Da najčešće mesečno mogu da uštede dve do šest hiljada dinara navelo je dve trećine ispitnika, dok osam odsto uspe da sačuva više od 12.000 dinara. Jedna trećina anketiranih unapred određuje fiksni iznos uštede, a dve trećine štedi "fleskibilno" na stranu ostavljaju novac koji im preostane na kraju meseca ili godine.
U anketi koju je sprovela agencija IMAS septembra ove godine, učestvovalo je 500 "štedno sposobnih" građana starijih od 15 godina. Dve trećine građana izjasnilo se da im je štednja "prilično ili veoma važna", a među njima je najviše starijih od 50 godina.
Svojom ušteđevinom "vrlo je zadovoljan" svaki deseti štediša. Po anketi, u protekle četiri godine "raste zadovoljstvo ušteđenom sumom", sa 18 odsto ukupno anketiranih 2015. godine, na 30 procenata ove godine. Na listi "štednih ili investicionih proizvoda" prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja. Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju.
U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za kupovinu i putovanja, a za jednu petinu ispitanika je moriv za štednju da imaju novca kada ostare. Upitani šta bi radili kada bi se na njihovom računu "iznenada našlo 30.000 dinara", 76 odsto ispitanika je reklo da bi deo te sume stavilo na štednju po viđenju ili oročilo. Ispitanici bi u proseku od te svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi novac odmah potrošio u celosti.
Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine reklo da je manja jer je opao ukupni prihod njihovog domaćinstva, a troškovi su im porasli. Procenat građana koji su svoju finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je za sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto. Skoro polovina anketiranih je izjavila da im se finansijska situacija nije promenila u tom periodu.
Više od jedne trećine anketiranih (35 odsto) izjavilo je da, u pogledu finansijskih usluga i transakcija, puno poverenje poklanjaju bankama, za kojima slede internet prodavnice i pružaoci finansijskih usluga onlajn. U Erste banci u Srbiji prosečni štedni ulog oročene štednje iznosi 12.500 evra, oročen je na 12 meseci i jedan dan, a kod štednje u dinarima, prosečni depozit iznosi 280.000 dinara, takođe oročen na 12 meseci i jedan dan.
U odnosu na isti period prošle godine, prosečna štedni ulog u toj banci je veći za oko 200 evra, odnosno za 30.000 dinara. Najviše oročene ušteđevine imaju građani stariji od 50 godina (60 odsto), dok je među štedišama sedam odsto mladih koji su prve štedne knjižice dobili još kao deca.
Komentari 6
kliker
njih 12 ništa.
u proseku 4.615 (tu negde kao u anketi)
Čučuk Stana
Kaćanka
- tata, hocemo li ove godine ici na more?
- 50% da hocemo i 100% da necemo odgovori tata!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar