šta kažu cifre.

Tokom poslednjih šest godina, odnosno do 1. jula tekuće sezone, zbirni rast BDP je 6,9 odsto, pa je tek krajem prošle godine dostigao 35 milijardi evra i, ako se u obzir uzme i inflacija, po kupovnoj moći dostigao je 33 mlrd BDP od pre šest leta.

Tokom istog perioda Rumunija je ostvarila rast BDP za 26,8, Mađarska 18,1, BiH 17,2, Crna Gora 15,6, Albanija 16,1, Makedonija 17,2, Bugarska 18,2 odsto.

Aktuelnoj vlasti još manje ide u prilog BDP po glavi stanovnika, vrti se oko 5.200 evra i za oko 400 evra je niži nego u Bugarskoj, najsiromašnijoj zemlji Evropske unije.

Izvoz kaska

Izrazito slaba strana srpske privrede je bio i ostao izvoz. Upravo u ovom segmentu je svaka od tri naprednjačke vlade imala slab učinak.

Epilog je da je iz Srbije tokom prvih šest meseci izvezeno roba i usluga tek za osam milijardi evra, a to je 700 miliona manje nego u prvoj polovini 2012. godine. Inoplasman jedva dostiže 43 odsto ukupnog BDP, a trebalo bi dostići 60 odsto, dok je za malu državu idealno da nadmaši i 80 odsto, kao što to uspeva slovenačkim privrednicima.

Dodatna je nevolja što politika jakog kursa Narodne banke Srbije radi protiv izvoznika, najvitalnijeg segmenta svake privrede. Loš izvoz ne znači, pak, da je ekonomska politika prethodne ekipe, na čelu sa dr Mirkom Cvetkovićem, bila bolja.

Naprotiv, nije uspela da skreše pregolem uvoz, pravila je velike minuse u spoljnotrgovinskoj razmeni i neprekidno se zaduživala, pa je za četiri sezone javni dug sa 8,2 narastao na 17,7 milijardi evra.

Budžet potrošio privatizacioni prihod

Podsetimo, druga vlada Vojislava Koštunice, koaliciona sa Demokratskom strankom, tokom 2007. i 2008. godine napravila je 7,2, odnosno 8,8 milijardi spoljnotrgovinskog deficita, uz pokrivenost izvoza uvozom od jedva 37 odsto. Kako je svetska kriza sasekla inače skromnu platežnu moć građana Srbije, uvoz početkom 2009. jenjava, ali izvoz opada još brže.

Umanjenje trgovinskog deficita je mnogo manje nego što se očekivalo. Prvih kriznih godina se vrti oko 5,4, a završne 2012. godine Cvetkovićeve ekipe ponovo se diže na 6,7 milijardi evra.

Dok je Koštunica punio budžet prihodom od privatizacije, Cvetković je morao da se zadužuje. Budžetske potrebe su rasle i usled ubrzanog penzionisanja, posebno zbog predizbornog povećanja penzija u čak četiri navrata tokom 2008. godine, ukupno oko 28 odsto, a bez ekonomskog osnova.

Kada država samo troši

Kako je svetska kriza desetkovala preduzetnički privatni sektor, oko 130.000 radnika ostalo je bez posla.

Cvetkovićeva ekipa je podlegla pritisku stranaka i odavno pretrpan javni sektor počeo je još više da buja. Nije se smanjio do danas i izvor je bazičnih nevolja srpskog društva.

Naravno, veći javni sektor doneo je nove krupne probleme. Tako su u nas izdvajanja za ovaj segment dostizala i 11,5 odsto BDP, mada je u Evropi teško naći zemlju koja odvaja više od osam odsto.

Prevelik budžetski deficit, izborni poraz

Državni izdaci samo su se uvećavali, budžetski deficit je rastao, 2012. dostiže rekordnih 2,25 milijardi evra, ili 7,1 odsto BDP.

Epilog je poznat, prvo neočekivan poraz Borisa Tadića od bledog Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, potom izborni krah Demokratske stranke i bliskog joj građanskog bloka.

U međuvremenu su još četiri puta gubili što na parlamentarnim, što na predsedničkim izborima i gotovo da su nestali sa političke scene. Naprednjaci preuzeše izvršnu vlast.

Dobra procena

Glavna novost nove finansijske politike je sređivanje budžeta. Pokazala se odlična procena Vučića, prvog potpredsednika i lidera iz senke u prvoj vladi SNS, da jača prihodnu stranu budžeta.

Nije okolišao, udarao je gde boli. Povećan je PDV na 20 odsto, porez na dobit za pet procentnih poena. Uvedena je akciza na energiju, akcize na goriva i duvan su povećavane dok nisu dostigle pik u okruženju.

Porez na imovinu je utrostručen, a tu je i više puta uvećavano oglobljavanje putem sve oštrijih nameta i taksi. Rezultat je kontinuirano uvećanje budžetskih prihoda, od 788 milijardi dinara 2012. do 1.188 milijardi tekuće godine.

Sa više novca je vešto upravljano, pre svega polako uvećavajući zaposlenost. Kako je privatni sektor još u krizi, Vučić se oslonio na javni.

Ministar za finansije u prvoj naprednjačkoj vladi Lazar Krstić je 2013. godine sve iznenadio obznanivši da u javnom sektoru radi čak 782.000 ljudi. Širenje ovog segmenta se pokušalo maskirati propisom o zabrani zapošljavanja.

Ali kako zabrana važi samo u varijanti na neodređeno vreme, segment se širi upošljavajući na određeni rok.

Strane investicije, podrška naprednjacima

Izgleda da je prvi čovek naprednjaka dobro procenio da će narod u strahu od globalne krize otrpeti sve namete bez ispoljavanja otpora, pogotovo kada se nagrađuje skromnim, ali, ipak, uhlebljenjem u državnoj službi.

Otišao je i korak dalje; za tri godine "stezanja kaiša", budžet iz velikog minusa preveo je u minimalan suficit, lanjskih 150 miliona evra viška na kraju godine.

Dosta uspeha naprednjaci su imali u privlačenju stranih ulagača. Završne godine Cvetkovićeve ekipe u Srbiji je uloženo tek 800 miliona evra stranih investitora, dok je lane, uz stimulišuće državne subvencije, uloženo 2,4 milijardi, čak 6,6 odsto srpskog BDP.

Kako je novac investiran pretežno u pogone sa najnižim stepenom finalizacije roba, nije znatnije uvećao PDV, ali je zaposlen relativno velik broj nekvalifikovane radne snage, sloja koji čini osnovni branik Srpske napredne stranke.

Teško da je realizovan državni cilj, partijski izvesno jeste.

Penzije niže nego pre šest godina

Poslednjih meseci iz vrha vlasti bruji da su plate i penzije povećane ili će biti u najskorije vreme.

Prethodnih godina strah od neizvesnosti je "ukočio" ljude, sve se moglo postići uz pomoć kakvih-takvih radnih mesta. Sada se vlast okreće slojevima koje je donedavno češće izigravala, pre svega Zakonom o privremenom snižavanju zarada i penzija.

Inače, nivo zarada je boljka aktuelne vlasti. Tako su prosečna plata i penzija krajem prvog polugođa 2012. godine, kada naprednjaci stupaju na tron, iznosili 43,2 i 23,1 hiljade. Nakon šest godina su 49,1 i 24,2 hiljade.

Kada se uračuna i inflacija, ispada da su danas zarade više samo za jedan odsto, dok su penzije umanjene za dvanaest odsto. U poređenju sa susedima, naše zarade su za oko 40 evra više nego zarade zaposlenih u Albaniji, ali su za 25 do 60 evra ispod plata u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Bugarskoj.

Podilaženje glasačkoj masi

Nivo javnog duga je sredinom 2012. iznosio 17,7 mlrd evra i činio je 57,6 odsto BDP, ovih dana je 24,1 mlrd evra i čini 62 odsto BDP.

Sumirajući sve na šta nam ukazuju ekonomski parametri, izgleda da su naprednjaci u trenutku stupanja na vlast dobro procenili situaciju i usmerili se na uvećanje budžeta.

Rukovanje novcem su odradili tako da podrže slojeve koji čine temeljni stub njihove glasačke mase, ljude niskih kvalifikacija, odnosno navezanih na pojedine strukture u javnom sektoru. Stoga naprednjacima visina zarade dugo nije bila u fokusu.

Zavisan sistem, neizvesna budućnost

Uspeli su i da privuku veći broj stranih ulagača, prvenstveno u fabrike za radnu snagu najnižih kvalifikacija.

Pitanje je koliko ovakva strategija vodi uvećanju BDP, boljim zaradama i rastu izvoza, inače najslabije tačke u srpskoj ekonomiji. Ogroman javni sektor ukazuje nam da u društvu nije izgrađen ni preduzetnički, ni ambijent u kome se mnogo radi, uspešno privređuje i pristojno zarađuje.

Ceo sistem je u zavisnosti od uloženog ili pozajmljenog stranog kapitala. Problemi mogu nastati kada uvećanje inoinvesticionog kapitala ne bude moglo održati ritam iz poslednjih godina.