Kako je saopštilo Udruženje za zaštitu potrošača i bankarskih klijenata "Efektiva", najnovijim rešenjem, donetim povodom zahteva jedne banke za revizijom, ovaj sud potvrdio je svoj stav od 22. maja ove godine, da naplata troškova obrade kredita nije dozvoljena.
Ovim Rešenjem, banke su konačno izgubile višegodišnju bitku u dokazivanju osnovanosti naplate troškova obrade kredita, jer je Vrhovni sud potvrdio svoj stav da banka ovaj trošak može da naplati samo ako je on realan i samo ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan, tako da ni na koji način ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč - navodi se u saopštenju "Efektive".
To znači da su banke morale da u ponudi pre zaključenja ugovora o kreditu, na taksativan način
navedu šta čini troškove obrade kredita, a ne samo da to naplate u procentualnom iznosu. Kako objašnjava za
Novosti predsednik udruženja "Efektiva"
Dejan Gavrilović, nije dovoljno da banke u ponudi samo navedu da naplaćuju, na primer, jedan odsto od iznosa kredita.
- Banke u Srbiji su u poslednjih petnaestak godina, po osnovu troškova obrade kredita, od svojih korisnika u Srbiji naplatile nekoliko desetina miliona evra, koje građani sada u parnicama mogu da potražuju nazad, sa zateznom kamatom - ukazuju u "Efektivi", napominjući da zastarelosti za ove sporove nema, jer je po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ova odredba ništava, a ništavost ugovorne odredbe ne zastareva.
- Klijent mora da zna šta plaća kroz taj jedan procenat, o kojim troškovima obrade je konkretno reč. To bi značilo da se taksativno navedu svi troškovi u okviru te naknade. Na primer 200 dinara trošak papira, 300 dinara trošak tonera za štampu, 200 dinara trošak utrošene električne energije. Smatram da sve ovo ide ka tome da će banke ukinuti trošak obrade kredita, jer iako su imale priliku i u dosadašnjim sudskim sporovima, nisu mogle da dokažu postojanje tog troška. Tako da, teško da će i sada da dokažu trošak jer upravo ni do sada nisu mogle da pokažu njegovo postojanje, teško da će sad da pišu 200 dinara papir, toner", kaže Gavrilović.
U "Efektivi" ističu da su banke naplaćujući ovu naknadu zapravo "korisnike dovodile u neravnopravan položaj, naplaćujući veće troškove od korisnika koji podigne veći kredit, što je u svom stavu potvrdila i NBS", konstatuje se u saopštenju. - Upravo je ta činjenica bila i početna osnova za sumnju da banke procentualnim ugovaranjem te odredbe, fiktivno naplaćuju nepostojeći trošak - napominju u "Efektivi".
Komentari 7
Sudijski pripravnik
Student
Treba procitati do kraja. Banke nisu u pravu. Ne moze banka troskove obrade kredita naplacivati razlicito, nekome 100, nekome 200, nekome 2000€ u zavisnosti od veličine kredita. Obrada kredita mora biti ista za sve, ma koliki kredit uzeli. Mojim roditeljima je banka naplatila troškove obrade kredita 2500€. To nije normalno. Morali smo da uzmemo kredit I odmah otisli kod advokata da ih tužimo.
U kandzama benke
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar